IZ UGLA SDB: Gašićeva i Nešina reforma službe!

IZ UGLA SLUŽBE DRŽAVNE BEZBEDNOSTI

 

 

Piše: Božidar Spasić

G: Svetska praksa rada javne i tajne policije je da sve ono što je, primera radi, zabranjeno za javnu bezbednost, to je praktično dozvoljeno tajnoj policiji. Naravno i vremena se menjaju, pa su se i nadležnosti i poslovi toliko isprepletali da je često i obrnuto

 

Ovih dana su ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i novi direktor agencije BIA Bratsislav Gašić, dogovorili tešnju i mnogo bolju saradnju dve  službe bezbednosti koje se bave  nekada i istovetnim problemima ali na drugačiji način. Inače, svetska praksa rada tih službi, dakle javne i tajne policije je da sve ono što je, primera radi, zabranjeno za javnu bezbednost, to je praktično dozvoljeno tajnoj policiji. Naravno i vremena se menjaju, pa su se i nadležnosti i poslovi toliko isprepletali da je često i obrnuto.

U našoj zemlji postoje samo dve teme. Svi se bave politikom i svi znaju sve o bezbednosti. Ipak  radije bi se bavili politikom jer je bezbednost komplikovana do krajnjih granica ljudskog uma i često je niko ni ne razume.

Tako je, ovih dana, predsednik države otkrio spomenik heroju Tiboru Cerni, jednom od  junaka  odbrane zemlje na čuvenoj vojnoj karauli Košarama. Da nije bilo pritiska javnosti nikada ne bismo saznali ko je zapravo Tibor Cerna i zašto je poginuo, braneći ovu zemlju.

Toliko malo znamo o tim ljudima sa Košara i drugih mesta gde je ocene života davala otadžbina. A toliko puno o Arkanu, Giški, Kneletu, Ljubi Zemuncu, Ćenti, ljudima podzemlja, koji su na gotovo neverovatan način postali heroji. O njima se svako veče priča u raznim tv emisijama, pišu i prepisuju  feljtoni, snimaju filmovi. Sa već otrcanim frazama o povezanosti kriminala i tajne službe, kao da američke i nemačke tajne službe saradjuju sa profesorima univerziteta.

O hrabrim herojima Košare i drugim slučajevima odbrane zemlje nemamo praktično pojma. Tu i tamo neko nešto napiše, na neku godišnjicu se prisete kako su branili ti mladi ljudi zemlju i onda sve ode u zaborav.

Potpuno poremećen sled vrednosti života.

Ako samo pogledamo našu dnevnu štampu, možemo uočiti da se kriminal u zemlji ovoj, našoj Srbiji, raširio kao rak po celoj teritoriji.

Nedavno je AFERA pisala o Draganu i Jelici Stojanović , koji  godinama traže pravdu  jer ne znaju kako je zapravo njihov sin Marko ubijen. Nakon teksta u AFERI i još jednim dnevnim novinama, očajni roditelji su gotovo četiri sata  pričali svoju priču jednoj tv stanici i progam je emitovan uživo. Tek nakon njihove priče, kojoj moramo verovati jer imaju za svaku izgovorenu reč dokument, shvatamo kako kriminal ne možemo ni pobediti ni obuzdati.

Naša policija jeste uspešna u otkrivanju  raznih oblika kriminala, ali ponekad se pogubi u mnoštvu i moru događaja.

Ako je do pre neki mesec, Beograd, donekle Niš i Novi Sad imao prioriteta u pogledu  mafijaških obračuna automobilima bombama, sada im se pridružio i Prnjavor. U snažnoj eksploziji automobila bombe raznet je  Slobodan Trninić.

Neki ludak iz Beograda rasporio majku pa pobegao i krio se u tvrđavi u Pirotu. Drugi ludak štakama prebio oca u centru Beograda. Izvesni Aleksandar Marković kolima pregazio bebu u Nakučanima kod Šapca, nije hteo da zakoči kombi da mu se ne prospu trešnje.

U jednom danu, na tri mesta u razmaku od tri sata, izvršena tri samoubistva. Jedan uleteo u jezero kolima, žena skočila sa 13 sprata zgrade gde je živela a u krugu niške fabrike, čovek aktivirao ručnu bombu i razneo se.

Dečaka, mladića tek stasalog za život izbo nožem u srce neki klinac, verovatno po narudžbini dilera droge. Roditelji nastradalog Ivana Lilića, kažu da su  mafijaši tražili od njega da  prenosi i diluje drogu.

Policajac šenlučio na svadbi iz službenog pištolja I pogodio dete. Nikada se neće naučiti da je oružije opasno i da ga ne treba nositi kada nisu na zadatku. Srećom devojčica brzo lekarski zbrinuta.

Na  graničnom  prelazu Horgoš  policija i carina  pronašli drogu u keksu.Šta bi bilo da je neko dete  uzelo jedan keksić.

U moru ovih dogadjaja policija po nekada ni sama ne zna kako da deluje. Nama se čini da je najopasnije kada ona ne deluje preventivno.

Na benzinskoj pumpi u Beogradu ubijena devojka Kristina Kaplanović. Nastradala zbog 10 hiljada dinara koje ubica izgleda nije ni uzeo. No nakon ubistva, vlasnici pumpe i policija raspisuju nagradu od dva miliona dinara za bilo kakvu informaciju o ubici. A da je samo patrola policije te večeri bar tri puta prošla tim putem, razbojnik bi se uplašio. O toj preventivi govorimo. Raspisivanje novčane nagrade neće, niti je ikada rešilo neko ubistvo.

Predstoji nam velika reforma strategije borbe protiv kriminala. Bez stranaca jer oni imaju sasvim drugu predstavu o ovom podneblju.

Ponekad kada se radi o  kriminalu, nesrećni roditelji ne znaju više kome da se obrate. Malo je poznat podatak da je samo u 2016. godini u Srbiji prijavljen nestanak oko 1.200  dece, ljudi, građana. Neki se pronađu. Neki nikada. Kao i kriminalni slučajevi. Neki se reše odmah a neki nikada. E to nije dobro. Zato je preporučljivo da svi u lancu bezbednosti sarađuju bez izuzetka.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *