DANIJELA SREMAC: Srbiji nudim poverenje

U meni će imati osobu koja je odrasla u Americi, ali bila spremna da stane protiv Vašingtona ispred stotine televizijskih i radio programa i aktivno se suprotstavi politici Bila Klintona u doba kada su bile sankcije i kada se Srbiji nije dalo pravo glasa

-Namera mi je da se kandidujem za predsednicu Srbije. Razmišljanje je počelo kada su ljudi iz Srbije, pa i Republike Srpske, počeli da mi šalju poruke na Fejsbuk i Linkedin nakon što su čitali o meni u objavljenim člancima. Rekli su kako Srbiji treba neko kao ja i sugerisali su mi da se uključim u politički život Srbije na sledećim izborima. I to mi je dalo neku vrstu varnice i želju da prikažem narodu sve moje ideje o kojima sam godina razmišljala kako Srbiji pomoći – rekla je Danijela Sremac, kandidatkinja za predsednika Srbije, na početku razgovora za „Aferu“.

– Zatim kada su me kontaktirali ljudi sa iskustvom u politici Srbije sa istom sugestijom da li bih se kandidovala i ja sam prihvatila. Ali, u stvari, najveća motivacija je moj otac i sećanje kako je on došao u Ameriku sa jednim koferom i porodicom i uspeo isključivo zahvaljujući svojim sposobnostima i radom. Amerika je zaista zemlja gde su vam mogućnosti samo ograničene sopstvenom sposobnošću i energijom. I oduvek mi je bila želja da se posvetim i na sve moguće načine pomognem da Srbija postane zemlja koja pruža iste mogućnosti građanima kao što mi u dijaspori u Americi imamo, a to narod Srbije zaslužuje.

12507096_888188081298235_6651792801752219446_nZbog čega ste se odlučili na taj korak? Čini se da je ipak u Srbiji teško da žena bude izabrana za predsednika?

-Ubeđena sam da je narod spreman za nove ideje i nove ljude i osećam ličnu dužnost da te ideje predstavim. A to što sam žena, nikad nisam sebe gledala po tom kriterijumu, niko u mojoj familiji nije pravio razliku između mene i braće i mislim da je naš narod, kao i ceo svet, dostigao nivo novog doba. Kada je predsednica Litvanije žena, imamo komšinicu koja vodi Hrvatsku, zašto bi to bio problem u Srbiji?

Da li je možda Srbiji potrebna predsednica baš kao Vi? Šta je to što možete ponuditi građanima?

– Prvo možemo ponuditi kampanju koja se vodi isključivo na bazi dobrih novih ideja i novih ljudi, a ne na bazi kritika protiv drugih lidera na bilo koji način. Donosim građanima 20 godina iskustva kako efektivno predstaviti srpske interese u Vašingtonu. Najbitnije, ono što nudim Srbiji je „poverenje“— da će u meni imati osobu koja je odrasla u Americi, ali bila spremna da stane protiv Vašingtona ispred stotine televizijskih i radio programa i aktivno se suprotstavi politici Bila Klintona u doba kada su bile sankcije i kada se Srbiji nije dalo pravo glasa, kada su svi nazivali Srbe ratnim zločincima i ocrnjivali svakoga ko bi se usudio da brani teritorijalna i ljudska prava našeg naroda. Onda, poverenje da bi dobili kvalifikovanog predsednika koji zna engleski kao maternji jezik, ima master u međunarodnim odnosima i američkoj spoljnoj politici, koja je izdala dve uspešne knjige na engleskom, koja ima 20 godina iskustva sa dijasporom i Vašingtonom, lobiranjem i medijama i koja dolazi sa samo jednom željom—da ostavi otisak pozitivne promene u Srbiji koje će posebno nove generacije odmah osetiti.

Smatram takođe da postoje danas mnogo veće mogućnosti u Vašingtonu za povezivanje i razumevanje Srbije koji zahtevaju moje iskustvo i poziciju američkog građanina.

Ubeđena sam da je narod spreman za nove ideje i nove ljude i osećam ličnu dužnost da te ideje predstavim

Iako ste rođena Beograđanka, za Vas se u Srbiji malo zna. Izgleda da ste popularniji u Americi.

– U dijaspori me dosta znaju jer sam često bila ispred miliona gleadoca na CNN-u, CNN Internationalu, na kanadskoj televiziji i svim drugim mogućim američkim TV i radio programima kao poznati branilac srpskog naroda tokom rata u Krajini, Bosni i Hercegovini i tokom bombardovanja Srbije. Bila sam takođe najmlađi i prvi predstavnik Republike Srpske u Vašingtonu. Da se u to doba gledao CNN u Srbiji, sigurno bi me više ljudi znalo. Danas se mogu videti poneki od tih snimaka na Jutjubu. I, naravno, moje knjige se prodaju u Americi jer su na engleskom i namenjene su da našu priču čuju Amerikanci. Ima stotine i stotine knjiga u Srbiji koje našu priču govore jedno drugome, ali ubediti nekoga ko vas ne razume zahteva drugu vrstu veštine.

U Srbiji su se pojavile informacije od nekih koji su najavili svoju kandidaturu da Vas guraju određene američke strukture. Zbog čega to rade?

-Prosto me šokira i zbunjuje do koje mere su neki ljudi spremni da promovišu banalnu laž bez ikakve osnove i dobro znaju da nema nikakvog dokaza niti činjenica iza toga. Prvo, ljudi moraju da izbace tu iluziju da se sve vrti oko Srbije. Srbija je jedna među 257 zemalja u svetu, a Amerika koristi svoje resurse koji takođe nisu neograničeni da reaguje na kritične situacije kao terorizam. Zašto bi njima bio potreban bilo ko da ga navodno „stave“? A i da žele, ja bih bila poslednja osoba koju bi hteli da postave, jer sam dokazala patriotizam prema srpskom narodu i Srbiji uprkos politike celog Vašingtona devedesetih godina. Ponavljati takvu laž je sasvim apsurdno.

Smatram takođe da danas postoje mnogo veće mogućnosti u Vašingtonu za povezivanje i razumevanje Srbije koje zahtevaju moje iskustvo i poziciju američkog građanina

Vi ste predsednica i osnivačica Srpskog instituta iz Vašingtona, organizacije koja se u Americi bori za prava svih Srba. Koliko je tamo naporno opravdati neke postupke Srba?

– Izuzetno je naporno jer su druge etničke grupe: Bošnjaci, Hrvati i Albanci ulagali puno truda poslednjih 30 godina i, naravno, novca, da svakodnevno lobiraju Vašington i uz saradnju sa svojom dijasporom—što ja upravo želim da pokrenem u poziciji predsednika – uspevali da jaku propagandu provuku protiv srpskog naroda. Zato sam i pisala te knjige, snimala promotivni film i delujem svakodnevno da tu laž potisnem.

Mislite li da bi promenom izbornog sistema, koji je najavljen u Srbiji, dijaspora trebalo da dobije neka zagarantovana mesta u parlamentu?

– Smatram da treba da se uvede elektronsko pojednostavljeni i transparentni sistem glasanja i da, kao u nekim od drugih susednih zemalja, dezigniramo jedno mesto u skupštini za člana dijaspore iz Severne Amerike, jedno mesto za Evropu i jedno za Australiju i drugi deo sveta.

Kako Vi vidite budućnost Srbije?

– Želim da vidim Srbiju koja i dalje ima svoj identitet i divnu kulturu, ali koja je tranformisana u novu, sređenu, efikasnu državu, koja omogućava da se kapacitet svog naroda sasvim ispuni. To je država gde mladi, sposobni ljudi ne moraju da idu van zemlje da traže posao, gde su naši stari ljudi dobro paženi. To je Srbija koja je otvorena ka svetu i svim mogućim akademskim i drugim saradnjama, koja daje primer dobre diplomatije i stabilnosti u regionu, ali koja u isto vreme zna svoju istoriju i ceni svoj narod i njegova teritorijalna prava. Jednog dana vidim Srbiju koja će ujediniti preko 4 miliona Srba sveta u zdravoj saradnji kako bi narod funkcionisao kao jedna celina.

Predrag Jeremić

Pozitivne stvari

Šta izbor Donalda Trampa za predsednika SAD-a znači za Srbiju?

– Očekujem pozitivne stvari od republikanske administracije posebno, jer Tramp je iskazao želju za bolje odnose sa Rusijom. Ali bitno je razumeti da su čak i tokom bombardovanja Srbije, pod katastrofalnom politikom demokrate Bila Klintona, republikanci većinom podržavali moje argumente i apele protiv bombardovanja, koje sam predstavljla na masu televizijskih programa i u sastancima sa ljudima iz američke vlade. Demokrate podržavaju stav da Amerika ima dužnost da se bori protiv antidemokratskih lidera, da podrže ljudska prava i da su spremni da koriste svoju silu da bi to podržali (što često postane apsurdno jer nisu uvek u pravu niti imaju pravi osećaj za istoriju tog dela sveta u koji se mešaju). Međutim, republikanci se malo razlikuju po tome što smatraju da Amerika ne bi trebalo da interveniše u pitanjima tuđih suverenih država osim ako se ugrožavaju američki nacionalni i bitni interesi. Pristup spoljnoj politici američke demokratske partije dokazano je bio mnogo opasniji po primeru Balkana.

 

„Rat rečima obavezan na nekim univerzitetima

Izdali ste i knjigu koja je u Americi rasprodata, „Rat rečima – Vašington i jugoslovenski sukob“, o propagandnom ratu i njegovom uticaju na američku politiku prema Balkanu. Da li prosečan Amerikanac razume naš položaj?

– Prema statistici, najpopularnije knjige u Americi su kuvari, njih kupuju prosečni američki čitaoci. Zato znam da većina nije pročitala bilo šta o američkoj spoljnoj politici. To čitaju uglavnom profesori, studenti ili ljudi u Vašingtonu koji se bave međunarodnim odnosima. Za razliku od Srbije i Balkana, ljudi u Americi ne diskutuju o politici, nemaju interes za nju. Ako ga imaju, to se odnosi na unutrašnju politiku, nikako onu u vezi sa svetom. Kad je o prosečnom čoveku reč, Amerika je ostrvo – sama u svom svetu. Drago mi je što je tu moju knjigu izdao najugledniji američki izdavač u polju spoljne politike i odmah je, krajem 1999, plasirao po svim fakultetima tako da sam bila pozvana da na nekim univerzitetima, gde je „Rat rečima“ obavezna literatura, držim predavanja o sukobu na Balkanu. Knjiga se nalazi u nekoliko stotina univerzitetskih biblioteka, kao i u Kongresnoj biblioteci. Mnogi naši ljudi su je kupili i poslali kongresmenima, profesorima, medijima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *