15 ROSU SPECIJALACA U BOLNICI

IZ UGLA SLUŽBE DRŽAVNE BEZBEDNOSTI

 

15 ROSU SPECIJALACA U BOLNICI

Piše: Boža Spasić

Goloruki Srbi su išamarali par tih šiptarskih specijalaca u opštem metežu tako da šiptari kriju da je petnest tih bandita brzo prebačenu u jednu bolnicu u Prištini uglavnom zbog dobijenih udaraca po telu, otrovani od sopstvenog suzavca ili izbijenih zuba

 

Krajem osamdesetih jugoslovenska Služba državne bezbednosti sa aparatom SDB koji su činili šiptarski operativci, apsolutno je kontrolisala situaciju na Kosovu i Metohiji.

Tih dana boraveći u Gnjilanu i Uroševcu po operativnim zadacima, dogodile su se neke interesantne stvari. Sedeći u kacalariji SDB u Gnjilanu par mojih kolega Šiptara skrenulo mi je pažnju da će za par minuta izbiti demonstracije na glavnom gradskom trgu. Pogledam kroz prozor  u jednom ćošku tri lica u drugom dva, neki prolaznici užurbano prelaze ulicu. Dok sam skrenuo pogled, već ja na trgu bila masa od nekoliko stotina demonstranata sa transparentima na kojima je pisalo „Kosovo Republika“.

Za par minuta jedinica tadašnje milicije ih je opkolila a operativci su već privodili glavne bukače. Demonstracije su trajale dok sam ispušio cigaretu, a po kancelarijama smo imali desetak kolovođa. Čulo se šamaranje i vika operativaca i  muk i tišina kolovođa šiptarske bande koji su bili glasni samo u čoporu. Među tada uhapšenim bio je brat čuvenih šiptarskih terorista Jusufa i Bardala Garvale koji su bili likvidirani u Nemačkoj prilikom postavljanja nekog eksploziva pred prostorije kluba jugoslovenskih radnika. Bili su privedeni i tada „klinci“ Ljimaj Fatmir i Kadri Veselji i još nekoliko, kako su sebe nazivali, „lidera studenskog pokreta“.

Dobro smo ih istresli i ispeglali a oni su plakali i kumili bogom da ih pustimo jer su zavedeni i nikada više neće ponoviti greške i suprostaviti se državi.

Ova epizoda pokazuje da je šiptaraska banda hrabra samo u čoporu a kada se izdvoje iz čopora, onda su mirni kao  bubice, što bi rekao naš narod.

Tako je i šiptarska banda, pre neki dan napala jedan miran skup Srba u Kosovskoj Mitrovici i na krajnje drzak i surov način uhapsila direktora kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, Marka Đurića.

Ideja tvorca ove operacije kojoj se smeje i ismeva je  kompletan bezbednosni aparat sveta, je i bila da se u akciju pošalje grupa preobučenih bandita koji ulaze u prostorije i bacaju suzavac i šok bombe, a da nemaju gas maske. Oni umesto palicama intervenišu cevima automatskih pušaka što još nije viđeno u policijskoj praksi Evrope. Tvorac ove ilegalne operacije koju je uživo gledao ceo svet je zapravo mudrovao da ukoliko operacija ne uspe i ova banda bude uništena “operu  ruke od njih”. Ukoliko banda uspe u svojim namerama, onaj ko ih je poslao na zadatak će se praviti blesav i tvrditi da je operacija legalna.

Cilj ove bande je bio da isprovocira da neko od Srba potegne pištolj, ili bilo kakvo drugo oružije pa da na sever KiM uđu neke samo njima znane legalne jedinice.

Nikada do sada Srbija, Srbi na Kosovu i Metohiji nisu pokazali veću zrelost. Goloruki Srbi su išamarali par tih šiptarskih specijalaca u opštem metežu, tako da šiptari kriju da je petnest tih bandita brzo prebačenu u jednu bolnicu u Prištini, uglavnom zbog dobijenih udaraca po telu, otrovani od sopstvenog suzavca ili izbijenih zuba. No oružje a imalu su ga sigurno kod sebe, Srbi nisu iskoristili niti upotrebili.

Time je izbegnuta želja Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja, te starog udbaškog agenta Kadri Veseljija da izazovu veće incidente, a da sa svojom bandom koju oni nazivaju vojskom zauzmu konačno i sever Kosova i Metohije.

Kada sa obaveštajnog aspekta govorimo o akcijama koje je Srbija preduzela onda možemo sa zadovoljstvom da istaknemo da je Srbija postala definitivno ozbiljna i respektibilna država. Naravno da se ovo odnosi na činjenicu da je sednica Saveta za nacionalnu bezbednost održana pod “very urgent” metodom, dakle još dok je trajala operacija šiptarske bande u Kosovskoj Mitovici. Predsednik Vućić je pokazao koliko je obaveštajno dobro pokriveno Kosovo i Metohija od strane naše BIA i drugih obaveštajnih aparata, da zapravo šiptari ne mogu preuzeti niti jedan korak, a da to BIA i predsednik Vućić istog momenta ne saznaju. Čak su i mere za akcije donete na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost bile vrlo racionalne, a Vućić svojim obraćanjem državljanima Srbije, tek nekoliko minuta nakon zasedanja kompletnog aparata bezbednosti, ulio je onu dozu mira kod građana koja je potrebna da bi država mogla pravovremeno da reaguje.

Činjenica da je Marko Đurić, dok se Aleksandar Vučić obraćao naciji već nalazio na putu ka Beogradu, samo ide u prilog bezbednosnoj proceni da Srbija ne može kontrolisati svaki teroristički akt šiptarske bande, ali  može eliminisati njegove posledice nakon nekoliko minuta.

Bratislav Gašić je sa svojiom BIA sasvim korektno odradio deo obaveštajnog pa i kontraobaveštajnog posla, jer ne treba zaboraviti da je Kosovo i Metohija njegova nadležnost, ali je rad po takvim uslovima nadležnosti gotovo nemoguća misija. Srbija je bila na terenu ali iz političko, operativno pa i uopštenih razloga nije intervenisala.

Da je odobrena intervencija tokom napada šiptarske bande, sa sigurnošću možemo tvrditi da bi naše Kobre i SAJ gotovo išamarali bandu koja se stvorila pred Srbima u Kosovskoj Mitrovici. Kako to mi obaveštajci kažemo, ne bi se pred Kobrama i SAJ, ova šiptarska banda zadržala ne do Prištine nego bi verovatno i završili u Draču u njihovoj omiljenoj Albaniji.

Najzad, obaveštajno zaključujemo da šiptarska budaletina i onaj ko stoji iza njih a držimo sa sigurnošću da su to delovi EU i kompletna administracija SAD, ovim terorističkim napadom zapravo sebi napravili nenadoknadivu štetu. Srbija je iz ovog slučaja izašla ne samo kao legalistički pobednik nego je popravila svoju poziciju na svim nivoima. Šiptari  će morati da se potrude da objasne svojim sponzorima kako to lakardijaški i šarlatanski sprovode terorističke akcije koje u procenat podsećaju na najsvetlije dane islamske države i džihadiste. Oni koji podržavaju šiptarsku bandu i njihove metode, su se preračunali u pogledu osvajanja severa Kosova i Metohije. Šiptari drže deo Kosova i Metohije, ali im je san sever ove naše pokrajine onda su se udaljili od te želje hiljadu godina. Sve da te bande ponovo pokušaju ove terorističke akcije ka severu, naš predsednik Aleksandar Vućić im je jasno poručio da će sledeći put sednica Saveta biti održana ne u Kosovskoj Mitrovici, nego možda i u Prištini. Srbija je ozbiljna i jaka država i sa aspekta bezbednosti gotovo sa sigurnošću nikome ne savetujemo da je testira. Može da je kao ovoga puta nervira i izaziva ali batina uvek ima dva kraja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *