DAN D ZA SRBIJU: Šestog februara EU će nam reći šta tačno traži od nas i šta moramo da URADIMO SA KOSOVOM

Šesti februar biće dan D za Zapadni Balkan, a pre svega za Srbiju i Crnu Goru, jer će tada biti objavljena strategija Evropske unije (EU) o potencijalnom proširenju. Ako budu usvojeni dosadašnji predlozi, i naravno ako ispuni uslove, Srbija bi 2025. godine mogla da postane punopravna članica Unije.

Prema do sada poznatim predlozima iz Nacrta ovog dokumenta, ruku pod ruku sa Srbijom ide i Crna Gora, a uslov koji je neophodno ispuniti je vladavina prava. U slučaju Srbije još jedna stvar je neophodna – normalizacija odnosa sa Kosovom.

Prema onome što je do sada poznato, očekivanja su da bi tokom 2019. godine trebalo da budu ispunjena prelazna merila u poglavljima pravosuđa i unutrašnjih poslova, kao i puna normalizacija odnosa s Kosovom. U Poglavlju 23 Srbija ima 50 prelaznih merila, a u Poglavlju 24 njih 41, dok je prelazno merilo u Poglavlju 35 o Kosovu – potpuna normalizacija odnosa.

Po ispunjenju, EU bi trebalo da reši pitanje merila za zatvaranje poglavlja, i da bude spremna za drugu fazu pregovora najkasnije do kraja 2019. godine.

Takođe, u Nacrtu se navodi da bi, pod uslovom da se ispune sva merila za zatvaranje u svim poglavljima, zemlje članice EU mogle da daju pristanak na zatvaranje pregovora sa Crnom Gorom i Srbijom na međuvladinoj konferenciji do kraja 2023. godine.

Nakon toga, i ako do tada budu uspešno zaključeni pregovori, 2024. godine trebalo bi da bude potpisan pristupni sporazum sa Srbijom i Crnom Gorom.

Sledeći, i poslednji korak je ratifikacija pristupnih sporazuma, što bi značilo i ulazak u ponopravno članstvo.

Kako je pre nekoliko dana objavio “Fajnanšel tajms” (FT), plan EU je da u svoje članstvo primi šest balkanskih država: Albaniju, Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, BiH, ali i samoproklamovanu državu Kosovo.

Glavni razlog za to je što Brisel smatra da je ovo “teren” preko kog se na hiljade migranata domogne tla Unije.

Međutim, FT navodi i da strategi EU strahuju da Rusija opasno širi svoju zonu uticaja, upravo na području gde tradicionalno već ima saveznike – Zapadnom Balkanu.

Međutim, Nacrt ovog dokumenta, ovako kako za sada izgleda, nije i konačan jer svaka zemlja članica Unije, može da pošalje svoje predloge, ali i zamerke, kao što je to prethodih dana učinila Španija.

Naime, ova zemlja je EU prosledila niz protestnih dokumenata, u kojima između ostalog piše da se protive korišćenju termina WB6 (skraćenica za šest zemalja Zapadnog Balkana), ali i da za njih “Kosovo nije deo procesa proširenja”.

Takođe, jedan od predloga je da se Kosovo može posmatrati samo kao region u okviru Srbije. Naravno, Španija ovo ne radi zbog Srbije, već pre svega imajući u vidu svoje interese, naročito imajući u vidu prošlogodišnje iskustvo sa Katalonijom. Međutim, da li će se ova opaska naći u konačnom tekstu strategije, videće se već za nekoliko dana.

Izvor: Blic

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *