Boža Spasić: Neprijatelja se nakotilo, da je i tri UDBE – malo je!

IZ UGLA DRŽAVNE BEZBEDNOSTI

Piše: Boža Spasić

Nažalost, ima i kod nas pametnjakovića koji primaju zdravo za gotovo tu lažnu činjenicu da su, eto, nekakva OVK ili ANA, na čijem čelu je bio i ovaj naduvani Haradinaj, nekoga pobedili, tačnije pobedili državu Srbiju

Između dva broja časopisa AFERA dogodi se toliko situacija, ne samo na unutrašnjem nego i spoljašnjem planu, da je i običnom analitičaru teško popisati sled događaja.

Nekad, u staroj Jugoslaviji, mi u SDB-u smo imali kategorije unutrašnjeg i spoljašnjeg neprijatelja.

Za spoljnog neprijatelja nije bilo problema identifikacije. Sve što je na Zapadu, ponekada i na Istoku, u bližem i daljem komšiluku, ružno gledalo na našu zemlju, bilo je spoljni neprijatelj.

Gro su to bili naši emigranti sa svih prostora.

Sve u svemu, danas su se te kategorije spoljnog i unutrašnjeg neprijatelja nekako izjednačile.

Teško bi bilo reći ko je unutrašnji, a ko spoljni neprijatelj naše zemlje. I jedni i drugi su notorni neprijatelji, samo je u pitanju intenzitet kojim oni deluju.

Srećom, nema više „unutrašnjeg neprijatelja“, jer je ova zemlja bespovratno napustila put izgradnje komunističkog društva.

Ali, neprijatelja se nakotilo, da nam ni tri Udbe ili SDB I KOS-a ne bi pomogli da ih evidentiramo.

Zato zapravo u poslednje vreme evidentiram i pratim samo pojedinačne slučajeve. Kada se oni nakupe, vreme je za zbirne ocene. Bilo kako bilo, neizbežno je početi od ovih činjenica :

Ratni zlikovac, terorista Ramuš Haradinaj opet pušten na pivo u nekoj francuskoj zabiti, dok navodno sud u tom gradiću ne odluči hoće li ili neće liferovati tog zlikovca do Palate pravde u Beogradu .
Prilikom izlaska iz sudnice, vidno naduvani i crveni Haradinaj ostrvio se na Srbiju govoreći kako je „dobila po nosu 1998. i 1999. godine pa ako bude trebalo, opet će“!
Čudo nad čudima?!?

Čovek koji bi trebalo da bude na električnoj stolici – preti. On se hvali kako je sa svojim istomišljenicima, klasičnim teroristima, pobedio državu Srbiju, pa ako bude trebalo, eto, opet će to uraditi.
Ovaj terorista je zaboravio da njegove kukavičke terorističke grupe nisu dobile nikakvu borbu, niti rat protiv Srbije. Pojavile su se NATO lešinarske snage i počele iz vazduha da ubijaju ne samo Srbe nego i druge državljane ove naše zemlje.
Zaboravlja zlikovac da je zbog njega desetine hiljada Šiptara, i to lojalnih svojoj državi Srbiji, moralo da beži preko granice u Makedoniju, užu Srbiju i Albaniju.
Zaboravlja terorista da se nisu pojavili NATO zlikovci, njega, njegove teroriste i ostalu bagru bi naša vojska terala do Drača u Albaniji.
Zaboravlja i da on i nije vodio rat, te da ga zovemo ratnim zločincem jer nemamo prikladniji termin! Da je, kada se čuje da su se upalili tenkovi i borna kola u Raškoj i Mitrovici Vojske države Srbije, bežao u Kukeš, Trepoju i druge zabiti u Albaniji, ostavljajući da ginu nevini civili.

Ali ništarija i druge ništarije su stvorili lažan utisak kod Šiptara da su oni stvarno nekoga i nešto pobedili.
Oni vazda slave pobedu koje nema, heroje koji nikada nisu ni bili na nekom ratištu ili borbi.
Nažalost, ima i kod nas pametnjakovića koji primaju zdravo za gotovo tu lažnu činjenicu da su, eto, nekakva OVK ili ANA, na čijem čelu je bio i ovaj naduvani Haradinaj, nekoga pobedili, tačnije pobedili državu Srbiju.
A ništariji Haradinaju treba reći još nešto.
Tek nedavno je naša javnost saznala da je njegov otac sahranjen u Beogradu.
Neka zna zločinac, grob njegovog oca u Beogradu niko nikada nije, niti će dirati.
Ima li, „heroju“ Haradinaju, neki srpski grob na Kosovu i Metohiji koji ti i tvoji „hrabri borci“ niste porušili?
Vidiš, u tome je neka razlika, čak i u civilizacijama.
O ljudima da ne govorimo.
Devedesetih godina je bio klinac, radnik u Švajcarskoj, koji je krao po železničkoj stanici u Cirihu. Nismo ga mi iz jugoslovenske SDB ni registrovali. Bio je beznačajan, kao i sada što je beznačajan.
U istoriji čovečanstva teroristi i zlikovci nikada nisu stvorili državu.

No stići će pravda Haradinaja kad – tad.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *