DAN ODLUKE: Počeli izbori u BiH, otvorena birališta, stručnjaci zabrinuti!

U Bosni i Hercegovini će danas biti održani izbori, osmi po redu na svim nivoima vlasti od proglašenja nezavisnosti te države 1992. godine.

Predizborna tišina počela je juče u 7:00 sati, i trajaće do zatvaranja biračkih mesta večeras u 19:00 časova.

Izbori će biti sprovedeni bez prethodne promene Izbornog zakona, koji je, inače, proglašen neustavnim, što ove izbore, prema oceni stručnjaka, svrstava u najnezvesnije od završetka rata.

Osim neizmenjenog izbornog zakonodavstva, tamošnji mediji kao problem navode i biračke spiskove koji nisu prečišćeni, pa je u njima i veliki broj umrlih ili raseljenih.

Upozoravaju i da su najveće zloupotrebe moguće prilikom glasanja u inostranstvu.

Takođe, ovi izbori kao i prethodni se održavaju bez sprovedene presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, pa predstavnici nacionalnih manjina neće moći biti da budu birani prvenstveno za članove Predsedništva BiH i delegate u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, na indirektnim izborima koji se sprovode nakon opštih.

Poslednje istraživanje o izlaznosti na predstojeće izbore pokazalo je da će ona biti manja u odnosu na sve dosadašnje, do 50 odsto.

Odziv na opštim izborima 1996. godine bio je 83 odsto.

Mladi u biračkom spisku BiH čine jednu petinu, a apstinenata je gotovo 50 odsto.

U postojećim okolnostima procenjuje se realnim da BiH novu vlast nakon izbora dobije do proleća naredne godine.

Deo regionalnih medija smatra da bi nakon izbora mogla da usledi velika politička kriza u celoj državi, a pre svega u Federaciji BiH.

Vodeći ustavni sutračnjak u BiH Nedim Ademović je u izjavi za zagrebački nedeljnik „Globus“ upozorio da će u tom većem entitetu BiH izbori biti sprovedeni, rezultati proglašeni ali će, kaže, nakon toga nastupiti kriza.

„Neće znati kako da formiraju vlast jer sukobljene političke grupacije imaju različite stavove. To državu vodi u blokadu, čak bi mogao biti ugrožen mir, a u tom će slučaju reagovati visoki predstavnik UN i možda će intervenisati i vojne snage ako dođe do problema“, rekao je Ademović.

Među pripadnicima hrvatskog naroda u BiH postoji, naime, bojazan da bi Bošnjaci ponovo mogli da utiču na izbor hrvatskog člana Predsedništva. Upravo zato je aktuelni hrvatski član Predsedništva BiH i kandidat za drugi mandat u kolektivnom šefu države, Dragan Čović, apelovao na bošnjačke birače da ne biraju Hrvatima političke predstavnike.

„Mi instiramo da narodi legitimno biraju svoje predstavnike“, poručio je Čović, strahujući da bi u suprotnom to moglo da bi to u postizbornom periodu moglo zemlju da uvede u još dublju političku krizu.

Inače, opšta ocena posmatrača i predstavnika međunarodne zajednice je da predizborna kampanja bila razočaravajuća, budući da nije bilo razgovora o pitanjima koja su zaista važna za građane kao što su ekonomija i vladavina prava.

Ocenjeno je i da građanima nedostaje politička stabilnost, vladavina prava, izgledi za posao, pouzdana infrastruktura, kvalitetno zdravstvo i mnogo drugih stvari koje Evropljani često uzimaju zdravo za gotovo.

Analitičari smatraju da je u BiH evidentno visoko nepoverenje građana, ali i stranih investitora u institucije države.

Zbog toga su, smatra se, predstojeći opšti izbori u BiH važni za sudbinu te države, jer pravilnim izborom bez straha građani mogu na demokratski način da izaberu pojedince i političke opcije, koje će obezbediti prosperitet zemlje i da zaustave masovni odlazak najvitalnijeg dela stanovništva, pre svega mladih, u države EU.

Analitičari Međunarodnog instituta IFIMES iz Ljubljane smatraju da su dosadašnje političke opcije na vlasti uglavnom iz nacionalnih/nacionalističkih stranaka uprkos dosadašnjim velikim obećanjima državu u proteklih 30 godina dovele na rub propasti i u stanje najsiromašnije zemlje u Evropi.

Pravo glasa ima 3.352.933 birača, koji će odlučivati između 7.497 kandidata, iz 128 političkih subjekata, koji su u trci za jedno od 518 mandata.

Na izborima učestvuje 30 političkih subjekata više u odnosu na prethodne opšte izbore.

Na više od 6.000 biračkih mesta građani će birati tri člana Predsedništva Bosne i Hercegovine, poslanike u Zastupničkom domu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine (42) – 28 iz entiteta Federacija Bosne i Hercegovine te 14 iz entiteta Republika Srpska.

Zatim Zastupnički dom federalnog Parlamenta (98), Narodnu skupštinu RS-a (83), predsednik i dva potpredsednika RS-a I poslanike u 10 kantonalnih skupština.

Za Predsedništvo BiH prijavljeno je 15 kandidata:

Šest kandidata iz reda bošnjačkog naroda: Mirsad Hadžikadić (Mirsad Hadžikadić – Platforma za progres), Fahrudin Radončić (SBB BiH), Senad Šepić (Nezavisni blok), Šefik Džaferović (SDA), Denis Bećirović (SDP BiH) i Amer Jerlagić (SzBiH).

Pet kandidata iz reda hrvatskog naroda: Jerko Ivanković-Lijanović (NSRzB), Dragan Čović (HDZ BiH), Boriša Falatar (DF), Diana Zelenika (HDZ 1990) i Željko Komšić (DF).

Četiri kandidata iz reda srpskog naroda: Mirjana Popović (Srpska napredna stranka), Mladen Ivanić (koalicija Savez za pobjedu), Milorad Dodik (SNSD) i Gojko Kličković (Prva SDS).

Za predsednika i potpredsednike Republike Srpske prijavilo se ukupno 37 kadidata, od čega su 21 nezavisni kandidati.

Za sve registrovane birače obezbeđeno je 314 mobilnih timova.

Izbore će posmatrati gotovo 6.500 međunarodnih i lokalnih posmatrača, kako ne bi došlo do zloupotreba izbornog procesa, a opštinske izborne komisije, njih 142, registrirovale su 60.000 stranačkih posmatrača.

Prvi put na ovim opštim izborima biće korišćeno 5.500 prozirnih biračkih kutija.

Osim neizmenjenog izbornog zakonodavstva, tamošnji mediji kao problem navode i biračke spiskove koji nisu prečišćeni, pa je u njima i veliki broj umrlih ili raseljenih.

Upozoravaju i da su najveće zloupotrebe moguće prilikom glasanja u inostranstvu.

Takođe, ovi izbori kao i prethodni se održavaju bez sprovedene presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, pa predstavnici nacionalnih manjina neće moći biti da budu birani prvenstveno za članove Predsedništva BiH i delegate u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, na indirektnim izborima koji se sprovode nakon opštih

Izvor: Alo

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *