Bogoljub preuzima Beograd na vodi?

Karić ima kapacitete da preuzme posao „Beograda na vodi“, a „Forbs“ procenjuje da je njegov kapital težak 13 milijardi dolara

 

Bogoljub Karić će preuzeti gradnju „Beograda na vodi“, najdražeg i najhvaljenijeg projekta premijera Aleksandra Vučića. Ovu informaciju iz Vlade Srbije ne demantuju, niti je potvrđuju. Međutim, iz neformalnih krugova bliskih Vladi Srbije kažu da je ta stvar već pitanje dana i da ju je indirektno potvrdio i sam Bogoljub u nekoliko intervjua koje je dao srpskim medijima.

Bogoljub Karić svakako raspolaže novcem i ukupnim kapacitetom da može preuzeti ovaj posao. „Forbs“ procenjuje da je njegov kapital težak 13 milijardi dolara. Pitaćete odakle mu tolike pare. Pa ovo je vreme baš tih i sličnih fizionomija, mutna voda, makar i beogradska, njihovo je prirodno stanište. Uostalom, ko još postavlja takva pitanja! Zato, vratimo se liku i delu Bogoljuba Karića.

Sa ovim srpskim tajkunom nikad nije dosadno. Između niza kontroverznih obeležja, izdvajamo maštu i energiju. Ove dve odrednice godinama su uveseljavale Srbiju iz „kruga dvojke“,  stavili su ga u milje Kovačevićevog „Balkanskog špijuna“ i dopisivali Bogoljubova javna snoviđenja.

Nije se promenio, svojevremeno je javno tvrdio da će neko iz njegove porodice biti predsednik SAD-a. Danas kaže: „Kad budem predsednik Srbije, ukinuću padeže“. Ima pravo, oni koji znaju padeže odavno nisu u Srbiji na ceni.

Mene je Bogoljub od početka podsećao na krstareću raketu ne preterano moralnog  karaktera, jer na pomen njegovog imena odmah mi stiže percepcija lukavca koji jedno govori, drugo misli, a treće radi. A najnovija događanja na temu lika i dela frontmena porodice Karić nameću pitanje koliko života ima srpski tajkun Bogoljub Karić.

Posle smešne igre s pravosuđem, gde mu je oprošteno 60 miliona evra, nije se samo vratio u Srbiju, on se baš vratio na velika vrata. Pretvorio se u suštu mimikriju, pošteniji je od svih dvanaest apostola i samog Isusa zajedno. Usput, verovatno iz razloga da mu ne zaboravimo karakter, „priklao“ je Tomislava Nikolića, jednog od najboljih prijatelja iz njegovih izgnanstvenih godina, i nastavio kao da se ništa nije dogodilo.

Međutim, Bogoljubov povratak u Srbiju posle jedanaestogodišnjeg bekstva obavijen je višestrukom misterijom. Najmoćniji čovek u Srbiji, Aleksandar Vučić, godinama je na medijska spinovanja o Bogoljubovom povratku odgovarao: „Može, ali će pravo u zatvor“.  Novi oreol tajne krio se u činjenici da je Karićeva politička partija – Vučićev koalicioni partner. Predsednik Tomislav Nikolić je bio „prva lasta“, izjavio je posle nekoliko tajnih poseta Minsku (na jedan put vodio je i patrijarha Irineja) da je Karić politički prognanik i da treba da se vrati u zemlju…

Dva meseca kasnije blagopomazani Bogoljub se vratio, na Aerodromu Nikola Tesla napravio je patetičnu predstavu, sve ljubeći zastavu i ponovio priču o „kriminalcima Dinkiću i Koštunici“. Dao je sijaset intervjua, pričao kako će Vučića na predsedničkim izborima podržati njegovih milion fanova?!

U Beogradu se zadržao jedva dva dana, otputovao je u Belorusiju, a posle su usledili dramski obrti dostojni šekspirovske drame. Njemu skloni mediji su spinovali priču kako se on neće ni vraćati u Srbiju, tamo mu je biznis. Međutim, za njim je nenadano otputovao premijer Vučić, u Minsku otvorio Karićev šoping mol – investiciju vrednu dve milijarde dolara.

Ovaj gest, kao i neke najave Bogoljuba Karića, prethodile su sasvim neočekivanoj vesti da Bogoljub od Arapa preuzima „Beograd na vodi“! Vest saopštavaju dobro obavešteni beogradski krugovi bliski Vladi Srbije, Vlada ćuti, a logika slagalice vezane za projekat „Beograd na vodi“ kaže da je to i logično. Najpre Karić za srpske medije izjavljuje: „Ja i Muhamed al Abar, vlasnik kompanije ,Emar’, koja gradi ,Beograd na vodi’ smo razgovarali na temu da se moja kompanija priključi projektu“.

Zanimljivo je da su se u poslednjih 18 meseci arapski partneri u projektu „Beograd na vodi“ nešto ućutali. Projekat bi u prvoj fazi koštao više od dve milijarde evra, ukupno oko deset milijardi, a otvorio bi 200.000 radnih mesta. Uz brojne kontroverze, Insajder otkriva da je Muhamed al Abar privatni investitor, da je iz Singapura i da bogati šeici iz UAE, koji žele da pomognu Srbiji, u suštini nemaju poslovne veze s projektom. U pomenutoj TV emisiji to je  malo uvijeno potvrdio i gradonačelnik Siniša Mali.

Celu priču zaokružuje intervju Muhameda al Abara uglednom magazinu „Arabian biznis“ početkom 2016, koji kaže: „Emar neće učestvovati u projektu ,Beograd na vodi’ jer ne vidimo u njemu veliki potencijal za naše ambicije“. Koliko je utešna tvrdnja gospodina Anila Bojrula, glavnog urednika pomenutog magazina, koji za „Njuzvik“ na srpskom kaže da on ipak veruje da će Al Abar graditi „Beograd na vodi“…?

U ovom slučaju sasvim je jasna igra s Bogoljubom Karićem, od sudske farse do njegovog povratka. Premijer Vučić je razumeo da je racionalnije spasiti projekat „Beograd na vodi“. Pravda jeste slepa, ali je i selektivna. Bogoljub u ovim vodama pliva kao ajkula, a ako se sve pomenuto ostvari, najskuplji lek u Srbiji biće „antibogoljub“. Ko će nas spasiti od mesije?

Bogoljub Karić će se u ovom slučaju pojaviti kao spasilac! Kako će se razrešiti imovinsko – pravni odnosi sa Arapima, koji su vlasnici 68 odsto, kako će se regulisati vlasništvo nad građevinskim zemljištem, jer Bogoljub je državljanin Srbije…? I mnogo toga još…

Ali, koliko se ja razumem u proricanje budućnosti, eto nama Bogija na vodi.

Đoko Kesić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *