Dina Galorini priča o majci koja je poginula braneći Kosovo: MAMA I MRTVA BRANI SRBIJU!

 

 

Ljiljana Žikić Karađorđević, poginula kraj Peći 1999. godine, borila se kao pripadnik 125. motorizovane brigade

 

Ljiljana je bila i mis Jugoslavije, a ćerka Dina je pre studija takođe radila kao fotomodel. U njenu majku godinama je bio zaljubljen knez Tomislav Karađorđević, sa kojim je dugo živela na Oplencu

 

 U ratnom dnevniku te jedinice piše da je ona zajedno sa grupom vojnika kod sela Ljubenić kraj Peći upala u terorističku zasedu. Tada su, osim Ljiljane, poginula i njena dva ratna druga. Imala je 42 godine. Iza sebe je ostavila šestoro dece!

 

Piše:Vuk Stanić

Dina Galorini je fotomodel, apsolventkinja Fakulteta za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije i ćerka Ljiljane Žikić Karađorđević, poginule na Kosovu 1999. godine.

Ljiljana je bila pesnikinja i dobrovoljac srpske vojske, a poginula je pre 18 godina. Odlikovana je ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena, tvrde blogeri koji se bave pitanjem srpskih veterana.

Naš reporter Dinu je sreo u Subotici, gde je bila u poseti Srpskom kulturnom centru zajedno sa članovima Udruženja ratnih mirnodopskih invalida Srbije, koje zastupa prava dece palih boraca i ratnih invalida.

Njena majka borila se kao pripadnik 125. motorizovane brigade.

U ratnom dnevniku te jedinice piše da je ona zajedno sa grupom vojnika kod sela Ljubenić kraj Peći upala u terorističku zasedu. Tada su, osim Ljiljane, poginula i njena dva ratna druga. Imala je 42 godine. Iza sebe je ostavila šestoro dece!

Ćerka Dina u izjavi za „Aferu“ priča da je majka bila nestrpljiva i nije više mogla da čeka na brata Bogdana, koji je javio da dolazi iz Australije, da se javi kao dobrovoljac u srpsku vojsku.

U Bubanj Potoku dobila je uniformu, a kratko pre toga napisala je poslednju pesmu„Braniću Srbiju i kad budem mrtva. Kaže da je najbližim prijateljima pred odlazak na KiM telefonom poručila: „Vraćam se kući kada Srbija bude slobodna!“

Ljiljana je bila i mis Jugoslavije, a ćerka Dina je pre studija takođe radila kao fotomodel. U njenu majku godinama je bio zaljubljen knez Tomislav Karađorđević, sa kojim je dugo živela na Oplencu.

Dina to ne zna. Imala je osam godina.

Pesnikinja je, sem kćeri Deni i Dine, u dva prethodna braka izrodila i četiri sina.

U ispovesti za „Aferu“ Dina priča da je kada se na groblju u Žabarima oprostila od majke, imala tek osam godina.

-Svi mi, deca, bili smo uplakani. Bila je vrućina. Tešio nas je ujak Bogdan, tetka Gordana, neki ljudi u uniformama čija lica i danas pamtim. Ne i prezimena. A onda su mene i brata Alberta odveli u novi dom u Barajevo kod tetka Ljilje, najbolje žene na svetu, najbolje majke na planeti!

Dok razgovara sa našim novinarom, iz torbe vadi slike biološke majke Ljilje i druge majke Ljilje, koju joj je dodelila sudbina.

– Prava mati mi je bila pesnikinja, to sam shvatila tek u pubertetu. Majka koja nas je usvojila je, da kažem, „usmena“ književnica – priča Dina.

Ona kaže da je kroz njene priče naučila šta znači biti čovek.

-Sve o životu što znam, o dobru i zlu, plemenitosti i ljudskom dostojanstvu – učila sam u Barajevu. Kada me neko pita imam li majku, zagrcnem se malo i kažem: Imam!

Sa majčinom poezijom ova devojka se srela negde u šesnaestoj godini. Učili su Milana Rakića,  čitali „Simonidu“. Shvatila je da ima sličnu pesmu u kutiji od cipela. Pesmu je majka ispisala tušem na paus papiru. Ona se zove „Braniću Srbiju i kad budem mrtva“.

Šetajući sa Dinom kroz Suboticu, pored Narodnog pozorišta i spomenika caru Jovanu Nenadu, ona nam priča da je njena majka Ljiljana Žikić Karađorđević rođena u Kragujevcu i da je na takmičenju za Mis Jugoslavije pobedila već sa 16 godina!

-Sem lepote, bog je majci, kažu, dao i mnoge druge talente – priča Dina i objašnjava nam da ona od majke ima sestru Deni i brata Marka, koji imaju po 35 godina, braću Dina od trideset godina, Maura sa dvadeset devet, Albert ima dvadeset sedam, dok je ona najmlađe, šesto dete.

Prva zbirka pesama njene majke zove se „Tebi“. Izdala je nekoliko knjiga. Osamdesetih godina Ljiljanin lik je bio na naslovnim stranama mnogih časopisa širom SFRJ. Igrala je u filmovima „Tigar“, „Balkan ekspres“, „Grlom u jagode“.

Od ujne i iz novinskih članaka saznala je da se njena majka 1994. godine prvi put u Kanadi srela sa princem Tomislavom Karađorđevićem.

-Oni su se zaista voleli. Živela je malo na Oplencu, malo kod nas u Beogradu, a kada je bila „tamo“, čuvala nas je neka žena izbegla iz Hrvatske. Majka joj je ostavila mnogo novca da nas čuva dok je ona u ratu. „Zaboravila“ sam ime te žene jer je ona zaboravila nas, decu pet dana pošto je majka poginula na Kosmetu. Samo je otišla.

Dina priča da je njena majka sa dozvolom princa nosila prezime Karađorđević i da je uz njega bila sve dok NATO nije udario.

Zna da je on tada već bio bolestan i da je Ljilja bila uz njega dok je primao citostatike. Kaže, verovatno je i njemu slomila srce odlukom da ide na Kosovo. Princ Tomislav je umro 2000. godine i Dina ga nije upoznala.

Odrastanje u Barajevu pamti kao veseli deo života.

U ratnom ludilu 1999. dogodilo se da očevi Ljiljine dece dođu i „odaberu“ četvoro koje će oni odgajati. Svog sina i kćer uzeo je prvi muž, a dva sina drugi. Možda su ona i Alberto ipak imali najviše sreće u hraniteljskoj porodici u Barajevu, kod Ljiljane, koju Dina i danas u pola noći zove telefonom kada joj je potrebno da sa nekim bliskim razgovara.

-Moj brat Alberto vozi kamion po američkim prostranstvima. Ponosna sam što ličim na majku. Nekada sam radila modne revije za agenciju „Selekta“. Ne žalim se na sudbinu jer ono što mi je Gospod oduzeo, to mi je i dao – priča Dina, koja je ne samo uspešna studentkinja već i srećna majka sedmogodišnjeg Viktora!

-Viktor mi sada puni sedam i krećemo u školu – kaže ona.

Na pitanje da li je u kontaktu sa braćom i sestrama koji žive po celom svetu, odgovara:

-Da, ostali smo u svakodnevnom kontaktu, iako žive u Švedskoj, Kanadi… Često skajpujem sa braćom i sestrama. Brat iz Amerike me zove na Vajber, spreman je da dok vozi kamion, uključi spikerfon i satima priča sa mnom. Desi se da moram da učim ili nešto važno da radim, ali ja sve stopiram da bih se ispričala sa bratom. To nekada traje satima – smeška se Dina, objašnjavajući nam kroz smeh da je zbog vremenskih razlika često neispavana posle takvih razgovora.

Priča nam da je jednom prilikom njen brat u kanadskim novinama pročitao da se sprema promocija knjige pesama njegove majke u Torontu.

-Bila je reportaža o autoru, poreklom Srbinu. Čovek je na promociji recitovao Ljiljine pesme i govorio o njenom životu. Na kraju je Alberto ustao i predstavio se. Čovek koji je promovisao svoju knjigu briznuo je u plač, a za njim i svi u sali, uključujući i novinare…

 

 

 

antrfile

Galorini: Hvala, Srbijo!

Dina Galorini, ćerka Ljiljane Žikić Karađorđević, pesnikinje i na Kosovu poginulog dobrovoljca srpske vojske doživela je veliku krizu posle razvoda od muža.

Veliku pomoć tada joj je pružilo srpsko Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, gde se ona kao dete palog borca obratila za pomoć.

– To je bilo pre otprilike tri – četiri godine, kada sam zakucala na vrata ministarstva. Ustao je čovek i pitao me ko sam. Objasnila sam da sam dete palog borca Ljiljane Žikić Karađorđević, on je onda raširio ruke i pitao: „Gde se krijete, sram nas bilo.“ Bila sam u šoku, a on na ivici suza.

Čovek na koga je naišla bio je Dragan Popović, državni sekretar za boračka pitanja i prijatelj Dinine majke.

Popović je takođe bio u ratu. Kada je čuo da je Ljiljana poginula, raspitivao se gde su njena deca, a rečeno mu je da su ih „pokupili“ očevi i odveli u inostranstvo. Tada je saznao da su Dina i njen brat još uvek ovde, a ona je kasnije postala prvi fakultetski stipendista od donošenja Zakona o pravima dece palih boraca u minulom ratu, koji je na snazi već četiri godine.

– Ne bih imala para za školu, a kako stvari stoje, u 2018. biću prvo dete palog borca u Srbiji koji se iškolovao zahvaljujući brizi ljudi iz države.

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *