CIA UBILA SLOBU, TUĐMANA I ALIJU! IZ UGLA DRŽAVNE BEZBEDNOSTI

 

Tudman, Milošević i Izetbegović su u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson, 1995. godine likvidirani posebnim metodama koje su dostupne samo malom broju obaveštajnih službi

Piše: Boža Spasić

 Amerikanci su uspeli  da stvore i jednu posebnu vrstu Polonijuma 210 A, koji se dobija  kad se atomi Bizmuta bombarduju neutronima. Ako Polonijum 210 izaziva  nešto bržu smrt, američka varijanta Polonijuma 210 A ima za cilj da korisnik umre u nekom vremenskom periodu a da to čak izgleda kao prirodna smrt

 Oni su izlagani i kljukani raznim hemijskim, radijskim i biološkim supstancama koje su imale za cilj, ne samo da utiču na njihovo trenutno odlučivanje nego, da praktično od njih naprave klonove čiji će krajnji negativni cilj biti smrt

 

Obaveštajnim istraživanjem može se doći do zapanjujućih podataka. Jedan od takvih podataka je da je u obaveštajna zajednica SAD na čelu sa CIA,  1995. godine u Dejtonu, zapravo  započela procez tzv. tihe i ciljane likvidacije Alije Izetbegovića, Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana.

Moglo bi se reći, Tudman, Milošević i Izetbegović su u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson, nedaleko od grada Dejtona u državi Ohajo te 1995. godine likvidirani posebnim metodama koje su dostupne samo malom broju obaveštajnih službi. Da podsetimo.

Obaveštajne službe su organizovale  sastanak Milošević, Tuđman i Izetbegović u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson, gde su imenovani od 1. do 21 novembra sedeli, sastančili i nalazili se u totalnoj izolaciji. Američki posrednici koje je lično imenovao američki predsednik Bil Klinton bili su Ričard Holbruk i general Vesli Klark.

Za vreme boravka u bazi američke obaveštajne službe, Tuđman, Milošević i Izetbegović bili su  pod posebnim nadzorom i tretmanom raznih eksperata CIA i NSB kao i pojedinih vrhunskih stručnjaka FBI. Tu su se nalazili psiholozi, analitičari, istraživači a korišćeni su i kapaciteti hemijskih i drugih laboratarija koje su smeštene kako u samoj bazi, tako i u njenom okruženju.

Obaveštajne arhive još nisu otkrivene, ali je notorna činjenica da su Izetbegović, Milošević i Tuđman izlagani i kljukani raznim hemijskim, radijskim i biološkim supstancama koje su imale za cilj ne samo da utiču na njihovo  trenutno odlučivanje nego i da praktično od njih naprave klonove čiji će krajnji negativni cilj biti smrt.

Doze supstanci koje su im servrane svakodnevno su zapravo imale za cilj da, sistematski, uništavaju organizam. A ima pouzdanih informacija da su Amerikanci  tada prvi put primenili i izmenjenu i veštački stvorenu varijantu Polonijuma 210. Ova radioaktivna supstanca se u prirodi nalazi u malim količinama, otkrila je Marija Kiri još 1896 godine.

Amerikanci su uspeli  da stvore i jednu posebnu vrstu Polonijuma 210 A, koji se dobija  kad se atomi Bizmuta bombarduju neutronima.

Bilo kako bilo ako Polonijum 210 izaziva  nešto bržu smrt, američka varijanta Polonijuma 210 A ima za cilj da korisnik umre u nekom vremenskom periodu a da to čak izgleda kao prirodna smrt.

Prvi je umro Franjo Tuđman kome nisu pomogle nikakve operacije ili lekovi. Iako je zvanična verzija bila da je umro od stomačnih problema, dokumenta otkrivaju da je Tudjman umro od raka na mozgu, koji je izazvan direktnim delovanjem nepoznate supstance. Prostim rečima, Tuđmanov mozak nije funkcionisao, već je bio izgubljen u prostoru i vremenu, svuda je video zaveru, špijuniranje, nepoverenje. Tuđman je umro 10. decembra 1999. godine u teškim mukama.

Drugi je umro Alija Izetbegović, navodno od infarkta 20. oktobra 2003. godine na Vojnoj klinici u Sarajevu. No infarkt Izetbegovića je sumnjiv! Upravo zbog činjnice da je i on imao problema sa mozgom i centrom ravnoteže i rasuđivanja jer je nekoliko nedelja pre smrti pao i polomo rebra i još neke delove tela. Intersantno je da je dan pre smrti Izetbegovića u Sarajevo nenadano doleteo tadašnji  premijer Turske, Taip Redžep Erdogan sa željom da već umrlog Izetbegovića odvede u neku bolnicu u Istanbulu.

Najzad, najduže je izdražao Slobodan Milošević. On je umro 11. marta 2006. godine u ćeliji zatvora u Sheveningenu navodno od infarkta, dijabetisa i povišenog krvnog pritiska. To je naravno zvanična verzija. Ona prava je sakrivena u dubokim arhivama CIA. Dokaz ovome je i izjava jednog od svedoka koji je poslednji video živog Miloševića i rekao „Igledao je kao starac od sto godina“, a kada je umro imao je 65 godina.

Presuda koja je doneta u Dejtonu je izvedena lukavo, svi učesnici su praktično ubijeni onog momenta kada su sleteli u vojnu bazu  Rajt-Paterson. Sve ostalo je bila stvar rutine.

Kao strogo čuvana američka tajna je da je u dva ili tri navrata, sasvim slučajno – ili možda i ne, doze specijalnog radioaktivnog sredstva popio i Ričard Holbruk glavni posrednik koji je umro 2010 godine u Vašingtonu u teškim mukama i sa simptomima raka na mozgu.

Navedenim sredstvom su po svoj prilici amerikanci ubili i oca sadašnjeg predsednika Sirije, Asada Hafiza, a smrt Jasera Arafata, lidera Palestine se takođe ubraja u ova ciljana i dugoročno planirana ubistva koja izvode obaveštajne službe.

Inače, najpoznatiji slučaj ubistva Polonijumom je likvidacija ruskog agenta prebega Aleksandra Litvinjenka. On je “sredstvo” dobijao u šoljama čaja  u jednom od pabova u Londonu, gde je mislio da je bezbedan od pogleda RFS /Ruske federalne službe bivši KGB/

Od Polonijuma 210 je umrla i ćerka Marije Kiri, Iren Žolio Kiri.

No ostaju neotkrivene za sada tajne kojim još sredstvima raspolažu veliki obaveštajni sistemi.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *