Albanske lidere uhvatila panika!

Američka ambasada u Prištini ponovila svoj stav da se protivi odluci o taksama i zapretila ukidanjem novčane pomoći

 

 

 

Neki su naglo promenili ploču, dok su drugi nastavili da tvrde da odluka o taksama ostaje na snazi sve dok Srbija ne bude priznala tzv. Kosovo

 

Kosovo ni ove godine nije primljeno u Interpol, dok je odluka o viznoj liberalizaciji odložena do daljnjeg, a stigli su i prvi pozivi od Specijalnog suda za ratne zločine UČK

 

Priština je pokušala da formira tzv. kosovsku vojsku, međutim, sve je ostalo samo na rečima, jer njihovi saveznici tvrde da sada nije pravi momenat za to, dodajući da je za formiranje vojske u pravom smislu te reči potrebno, ni manje ni više, nego deset godina

 

Odluka tzv. vlade u Prištini da uvede takse od 100 odsto na robu iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine dovela je do ozbiljnih podela u vladajućoj koaliciji i ozbiljno preti da ugrozi pozicije Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija. Nakon što su novembra  prošle godine kosovske vlasti odlučile da uvedu ove mere, Ramuš Haradinaj je rekao da će ova odluka ostati na snazi sve dok Srbija ne bude priznala samoproglašeno Kosovo, što je  dovelo do velikog porasta njegove popularnosti.

Haradinaj, naravno, nije izbegao da u kontekstu taksi govori i o mogućnosti održavanja prevremenih parlamentarnih izbora, ističući kako je njegova stranka, Alijansa za budućnost Kosova, spremna za nove izbore. Hašim Tači, tzv. kosovski predsednik, bar se stiče takav utisak, držao se po strain – kada su uvedene takse, rekao je da to nije dobar potez i da Priština ne sme da pravi korake koji bi mogli da joj komplikuju podršku međunarodne zajednice.

Iako je Evropska unija osudila ovaj potez Prištine, Albanci su pretili uvođenjem još oštrijih mera, a u međuvremnu su trijumfalno sklanjali srpske proizvode sa rafova u supermarketima. Međutim, kada je američka ambasada u Prištini ponovila svoj stav da se protivi ovoj odluci i zapretila ukidanjem novčane pomoći, albanske lidere je uhvatila panika. Neki su naglo promenili ploču, što bi se reklo, dok su drugi nastavili da tvrde da odluka o taksama ostaje na snazi sve dok Srbija ne bude priznala tzv. Kosovo ili bar dok se ne budu otklonili razlozi zbog kojih je doneta ova odluka.

Kadri Veselji, predsednik kosovskog parlamenta i bivši šef Kosovske obaveštajne službe, nakon opomene američke ambasade, rekao je za prištinske medije da nije tačno da je iz SAD stigao zahtev da se povuku takse, nego zahtev da se pruži mogućnost dijalogu. Ako bismo čitali između redova, jasno je da je Veselji želeo da na lepši način saopšti Albancima da se odluka tzv. kosovske vlade mora povući, jer je predsednik Srbije Aleksandar Vučić jasno rekao da će dijalog između Beograda i Prištine biti nastavljen tek onda kad Priština bude ukinula takse!

Jedan od najpoznatijih političkih analitičara iz Prištine, Imer Muškoljaj, tvrdi da je u vladajućoj koaliciji došlo do sukoba u vezi sa ovim pitanjem i da trenutno postoje dva puta: ili ukinuti takse i nastaviti dijalog ili insistirati da se takse ne ukinu. Beđet Pacoli,  tzv. ministar spoljnih poslova, nakon što su SAD zapretile sankcijama, jednostavno je ocenio da ‘’Kosovo ne može da odbije zahtev SAD’’ i rekao da će razgovarati sa tzv. premijerom Haradinajem o mogućnosti pozitivnog odgovora za SAD. Sa druge strane, tzv. zamenik kosovskog premijera, Enver Hodžaj, istakao je kako je odluka o taksama bila njegova ideja koju je tzv. vlada samo podržala i da nije doneta sa idejom da Srbija prizna tzv. Kosovo, što uopšte nije u skladu sa onim što Haradinaj govori,  već da bi Srbiji bio uzvraćen udarac zato što preduzima akcije protiv tzv. Kosova.

‘’Srbija je uložila napore i pokrenula akcije protiv Kosova. Srbija je delovala protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama kao što su Interpol i Unesko. Srbija je ucenila građane Kosova, kosovske Srbe koji su bili pripadnici Kosovsko-bezbednosnih snaga. Oni su minirali državnost Kosova, a mi smo upotrebili naš unutrašnji suverenitet da bismo zadali udarac Srbiji. Ova odluka nije bila protiv dijaloga.’’, rekao je Hodžaj za prištinski ‘’Zeri’’.

Istog dana kada je ruski predsednik Vladimir Putin posetio Srbiju i odlikovao predsednika Aleksandra Vučića, evropski zvaničnik za proširenje i susedsku politiku, Johanes Han, stigao je u Prištinu i sastao se sa Haradinajem. Glavni razlog Hanove posete, kako prenose albanski mediji, jeste pritisak na Prištinu da se ukinu takse.

Ipak, Haradinaj je nakon sastanka sa Hanom ponovio svoj stav da će takse biti ukinute onda kad Srbija bude priznala tzv. Kosovo, ne želeći da otkriva o čemu je sve razovarao sa njim i da li je dobio garancije od EU da će Srbija priznati samooproglašeno Kosovo. Endrit Šalja, tzv. ministar trgovine i indrustrije,  povodom posete Johanesa Hana istakao je da će takse biti ukinute onda kad budu eliminisani razlozi koji su doveli do njihovog uvođenja.

Takođe, ni albanska opozicija se ne slaže u vezi sa taksama. Radikalni albanski pokret ‘’Samoopredljenje’’ poručuje da odluka o taksama na srpsku robu ne sme da se ukine, jer je to jedna od retkih dobrih odluka koju je donela Haradinajeva vlada, dok Isa Mustafa, predsednik Demokratskog saveza Kosova i tzv. bivši kosovski premijer, tvrdi da je nakon povratka albanske delegacije iz Brisela jasno da su dobili poruku od EU da treba da se vrate na Kosovo i ukinu takse što je preduslov za nastavak dijaloga.

Kosovska Mitrovica, 30. novembra 2018. – Direktor KBC Kosovska Mitrovica Milian Ivanovic rekao je danas, na protestu zdravstvenih radnika u Kosovskoj Mitrovici, da je jos pre mesec dana trazena saglasnost za kiseonik, koja jos nije dobijena, kao ni saglasnost za sanitetski meterijal. Protestu prisustvuju i predstavnici Srpske liste, na celu sa predsednikom Goranom Rakicem, ali i predstavnici FK Crvena zvezda Dragan Dzajic, Zvezdan Terzic i Mitar Mrkela. FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC/ bk

Kako tvrde nezvanični izvori iz Prištine,  odluka o taksama je trebalo da ostane na snazi do prevremenih parlamentarnih izbora  za koje je izvesno da će se održati, možda već i na proleće. Protekla godina u kojoj je doneta odluka o taksama nije bila ni laka ni uspešna za kosovske Albance: u vladajaućoj koaliciji je došlo do rascepa u vezi sa idejom o podeli teritorija između tzv. Kosova i Srbije,  opozicija je organizovala masovne proteste, pozivajući na ubistvo Hašima Tačija.

Kosovo ni ove godine nije primljeno u Interpol, dok je odluka o viznoj liberalizaciji odložena do daljnjeg, a stigli su i prvi pozivi od Specijalnog suda za ratne zločine UČK.  Priština je pokušala da formira tzv. kosovsku vojsku, međutim, sve je ostalo samo na rečima, jer njihovi saveznici tvrde da sada nije pravi momenat za to, dodajući da je za formiranje vojske u pravom smislu te reči potrebno, ni manje ni više, nego deset godina.

Kako bi odobrovoljili nezadovoljni narod, koji na sve načine pokušava da napusti Kosmet ili demonstrira na ulicama, albanski lideri su odlučili da uvedu takse na robu iz centralne Srbije i na taj način ucene Srbiju da prizna tzv. Kosovo, ali i otežaju život kosmetskim Srbima, što je dobar i već proveren recept za sakupljanje jeftinih političkih poena.

Međutim, stvar nije jednostavna kao što se čini na prvi pogled- na predstojećim parlamentarnim izborima za premijersko mesto, između ostalih, boriće se Ramuš Haradinaj i Kadri Veselji.  U  slučaju da izgubi bitku za premijersku fotelju, Kadri Veseli će otići u redove opozicije, a Ramuš Haradinaj, ni manje ni više, nego u Hag gde će odgovarati pred sudom za ratne zločine tzv. Oslobodilačke vojske Kosova, ako nista drugo, bar po komandnoj odgovornosti.

Milica DIVAC

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *