INTERVJU: MARIO LIGUORI Mafja je đavo u italijanskom raju

INTERVJU: MARIO LIGUORI, ITALIJANSKI KNJIŽEVNIK KOJI PREDAJE U SRBIJI

U mojoj knjizi imamo mafijaški kontekst, odnosno društvo u kandžama Kamore – nešto što sam imao prilike da primetim u detinjstvu

Smatram da je kinematografija mnogo uticala na predstave o Italiji i Italijanima, pogotovo ako imamo u vidu filmove poput Kopolinog “Kuma”. Italija se odavno nametnula kao zemlja u kojoj se neguje lepota. Ja bih voleo da pozitivne slike budu sve upečatljivije i jače od negativnih

Obično razlikujem Evropu od Evropske unije, zato što smatram da Evropska unija nije solidarna međunarodna organizacija. Dopada mi se ideja da svi Evropejci žive u miru i blagostanju, što dosad EU nije obezbedila

Kada se spomene reč “mafija” svi nekako prvo pomisle na Italiju i Siciliju, na čuveni film “Kum” i Marlona Branda kao legendarnog Don Vita Korleonea. Iako je Sicilija svetski poznata kao regija gde ima najviše mafijaša i Napulj se može “pohvaliti “ Kamorom, veoma opasnom mafijaškom organizacijom. Upravo o Kamori piše Mario Liguori u svom novom romanu “Samo ubistvo”.

Mario Liguori  diplomirao je komparativne jezike i kulture na Univerzitetu L’Orientale u Napulju, a master studije je završio na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je i doktorirao. Piše na italijanskom i srpskom jeziku i autor je putopisne proze “Snatrenja”, dvojezične zbirke “Sedam jesenjih priča/Sette storie autunnali”, knjige priča “Prva ljubav”, monografije “Vedi Napoli e poi muori: Napulj u srpskim putopisima od 1851. do 1951. godine” i romana “Napuljski diplomata”.

Prevodio je naučne radove i kataloge za Galeriju Matice srpske, a radio je kao simultani prevodilac na naučnim skupovima u Italiji i Srbiji. Bio je gost na prestižnom Hariman institutu Univerziteta Kolumbija u Njujorku.


Predaje italijanski jezik na Filozofskom fakultetu i Akademiji umetnosti u Novom Sadu i u intervjuu za Aferu govori o svom novom romanu “Samo ubistvo”:

Zašto baš mafijaška organizacija Kamora kao motiv za vaš novi roman?

-Odrastao sam u najlepšem kraju na svetu, gde su najbolji mirisi i ukusi. Međutim, u tom raju obitavaju đavoli, što bi rekao Benedeto Kroče – pored blagodeti južnjačkog sveta, tamo su i opasnosti jednog surovog društva u kojem se pretnja, ucena i nasilje na nekim mestima koriste da bi se rešili svakodnevni problemi.

Da li je mafija i dalje simbol broj jedan u svetu kada se spomenu Italija a pogotovo Sicilija?

-Smatram da je kinematografija mnogo uticala na predstave o Italiji i Italijanima, pogotovo ako imamo u vidu filmove poput Kopolinog “Kuma”. Italija se odavno nametnula kao zemlja u kojoj se neguje lepota. Ja bih voleo da pozitivne slike budu sve upečatljivije i jače od negativnih.

Da li je bilo teško sakupljati građu o Kamori?

-Oduvek sam voleo detektivske priče, jer nam one pružaju šansu da ilustrujemo protivrečnosti u društvu. I pošto je roman svet koji sadrži kompleks zbivanja, pisac mora da zna o čemu piše. U mojoj knjizi imamo mafijaški kontekst, odnosno društvo u kandžama Kamore – nešto što sam imao prilike da primetim u detinjstvu. Biće da to čini dobar deo moje građe.

Koliko je mafija danas jaka u Italiji?

-Kad govorimo o mafiji, mi moramo da razlikujemo aktivnosti kriminalnih organizacija od onog što se zove „mafija u glavama“. Za studiju je potrebno baratati podacima, ali beletristika postavlja pitanje nevidljivog koje se pojavljuje pored vidljivog: šta je ovaj ili onaj književni junak mislio u datom trenutku? Kako funkcionišu mehanizmi takozvane „mafije u glavama“?

Rođeni ste u Napulju a danas živite u Novom Sadu. Zašto ste Italiju zamenili Srbijom?

-Da govorim iskreno, ja nisam zamenio Italiju Srbijom. Često se vraćam u svoju zemlju, a moram Vam reći da Srbija u mom životu nikad nije predstavljala alternativu za Italiju. Ja sam samo posrednik između dve kulture, čovek koji želi da odnosi budu mirni i kulturni. To je, složićete se, mnogo bolje od ratova.

Koliko se Srbi i Italijani razlikuju i koliko se život u ove dve zemlje razlikuje?

-U Srbiji mnogi vole da ističu da su ta dva sveta slična. To zavisi od velike ljubavi koju Srbija oseća prema Italiji. A da li smo različiti, različiti smo s tim da smo ipak samo ljudi sa svojim osećanjima i potrebama.

Kako vidite sudbinu Evropske unije, mnogo smatraju da će baš Italija biti jedna od članica koja će posle Britanije tražiti da izađe iz EU?

-Obično razlikujem Evropu od Evropske unije, zato što smatram da EU nije solidarna međunarodna organizacija. Dopada mi se ideja da svi Evropejci žive u miru i blagostanju, što dosad EU nije obezbedila. Ne verujem da će Italija izaći iz Evropske unije. To je skupo i teško izvodljivo.

Da li ste bili na Kosovu, šta mislite o dešavanjima tamo?

-Ne, nisam bio na Kosovu. U vezi s dešavanjima tamo, voleo bih da niko više ne pati. Ni jedno jedino ljudsko biće da trpi telesno i psihičko nasilje – to je ono što mene zanima.

Perfektno govorite srpski jezik, koliko je teško bilo naučiti ga?

-Hvala na komplimentu. Obično kažem da ga i dalje učim, što je najbolji odgovor kad je reč o stranim jezicima. Ja sam samo jedan stranac koji se bori kako bi u Srbiji širio pozitivne poruke na jeziku domaćina. Možda posebnost u vezi sa mnom ne leži toliko u govoru koliko u pisanju na srpskom jeziku.

Pišete na srpskom, da li vam se dešava i da razmišljate ili da sanjate na srpskom jeziku?

-Jeste, dešava se. Najzanimljiviji snovi su oni u kojima ljudi govore različite jezike, a pritom se normalno razumeju. Srpski jezik mi je u tom pogledu ušao u krv.

Mi Srbi mislimo da su Srpkinje najlepše žene na svetu, a opet i Italijanske su simbol lepote u svetu. Šta biste vi rekli, ko ima lepše žene?

-Odgovor je nedvosmislen: odavno sam rekao da su Italijanke i Srpkinje najlepše žene na svetu!

Srećko Milovanović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *