IZ UGLA SDB: Operacija “komandant!”

IZ UGLA SDB: Totalni špijunski rat Rusije i Ukrajine

 

Operacija “komandant!”

 

USB je zapravo, po nalogu američkih i engleskig agenata i eksperata, pripremila operaciju „komandant“ čiji je zadatak da atentatima ubija sve rukovodeće ljude u Donjeckoj republici

 

Piše: Boža Spasić

 

Na istoku Ukrajine ubijen je  Aleksandar Zaharčenko. Oni koji su upućeni u zbivanja u Donjeckoj republici pamte Zaharčenka kao jednog agilnog, hrabrog i čoveka nadasve posvećenog slobodi.

Od samo otcepljenja Istoka Ukrajine od  Kijeva, Zaharčenko je izabran za prvog predsednika jedne nove  države u nastanku u punom kapacitetu i smislu te reči. Otcepljenje je započelo stihijski, po grupama, svaka selendra u Donjecku imala je svoju vojsku a svaka vojska i svog komandanta. Trebalo je da se pojavi Zaharčenko da objedini sve te razbijene vojske, grupe, čete ili šta su već bili i da ih stavi pod jednu komandu i kontrolu.

Oni koji imaju iskustva sa ratišta, znaju koliko je teško bilo razne vojske, milicije, garde, grupe, seoske straže objediniti i staviti pod kontrolu. Zaharčernko je to u Donjecku učinio na briljantan način i stvorio respektabilnu vojnu snagu Donjecke narodne republike. Kako to biva u takozvanim asimetričnim ratovima gde ima i tenkova i topova, i noževa i kompjutera i informacija i dezinformacija, stvarajući vojnu silu pripadnici republike Donjecka su zapostavili deo svojih obaveštajno i kontraobaveštajno značajnih delova sistema odbrane države.

A na prostoru između Rusije i Ukrajine vodi se totalni špijunski rat. Naprosto, špijunira svako svakog. Ono što je specifika ovog špijunskog rata je činjenica da su do nedavno, tačnije do kraja 2014. godine, agenti koji se sada međusobno špijuniraju i vode totalni rat do uništenja – bili deo jednog istog bezbednosnog sistema.

Na prostoru između Ukrajine i Rusije ratuju dva  sistema obaveštajnog aparata koji nikako da preuzmu primat jedni nad drugima. U ime Rusije, na prostoru Istočne Ukrajine aktivno deluje služba koja se naziva GRU, Glavna obaveštajna uprava ruskog Generalštaba. Smatralo se da je stvaranjem FSB, federalne službe bezbednosti civilna obaveštajna služba preuzela primat u ruskoj bezbednosnoj zajednici. No činjenica je da GRU jedna od najmoćnijih tajnih vojnih službi u svetu koja je prilagodljiva za sve situacije pred kojim se našla Rusija zadnjih godina. Počevši od Čečenije pa neuređenih zemalja na dalekom istoku GRU veoma uspešno upravlja takozvanim svetskim krizama.

U javnosti je stvoren utisak da je FSB preuzeo primat u delovanju i upravljanju međunarodnim krizama kada je 2003. godine Vladimir Putin dozvolio da FSB može delovato i van granica Rusije! Što bi rekli, puštena je u svet sa zadatkom da štiti ruske interese, ma gde oni bili. Ali ne treba zaboraviti da je na čelu vojske Rusije trenutno drugi ili treći čovek Rusije Sergej Šojgu u koga Vladimir Putin ima neograničeno poverenje. Možemo samo zamisliti koliko je moćan trenutni aparat bezbednosne zajednice ove zemlje.

S druge strane Ukrajina ima USB, Ukrajinsku službu bezbednosti koja je nasleđena i pre Petra Porošenka. Vrlo brzo su razne nacionalističke grupe i snage stvorile paralelne sisteme bezbednosnih službi u Ukrajini. Tako je prošle godine stvorena OUN – Organizacija ukrajinskih nacionalista, koja u ovom trenutku računa se broji na desetine hiljada što pripadnika parapolicije što pripadnika paraobaveštajnih službi. Niko zapravo ne može sa sigurnosšću tvrditi ko rukovodi ovim nekontrolisanim aparatom. Pored toga, ima ozbiljnih obaveštajnih podataka da u Ukrajini boravi na stotinu  obaveštajnih eksperata iz SAD, a posebno iz Londona, ali ima i nešto nemačkih agenata koje je poslao BND.

Ove službe su pod jakim uticajem zapadnih nalogodavaca koji daju ogromne donacije za njihovo opremanje. Služe se oružanim sukobima, ali i često kontrapropagandom protiv Rusije. Najčešće u svom delovanju primenjuju atentate na glavne ljude Rusije u Kijevu i u Donjecku.

Prošle godine je izbila svetska afera kada je USB, saopštila da je u Kijevu ruska tajna služba ubila novinara Arkadija Babčenka. Ceo svet je krenuo u osudu Rusije i Putina, a Babčenko se u međuvremenu opijao sa agentima  ukrajinske tajne službe. Kada se nakon nekoliko dana pojavio u javnosti objašenjenje je bilo naivno i glupo. Rečeno je da je ukrajinska služba fingirala celu stvar da bi se videlo delovanje ruskih agenata u Kijevu.

No stvar je daleko ozbiljnija. USB i OUN, dakle tajne službe Ukrajine do sada su ubile na stotine proruskih građana svoje zemlje, novinara, poslanika, obaveštajaca. Ubijeni su Igor Strelkov, Bataljon Istok, Aleksandar Kondrakšin koji je iz USB prešao na stranu Rusije, u Donjecku su ubijeni Arsen Pavlov, zvani Motorola, Mihail Tolstih, Šapovalov vojni obaveštajac, Denis Vornjenikov, Oleg Buzjev.

USB je zapravo, po nalogu američkih i engleskig agenata i eksperata, pripremila operaciju „komandant“ čiji je zadatak da atentatima ubija sve rukovodeće ljude u Donjeckoj republici. Klasična metoda obaveštajnih službi koje zapravo smatraju da ukoliko ubijaju komandante, rukovodeće ljude, aktiviste, zapravo ne vrše samo njihovu eliminaciju već se unosi strah, nesigurnost i dezorjentisanost napadnute strane.

Sličnu metodu je ruski  GRU primenjivao u Čečeniji gde je zanemarena frontalna bitka sa teroristima već se išlo na pojedinačne likvidacije. Smatra se da su u Čečeniji ruske tajne službe ubile na desetine vođa terorističkih bandi čime je ideja čečenskih terorista o nekoj svojoj državi po njihovoj zamisli otišla u nepovrat.

Takve metode primenjuju i zapadne službe. Amerikanci  nisu gađali Libiju i rasturili zemlju dok nisu ubili pukovnika Gadafija, posle je stvar bila daleko lakša. Poenta ove priče je da u obaveštajnom ratu nema milosti i da nikome nisu čiste ruke. Otuda i naš bes što jedan hrabri i poštovani  Aleksandar  Zaharčenko nije vodio računa  o upravo aspektima tog asimetričnog rata. Tenkovi i topovi prolaze i ruše, ubijaju, ali komandante ubijaju tajne službe ili njihove produžene ruke.

Zahrčenko je ubijen u kafiću koji se  zove „Separ“. Sahranjen je na groblju u Donjecku koje se zove  „Donjecko more“. Pored njega su sahranjeni  Arsen Pavlov i Mihail Tolstih, takođe ubijeni u atentatu. Rat se nastavlja!

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *