ARHIVA SANU: Najdragocenije zbirke rukopisa, starih i 800 godina, PROPADAJU ZBOG VLAGE

20190102_tanjug_tanja valic_beograd_Di015602613_preview

Od Dečanske hrisovulje iz 14. veka, preko rukopisa Ive Andrića, Jovana Cvijića, Milutina Milankovića, prepiske Vuka Karadžića, do orjentalnih knjiga i medalja akademika, Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) čuva izuzetno dragocenu građu, koja je trenutno smeštena u više prostorija, bez odgovarajućih uslova za čuvanje, te je trenutno popirlično ugrožena.

Kada se uđe u Arhiv SANU, odmah se zapažaju pukotine u zidu, fleke od vlage na plafonu i u uglovima, kancelarije su pretvorene u depoe, a police i ormani sa građom pokriveni su plastičnim folijama, jer se jedne noći desilo da je mokri čvor procurio i voda je počela da se izliva na rukopisnu građu Ive Andrića.

Upravnik Arhiva SANU akademik Vasilije Krestić kaže da po obimu on ne spada u red velikih arhiva i među poslednjima je u Srbiji, ali po vrednosti građe koju čuva spada među arhive koji čuvaju najdragocenije materijale naše kulturne prošlosti.

U nekoliko depoa, koji su zapravo kancelarije, čuvaju se arhivski spisi Društva srpske slovesnosti, Srpskog učenog društva, Srpske kraljevske akademije, Srpske akademije i današnje SANU, kao i četiri zbirke kao posebne celine – Stara, Istorijska, Etnografska i Orijentalna.

Posle bombardovanja Narodne biblioteke Srbije u aprilu 1941. Arhiv SANU poseduje najdragoceniju zbirku starih rukopisa koji potiču od 13. do 19. veka, među kojima su Dečanska hrisovulja, Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevića, žitija kraljeva i arhiepiskopa, i koja je zbog starosti i neadekvatnih uslova čuvanja i najugroženija.

Dečanska hrisovulja jedan je od najstarijih rukopisa u Arhivu SANU, nabavljena 1929, ali je deo nedostajao i pre 20-tak godina je otkupljen od jednog bibliofila u Velikoj Britaniji za 17.000 maraka.

U Arhivu se može videti i Zakon o rudnicima u povezu neobičnog orjentalnog izgleda, Danilov zbornik sa žitijima kraljeva i arheipiskopa koji je manastir Hilandar darovao kralju Aleksandru, Karađorđev protokol iz Prvog srpskog ustanka sa kratkom sadržinom pisama koje je Karađorđe slao knezovima, ali i pismo Tome Vičića Perišića kojim odbija da postane član Srpskog učenog društva: „Nikakvu polzu ne mogu Društvu doprineti i molim da me od tog posla poštedite i da me ne primoravate da se tog posla primim. Blagodarim na toj počasti“.

Arhiv čuva i rukopise porodice Obrenović, zaostavštinu Vuka Karadžića, Nikole Pašića, Branka Ćopića, Milutina Milankovića, Ive Andrića, Viktora Novaka, Aleksandra Belića…

Iz Etnografske zbirke Krestić izdvaja zaostavštinu Veselina Čajkanovića, Jovana Erdeljanovića, Dene Debeljkovića i Radoslava Pavlovića, dok se u Orjentalnoj zbirci nalazi građa na turskom i arapskom jeziku iz perioda od 15. do 20. veka.

Arhiv SANU je preuzeo i građu nekadašnjeg Arhiva Istorijskog instituta, te čuva spise Jovana Ristića, Matije Bana, Vladimira Ljotića, Konstantina Nikolajevića, Milana Đ. Milićevića i Čedomilja Mijatovića, novinske članke o Srbiji u inostranoj štampi za vreme Prvog svetskog rata.

Krestić za Tanjug kaže da je mimo svih arhivističkih propisa ta građa razbacana, zbog čega je teško održavati neophodne klimatske uslove, nisu u mogućnosti ni prozore da zamene jer bi to uticalo na izgled fasade.

„Sve to skupa govori o tome da je Arhiv zreo za preseljenje. Naša Akademija je mnogo insistirala na tome pre 30 godina i urađen je projekat za novu zgradu u Jakšićevoj ulici koja bi imala pet spratova i tri pod zemljom koja bi bila povezana pasarelama sa zgradom SANU. Sve je bilo spremno za gradnju, ali je tada došlo do memorandumske afere i tadašnja vlast nas je kaznila tako što je odustala od izgradnje“, rekao je Krestić.

U maju Arhiv SANU je iz Ruske nacionalne biblioteke u Petrogradu dobio elektronsku kolekciju starih srednjovekovnih srpskih rukopisa nastalih izmedu 12. i 16. veka, a nedavno otvoreni Audiovizuelni arhiv i Centar za digitalizaciju SANU trebalo bi da digitalizuje sve što Arhiv SANU čuva.

Krestić smatra da je važno da se digitalizacija odvija hronološki jer su najstariji rukopisi najugroženiji.

U nadi da je SANU nakon 30 godina „odslužila svoju kaznu zbog Memoranduma“ i da će aktuelna vlast čuti „vapaj za spas vredne građe“, Krestić se raduje svakom novom rukopisu kojim obogate svoju zbirku.

– Pre mesec dana došao je izvestan gospodin Branković koji nam je doneo nekoliko rukopisa Ljubomira Davidovića i među njima zapisnik sa sednice još nekonstituisane srpske vlade iz 1918. gde je raspravljano o tome ko će biti predsednik vlade, ko će nas predstavljati na Konferenciji mira u Parizu, ko će biti ministar spoljnih poslova, a ko ministar unutrašnjih poslova. Na tom skupu se već videlo da je došlo do nesporazuma oko budućih ministarskih portfelja. Ima dosta porodica u Beogradu koje ljubomorno čuvaju vredne materijale, ali povremeno nam ponude na poklon ili otkup – rekao je Krestić, naglasivši da je važno da takvi dokumenti ostanu u zemlji jer se često dešava da ih stranci sa više para otkupe i odnesu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *