ČUDNO ZANIMANJE: Đinđićev sam brat i drndam vunu!

MOJ BRAT ZORAN ĐINĐIĆ: ISPOVEST POSLEDNJEG BEOGRADSKOG VUNOVLAČARA BLISKOG ROĐAKA POKOJNOG PREMIJERA

 

Đinđićev sam brat i drndam vunu!

 

 

Svog brata Radomir Đinđić poslednji put je video na dan kada je srpski premijer ubijen ispred zgrade Vlade Srbije

 

Sećam se kao juče da je bilo. Bio je lep i sunčan dan tog 12. marta 2003. godine. Stajao sam ispred svoje vunovlačarske radnje kada je kroz Sarajevsku ulicu prošlo službeno vozilo vlade Srbije i to bez pratećih kola iz obezbeđenja, a koliko se sećam nije imalo ni rotaciju. Iako su stakla bila zatamnjena kao da sam na zadnjem sedištu video dobro poznat Zoranov obris

 

Moj deda i Zoranov deda bili su braća i poreklom smo iz Crne Gore odakle su Đinđići preko Raške došli u centralni deo Srbije, ali i na Kosovo i u Bosnu. Inače samo prezime Đinđić izvedeno je od ženskog imena Đinđa, a ono je nastalo od mađarskog „đenđ“, što znači biser, odnosno perla

 

Pre šest godina morao sam da se iselim iz radnje koja je skoro ceo vek postojala u Sarajevskoj ulici. Po zakonu o restituciji prostor je vraćen starim vlasnicima a ja sam se sa svojom mašinom za vunovlačanje, inače jedinstvenom i 95 godina starom, našao na ulici

 

Skoro ceo vek u Sarajevskoj ulici u centru Beograda postojala je i radila jedna od poslednjih vunovlačarskih radnji u Srbiji čiji je vlasnik bio Radomir Đinđić. Osim retkog zanimanja Radomir je pažnju svojih mušterija i prijatelja zadobio i poznatim prezimenom Đinđić i svako bi ga pri upoznavanju pitao „da li mu je pokojni premijer Zoran Đinđić nešto u rodu“. Bili bi ne malo iznenađeni kada bi im Radomir odgovorio da mu je Zoran Đinđić bio brat!

I zaista, poslednji beogradski vunovlačar Radomir Đinđić i prvi srpski demokratski premijer Zoran Đinđić bili su bliski rođaci, braća po dedine linije što bi se reklo. O svom slavnom bratu, teretu poznatog prezimena, ali i zanatu čiji je on jedan od dvojice poslednjih lučonoša u Srbiji u ispovesti za Aferu govori vunovlačar Radomir Đinđić.

-Moj deda i Zoranov deda bili su braća i poreklom smo iz Crne Gore odakle su Đinđići preko Raške došli u centralni deo Srbije ali i na Kosovo i u Bosnu. Inače samo prezime Đinđić izvedeno je od ženskog imena Đinđa, a ono je nastalo od mađarskog „đenđ“, što znači biser, odnosno perla. Sa Zoranom sam se video nekoliko puta, lepo bi se ispričali, podsetili nekih zajedničkih rođaka ali nikada nisam hteo pred njim da potenciram to što smo braća niti da tražim bilo kakve usluge kad je postao premijer.

Bio je inače tipičan predstavnik Đinđića, imao je te čuvene pokrete rukama, gestikulaciju, brzinu, prodornost. Za nas Đinđiće kažu da imamo svi karakterističan oblik glave i taj deo oko očiju. Zoran je likom inače bio isti kao njegova majka Mila koja je kao mlada bila izuzetno lepa žena, kaže Radomir.

Svog brata Radomir Đinđić poslednji put je video na dan kada je srpski premijer ubijen ispred zgrade Vlade Srbije.

-Sećam se kao juče da je bilo. Bio je lep i sunčan dan tog 12. marta 2003. godine. Stajao sam ispred svoje vunovlačarske radnje kada je kroz Sarajevsku ulicu prošlo službeno vozilo vlade Srbije i to bez pratećih kola iz obezbeđenja, a koliko se sećam nije imalo ni rotaciju. Iako su stakla bila zatamnjena kao da sam na zadnjem sedištu video dobro poznat Zoranov obris. Kroz šalu sam rekao komšiji “Evo komšo, namerno premijer prošao kroz sred Sarajevske, hteo da pozdravi brata”.

Ni sanjao nisam da ću nekih sat vremena kasnije u radnji na radiju čuti da je izvršen atentat i da je Zoran mrtav! U prvi mah sam odbio da poverujem u tako nešto, bio sam uveren da je lažna vest u pitanju, ali kada se ispostavilo da je istina,osetio sam prvo bes a onda i ogromnu tugu, priseća se Radomir Đinđić tog tragičnog martovskog dana za celu Srbiju.

Kako kaže drago mu je što su Zoranova deca danas uspešni mladi ljudi i što nastavljaju da nose časno prezime svog oca, ali i svih Đinđića. Zoran će Radomiru u sećanju ostati i kao retko hrabar i srčan čovek koji je imao viziju koju nije stigao da ostvari.

-Imao je puno ideja i ogromnu energiju, ali sve je zaustavljeno tog 12. marta 2003. Ipak, njegova vizija ostala je u amanet Srbiji i siguran sam da će generacije koje dolaze umeti da je cene, smatra Radomir.

Brat pokojnog premijera danas vodi borbu da se zanat koji mu je u porodičnoj tradiciji potpuno ne ugasi, a jedna od žrtvi tranzicije novog doba bila je i njegova vunovlačarska radnja u Sarajevskoj ulici.

-Pre šest godina morao sam da se iselim iz radnje koja je skoro ceo vek postojala u Sarajevskoj ulici. Po zakonu o restituciji prostor je vraćen starim vlasnicima a ja sam se sa svojom mašinom za vunovlačanje, inače jedinstvenom i 95 godina starom, našao na ulici. Novi vlasnici su tu otvorili prodavnicu vina i noćni klub, anatpis “Vunovlačara” na radnji promenom jednog slova pretvorili u “Vinovlačara”. Nisam hteo da se predam jer je moj deda bio vunovlačar, moj otac i sada ja a nadam se da će se i naslednici za ovaj posao naći. Osim mene jedini vunovlačar u Srbiji još postoji u Pirotu, kaže Radomir i za čitaoce Afere otkriva osnovne faze u vunovlačarenju:

-Osnovne su dve faze, češljanje vune ili kako se u narodu popularno kaže drndanje vune i potom vlačenje. Nekada su iz cele Srbije dolazili kod mene u radnju a sad radim po pozivu i oglasu preko interneta. Ipak, neću dozvoliti da vunovlačarstvo nestane kao zanat, biću uporan u toj borbi i verujem da ću uspeti jer mi Đinđići smo takvi, nikad se ne predajemo, kaže na kraju Radomir Đinđić, brat Zorana Đinđića i poslednji beogradski vunovlačar.

Afera/Srećko Milovanović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *