AFERE IZ ISTORIJE:Knez Miloš oduvek bio škrtica!

AFERE IZ ISTORIJE: Prvi veliki sukobi Miloša i Karađorđa

 

Knez Miloš oduvek bio škrtica!

I taj cicijašluk umalo na sudu da plati glavom, kum Karađorđe mu je tada oprostio, ali i drugi put vožd ga je spasao smrti

 

Piše: Gradiša Katić

Vojvoda Miloš je zahtevao da mu knez Maksim plati konja koji je, odmah nakon boja crko…

-Vala krnjo, odgovorio je starovlaški knez Maksim Milošu, hata ti platiti neću pa da si još toliki, jer ga nisam umorio na mom veselju nikakvom, nego baš na mejdanu junačkom

 

Sukob je završio se na sudu kod Karađorđa koji je izgrdio Miloša:

– A što nisi ti kurvo, na mejdan izašao kao on, pa neka pod tobom crkne. Gledaj mu junaka, gledaj mu čoveka. E braćo, baš bi ga pravo bilo ubiti sad! Ja, ako bi on poginuo, bi l ti mogao njega platiti? I ako te čujem još jedanput kojekude, da mu za ata spominješ, glavu ću ti oseći!

 

U svojoj autobiografiji ništa Miloš ne kaže ni o svom učešću u Karađorđevoj velikoj ofanzivi 1809. godine u cilju oslobođenja Stare Srbije. Ulogoren u Kostrenici, kod Prijedora, Miloš je uspeo da razbije vojsku Sulejman – paše na Kukotnici. U ovome su Milošu najviše pomogle žene iz zbega koje, želeći da zaštite svoju decu, počeše s brda gađati Turke velikim kamenjem.

I one su više s kamenom Turke pobile i uzbile, piše Nićifor Ninković u svojim memoarime, nego li vojinstvo s prahom i olovom. I tako se Turci uplaše i natrag vrate u Sjenicu…

Da bi se osvetio za ovaj pretrpljeni poraz Sulejman – paša sa oko 3.000 Bošnjaka i Drobnjaka udario je na Zlatibor. Tada je Milošu dojurio u pomoć starovlaški knez Maksim Rašković koji se odmah zalete “u ordiju tursku kao kobac među kokoši”.

Deleći megdan sa nekoliko desetina Turaka, kada je knez Maksim osetio da mu vranac posustaje on dojuri do zaklona iza busije, odakle su bitku posmatrali Miloš i Milan Obrenović (Milan je stariji Milošev brat po majci).

“U onoj vatri i raspaljenju krvi njegove, moli Miloša da mu dade hata njegova koji sve kad ide vrišti”, piše Ninković. Miloš mu neda. Dok Milan, brat mu, povika: “Podaj hata! Ako li ne daš, jaši ti pak ajd na njegovo mesto!” Onda Miloš nema kud, već mu dade hata. Kad uzja besna hata, pa izađe napolje, hat vrišti a Maksim bišti. Pa se opet zaleti u ordiju, i opet odvoji do 20 – 30 Turaka u trnjak, pa udri… Već je mrak, a on jednako bije…”

Čim ga je poslužila sreća junačka da rastera Turke, knez Maksim se po mraku vrati, znojem obliven, k srpskom šancu, gde ga zagrli i u oba obraza poljubi Milan Obrenović, govoreći:

-Dobro došao, strašni junačino! Bog te poživeo i halal ti majka koja te rodila!

 

Dok je njegov polubrat ovako dočekao kneza Maksima. Po Nikolićevim zapisima, vojvoda Miloš je zahtevao da mu Maksim plati konja koji je, odmah nakon boja, od prevelikih napora crko…

-Vala krnjo, odgovorio je knez Maksim Milošu, hata ti platiti neću pa da si još toliki, jer ga nisam umorio na mom veselju nikakvom, nego baš na mejdanu junačkom…

Ovaj sukob završio se na sudu kod Karađorđa u Topoli, a vožd pred vojvodama nije uzeo u zaštitu Miloša, nego mu je po Nikolićevom zapisu, očitao sledeću lekciju:

-Ene, kojekude, po duši ga, još mu nije sramota iskati da mu Maksim ata plati. A što nisi ti kurvo, na mejdan izašao kao on, pa neka pod tobom crkne.  Gledaj mu junaka, gledaj mu čoveka.

E braćo, baš bi ga pravo bilo ubiti sad! Ta on je za odbranu naroda i otečestva krv svoju prolivajući, ata umorio. Ja, ako bi on poginuo, bi l ti mogao njega platiti?!! I ako te čujem još jedanput kojekude, da mu za ata spominješ, glavu ću ti oseći!

Posle ovih voždovih žestokih reči, kažu da je Miloš ostao “vrlo posramljen” pred ostalim vojvodama.

Još veće je neprilike Miloš imao s Karađorđem nakon iznenadne smrti svog polubrata Milana u Bukureštu 1810. godine.

-Međutim otvori se vojna među Rusijom i Turskom, priča Miloš i nastavlja:

-Sovetom Karađorđa ode moj brat Milan u stan ruski u Bukurešt ka Glavnokomandujuštem – Kamenskom; njemu predstati i pomoć od Rusije prositi za Srbiju. U ovom putu poseti ga i smrt, koji u Bukureštu umre u leto 1810. Po smrti brata mi, napadne zloba i intriga na mene od strane pravitelstva i to uzrokom ovim: Karađorđe uda svoju kćer za nekog Nikolu Karamarkovića, i sad njega kao zeta postavi za vojvodu užičkog. I mene tada povrati na vojvodstvo rudničko, pritom jošte sva moja onde dobra pritisne ovaj Nikola…

Zanimljivo da Miloš u svojim sećanjima ne pominje dublje uzroke i razloge svog novog sukoba s Karađorđem čemu je “kumovao” Mladen Milovanović, jedan od najmoćnijih glavešina ondašnje Srbije. “Mladen je nešto uvek mrzio i na Milana i na Miloša, kaže njihov savremenik Petar Jokić. Valjda zato što je Milan bio vrlo pametan čovek… U stvari, više narodnih starešina na čelu sa Milenkom Stojkovićem i Petrom Dobrnjcem, bilo je u to vreme ogorčeni protivnik voždove centralističke uprave sprovedene po zamislima Mladena Milovanovića.

Kako se dotle veran voždu Milan Obrenović kao narodni deputat u Bukureštu privoleo opoziciji, njegova neočekivana i nagla smrt mnoge je iznenadila. A u narodu se počelo govoriti da Milan nije umro prirodnom smrću, nego dag a je po Mladenovoj zapovesti otrovao njegov sekretar Lazar Vojinović. Ovo pričanje bez ikakvih stvarnih dokaza uticalo je i na Miloša da i on iz prkosa pređe neprijateljima svog venčanog kuma Karađorđa, kojima je obećao podršku.

Koliko je Mladen mrzeo Miloša najbolje svedoči scena na jednoj skupštini u Beogradu koju opisuje Patar Jokić:

-Sve vojvode dođu na skupštinu. Mladen otrovao Milana u Bukureštu pa hoće i Miloša da utamani. Milan skoro umro, a Miloš se nije obrijao, nego je došao u zasedanije skupštinsko neobrijan. Tu su sve vojvode i starešine. Mladen tek iskrlješti oči i povika:

-Gledajte ono rutavo pseto, kako je neobrijano došlo u zasedanije!

Miloš đipi i potekoše mu suze.

-Gospodaru, veli on, ja sam skoro izgubio brata zato se nisam obrijao…

-Bre, ti si parampas, prodera se Mladen, tebe treba obesiti pa o vrbu što ne rađa ništa! U aps se, kurvo, vuci!

-Gospodaru, rekoše tada starešine Karađorđu, mi ćemo svi dati ostavke ako Mladen stane ovako vojvode sramotiti.

I Karađorđe onda pusti Miloša koji postade još privrženiji opozicionoj grupi. Miloš pobunjenicima pošalje knjigu, da nipošto ne udaraju natrag od svog namerenija, nego da se drže junački i da će im on ako je potrebno sa 2.000 momaka doći u pomoć.

Ovo Miloševo pismo stiglo je sa zakašnjenjem, kada su Petar i Milenko već bili proterani iz zemlje, i dokopavši se njega Mladen trijumfujući reče Karađorđu:

-Eto, vidi kako tvoj kum Miloš s našim neprijateljima šuruje. Karađorđe ne reče ništa. Posle ugušene pobune bez boja u Požarevcu, opkolivši Miloša svojim momcima Karađorđe mu reče:

-Kojekude kume, ti si pod krivicom, pa ti valja ići u Sovet da se pravdaš. Videvši u vožda ono svoje pismo Miloš samo sleže ramenima i bez ikakvog odgovora krenu sa Karađorđem. Prateći Miloša na sud, odjednom se Karađorđe sažali na nezavidnu sudbinu svog kuma pa ga posavetova:

-Da te Mladen ne pogubi, jedini ti je kume spas da odrečeš ovo pismo. A ja ću ti preko svog zeta Pljakića držati stranu.

-Hvala ti za savet, gospodaru – reče Miloš – ali ti mene poznaješ. Neću ja da obaram krivice ni na koga do sebe, pa neka onaj crni pas Mladen sudi kako hoće. Zato si mu i dao vlast. Mladen ga strogo upitao:

-Deder reci, da li je tvoje ovo pismo Petru i Milenku?

-Jeste! – odgovori odlučno Miloš. I do kraja ostao pri svome iako su Pljakić i Mladen hteli da ga odbrane i krivicu prebace na druge. Na kraju ga Milovanović izgrdi za neposlušnost prema voždu pa upita:

-Hajde Miloše, reci ovde pred svima, da li ćeš i dalje biti veran i pokoran Crnom Đorđiju i Sovetu?

Dajući pred svima svoju vojvodsku reč odanosti Karađorđu, otpor Milošev je bio slomljen i zato ga Mladen oslobodi, ali od Miloša oduze zapovest nad tri nahije. I pored svega Milošu nije išlo loše, jer je pred propast ustaničke Srbije nakupovao više imanja.

Dakle, Miloša je smrti spasao kum Karađorđe, jer mu je Mladen bio već odredio i mesto gde će biti streljan. Na tom mestu kasnije je Miloš podigao Topčidersku crkvu!

(Prema knjizi Koste Dimitrijevića)

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *