BLAGA PANIKA: Ako Rusija uzvrati počinje VELIKI RAT Zapadni vojni brodovi ometaju izgradnju “Severnog toka 2” – RISKANTNO UGROŽAVAJU RUSKE BRODOVE

KRITIČNO

Uticajni poslanik CDU Peter Bejer smatra da bi trebalo obustaviti gradnju cevovoda kako bi kancelarka Angela Merkel mogla da resetuje odnose Vašingtona i Berlina

Završetak „Severnog toka 2” nailazi na nove prepreke. Izuzev uobičajenog diplomatsko-finansijskog pritiska SAD na Nemačku, koja je najzainteresovanija u EU za završetak ovog projekta, sada je počelo i fizičko ometanje brodova koji polažu cevi po dnu Baltičkog mora na preostalom 121 kilometru gasovoda.

To čine vojni i civilni brodovi, avioni i helikopteri članica NATO-a, što predstavlja pretnju po bezbednost posade broda koji izvodi radove i samog cevovoda.

Sada su već stvari došle do tačke mogućeg sudara s ruskim brodovima, a prateća flota je primorana da ih udaljava iz građevinske zone. Ruski mediji u vezi s najnovijom situacijom postavljaju pitanje da li bi zvanična Moskva trebalo da angažuje Baltičku flotu da čuva ovu zonu ili je taj potez upravo ono što Zapad čeka.

Direktor „Severnog toka 2” Andrej Minin u četvrtak je rekao da su u zoni polaganja cevi još od prošle sedmice uočene provokativne akcije koje mogu da dovedu do oštećenja gasovoda.

On je objasnio da je oko mesta na kojem se polažu cevi, u zoni od 1,5 milja, uspostavljena bezbedna zona u koju ne bi smela da ulaze plovila koja ne učestvuju u izgradnji.

U nedelju je jedna podmornica izronila u zoni bezbednosti broda „Fortuna”, na udaljenosti manjoj od jedne milje, a njena dejstva mogu da onemoguće rad celog sistema pozicioniranja i dovedu do oštećenja cevovoda.

Proteklih meseci zabeleženi su i „upadi” ribarskih brodova u ovo područje, koje u kompaniji ne smatraju slučajnim i upozoravaju da mogu da izazovu nezgode s nepredvidivim posledicama.

Ruski mediji preneli su reči vojnog stručnjaka, kapetana prvog ranga Konstantina Sivkova da podmornica najverovatnije ne pripada SAD, nego jednoj od priobalnih država i da se u blizini nalaze baze poljskih podmornica.

Već sledećeg dana, ratni brod poljske mornarice s taktičkim brojem 823 manevrisao je oko „Fortune”, a ruski brod za podršku plovio je paralelno pored njega kako bi obezbedio radove.

Međutim, operativna komanda poljskih oružanih snaga odbacila je optužbe i navela da ne sprovode nikakve provokativne aktivnosti, nego da izvršavaju svoje redovne zadatke na moru i u vazduhu, u skladu s međunarodnim pravom.

Po završetak „Severnog toka 2” opasniji su ipak politički pritisci na Nemačku. Izuzev SAD, u čijem odnosu prema Berlinu se ništa nije promenilo dolaskom administracije Džozefa Bajdena, neslaganja povodom „Severnog toka 2” postoje i među samim članicama EU.

Ali u četvrtak je udarac drugoj cevi ruskog gasovoda najavio Nemac, i to poslanik Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Peter Bejer, bivši izvestilac za odnose Srbije i Kosova u spoljnopolitičkom odboru Bundestaga, a sada koordinator transatlantskih odnosa u Ministarstvu spoljnih poslova, pozvao je na privremeno obustavljanje izgradnje gasovoda.

On je u intervjuu za agenciju Blumberg u četvrtak rekao da je ovaj prekid potreban kako bi se dalo vremena kancelarki Angeli Merkel da resetuje odnose sa SAD.

Bejer je skoro završen cevovod nazvao preprekom na putu u odnosima Berlina i Vašingtona, za koju je rekao da mora da bude uklonjena jer je projekat pod američkim sankcijama i dugotrajan je izvor trvenja između dva saveznika.

Bejer smatra da Nemačka treba da promeni svoj stav ako želi novi početak odnosa sa SAD. Blumberg je naveo da njegov stav ne odražava zvanični stav vladajuće koalicije, iako su i drugi poslanici CDU tražili da se projekat odloži.

Merkelova je, međutim, odbila američke pozive za prekid izgradnje cevovoda, tvrdeći da sankcije koje je uvela administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa ugrožavaju nacionalni i evropski suverenitet.

Ali i nova administracija smatra da bi gasovod postao poluga ruskog energetskog pritiska na EU. Američki državni sekretar Entoni Blinken je nedavno izneo stav da je cevovod uperen protiv interesa EU i upozorio da slede nove sankcije.

On je, prema ličnom iskazu, na privatnom sastanku upozorio nemačkog ministra spoljnih poslova Hajka Masa da kompanije uključene u projekat rizikuju američke sankcije, jer gasovod deli Evropu, izlaže Ukrajinu i centralnu Evropu ruskim manipulacijama i prinudi i protivi se evropskim energetskim ciljevima.

Sada je i francuski državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Kleman Bon obnovio francusku opreznost prema ovom projektu. Pariz i Berlin imaju različite stavove, a sada se vode pregovori kako bi se došlo do zajedničkog imenitelja.

(politika.rs)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *