Da li Zapad pokušavajući da slomi Putina, mu u stvari čini VELIKU USLUGU?

Čini se da se pred ruskim predsednikom nalaze mnogi izazovi i da bi sankcije sa Zapada mogle da ga konačno slome. Ali da li je baš zaista tako?

Mark Galeoti, stručnjak za Rusiju iz Instituta za međunarodne odnose u Pragu u tekstu za „The Atlantic“ navodi da je „Krimski efekat“ u kojem je Putinov rejting porastao nakon aneksije Krima sigurno gotov i da se rast popularnosti koji je očekivao nakon održavanja Svetskog prvenstva u fudbalu nije zapravo materijalizovao.

Osim toga njegova popularnost je opala zbog predloga penzione reforme kojim se granica odlaska u penziju znatno pomera. Kako je on naveo sada se čini kao da bi Putin uskoro zaista mogao da padne.

– Iz perspektive Vašingtona, sada se čini kao da je pravo vreme da se Putin pritisne da promeni svoje ponašanje. Svedočeći pred Komitetom za spoljnu politiku Senata zamenik državnog sekretara Ves Mičel je rekao da je cilj američke politike prema Rusiji „da degradira sposobnost Vladimira Putina da sprovodi agresiju, tako što će nametnuti veliku cenu Rusiji i oligarsima koji je održavaju – rekao je Galeoti.

Prema njegovim rečima i Ministarstvo finansija SAD je dobilo instrukcije da se sankcijama „na svakom ćošku“ bore protiv ruske agresije, a čeka se i odobrenje Senata novih sankcija koje će pogoditi rusku energetsku industriju banke i suvereni dug.

– Logika je ovde razumljiva. Što više pritiska na ekonomiju znači i teža vremena i za obične Ruse i za Putinove štićenike. Ta teža vremena zauzvrat treba da nateraju Putina da obuzda svoju agresivnu geopolitičku kampanju u kojoj pokušava da istakne rusku ulogu velike sile, ne samo zato što je cena prevelika već i zato što su mu potrebne zapadne investicije, kapital i tehnologija. A ako se on ne povuče? Pritisak će rasti i čak i ako on politički preživi, biće previše zauzet bavljenjem sve nemirnijim stanovništvom, da bi pravio nestašluke po svetu – rekao je stručnjak.

Međutim, kako je istakao problem sa ovim načinom razmišljanja jeste taj što se tako pogrešno razume Rusija.

– Pritiskanje Rusije daje Putinu izgovor da bude Putin, a ne stvara razlog za promene. Razmislite o Mičelovom pominjanju „oligarhije koja održava“ Kremlj. Situacija je zapravo suprotna: Možete da budete bogati i moćni danas, ali ako pređete Putina ili njegove sledbenike, sve će to nestati – rekao je Galeoti, podsetivši na to šta se desilo Mihailu Hodorkovskom, koji je bio najbogatiji čovek u Rusiji a zatim osuđen na zatvor jer se umešao u politiku.

– A kada vremena postanu teška i zapadni finansijski rajevi odbiju bogataše (što se upravo dešava), oni moraju postati još lojalniji (Kremlju), s obzirom na to da njihove prednosti i pozicije sve više zavise od Putina. Vremena krize za ruske mega bogataše Putina čine samo jačim – piše on.

Kako je rekao, ako Vašington zaista veruje da novi talas protesta u Rusiji znači da će režim uskoro pasti, onda on ne shvata raspoloženje zemlje.

– Ozbiljni protesti, poput onih koji su usledili nakon ponovnog izbora Putina 2011. godine, izbijaju u Rusiji kada se vremena čine dobrim i promena se čini mogućim. Kada su stvari teške i režim izgleda nepopustljiv, većina ljudi se fokusira na zahteve svakodnevnog života, a ne na politiku. Naravno, Rusi se žale na predložene reforme u penziji, ali ovo nije ništa u poređenju sa protestima sa kojima se režim suočio u 2011. i 2012. godini, kada su ljudi verovali da možda njihovi skupovi i marševi mogu napraviti stvarnu razliku – rekao je on.

On je rekao da baš zato što je Putinu sada teže da svom narodu pruži bolji život dobrom ekonomijom, on će se još više oslanjati na retoriku zasnovanu na viziji neprijateljskog sveta koji je protivan ruskim vrednostima i suverenitetu.

– Sankcije su, na mogo načina, njegov alibi, on može za sve da okrivi Zapad, kakva god bila istina. Za proteste može da kaže da su subverzija inspirisana Zapadom. Teškim vremenima će opravdati teške mere i dovoljan broj Rusa će biti spreman da prihvati taj stav – rekao je on.

Kako je on zaključio, postoje jače opcije kojima bi se obuzdao Kremlj.

– Pretnja da će Ukrajini dati više ekonomske pomoći sledeći put kada Putin oslobodi svoje trolove i hakere, na primer, možda bi mu nanela bol, dok bi poštedela obične Ruse. Rusi se neće podići protiv Putina i sistem neće pasti. Postoji borba u pozadini koja se odvija između pragmatičara i nacionalističkih ideologa, ne toliko da se utiče na Putina, već da se oblikuje režim koji će ga pratiti. Gomilanje pritiska sada možda deluje pravedno i može da zadovolji želju za kažnjavanjem Kremlja za sve od pokušaja ubistva Skripalja u Britaniji do kontinuiranog mešanja u američku politiku. Međutim, tragična ironija je da ono samo učvršćuje Putinovu poziciju i ide na ruku nacionalistima, čineći pozitivan dugotrajni napredak sve manje verovatnim – zaključio je stručnjak.

Izvor: Blic

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *