DR TODOR: EVO ZAŠTO NAM ZUBI DANAS PROPADAJU MNOGO VIŠE NEGO RANIJE

DR TODOR: ZUBI DANAS PROPADAJU MNOGO VIŠE NEGO RANIJE

 

ZAŠTO NAM SE KVARE ZUBI?

 

Pasta mora da bude neutralna, sa prirodnim biljnim preparatima, a četkica od prirodnih vlakana. Posle jela ponekad je bolje upotrebiti čačkalicu, očistiti prostor između zuba i isprati vodom

 

Žvake sa molibdenom, polikarbonati za privremene proteze, praktično nesalomljiv porcelanski zub, implantant od titanijuma sa oblogom od aluminijumskih oksida, samo su neka od mojih otkrića

 

 

 

Idući u susret 17. Međunarodnom kongresu stomatologa, koji će se krajem septembra održati u našem gradu, osetio sam potrebu da se osvrnem na period početka svoje karijere, period bavljenja stomatologijom u rakovačkom Domu zdravlja.

Od kada sam počeo da radim i istražujem, uviđao sam da se mnoge stvari koje se tiču zdravlja ljudi zasnivaju na nedovoljno proverenim podacima, da se robuje znanju koje dolazi sa strane i da se u ubeđivanju ljudi da je nešto dobro, koristi čuvena dijalektička podvala – „ Što duža titula, to ubedljivije.“ Budući da niko nije bio prorok u svom selu, tako ni ja nisam uspeo da neka moja viđenja budu na vreme prihvaćena u stručnoj javnosti, iako sam 1979. godine doktorirao i postao prvi lekar Primarijus sa doktorskom disertacijom. Titule mi nisu pomogle, ipak sam bio Srbin u Srbiji.

Tokom svog rada sa pacijentima predlagao sam više korisnih novih rešenja u stomatologiji. Iako sam sve predloge davao na osnovu istraživanja i sa dokazima, fosilizovana stručna javnost odbijala je da ih prihvati, verovatno jer predlog nije došao iz belog sveta ili iz neke velike farmaceutske kuće. Žvake sa molibdenom, polikarbonati za privremene proteze, praktično nesalomljiv porcelanski zub, implantant od titanijuma sa oblogom od aluminijumskih oksida, samo su neka od mojih otkrića. Sva su svojevremeno odbačena, a posle nekoliko godina stizale su vesti iz belog sveta o neviđenim otkrićima, koje su samo govorile o onome što sam ja davno predlagao. Naravno, autoriteti sa naših univerziteta prihvatali su ih oberučke, jer stvar je bila iz inostranstva.

Čovek u toku života ima 52 zuba: 20 mlečnih i 32 stalna. Svi ti zubi zahtevaju prevenciju, preglede, lečenje, vađenje, protetiku, propratne intervencije… Zubi danas propadaju mnogo više nego ranije, što je poprilično neobično ako se u vidu ima brdo novih modela mehaničkih, poluautomatskih, automatskih, električnih četkica. Tu su i paste sa svim mogućim dodacima, žvake koje preporučuju zubarska udruženja, konci za čišćenje zubnih prostora. Ulaganja sve veća, a kvarova nikad više.

Higijena zuba i usta jeste neizostavni deo čovekove kulture. Paste za zube koje koristimo pravi su depoi različitih supstanci, od kojih neke mogu da budu i škodljive. Sadržaj pasta često remeti osnovne biološke uslove u usnoj duplji. Četkice od sintetičkih materijala nemilosrdno oštećuju zdravo zubno tkivo. Pasta mora da bude neutralna, sa prirodnim biljnim preparatima, a četkica od prirodnih vlakana. Posle jela ponekad je bolje upotrebiti čačkalicu, očistiti prostor između zuba i isprati vodom.

Zvanična nauka kaže da je za karijes odgovorna bakterija Streptococcus mutans. To je vrlo zanimljiva bakterija kojoj „treba odati priznanje“ jer je uspela da opstane u paklu hemije koju svakodnevno unosimo u organizam, da potisne ostale bakterije i da u 90% slučajeva bude krivac za povećanu učestalost karijesa. Ona svojim enzimima proizvodi mrežastu organsku supstancu koja se učvršćuje ostacima hrane i materijama iz pljuvačke. Tako se stvara neka vrsta kapsule, u kojoj se nesmetano deponuje mlečna kiselina, bez mogućnosti da bude razblažena pljuvačkom. Kiselina tada neometano rastvara zubne kristale i počinje kvar. Naročite uspehe postiže u prostorima između zuba koji nisu dostupni četkici.

Ljudi bi pre svega trebalo dovoljno da žvaću. Žvakanjem se stvara električni naboj i to zaštitno električno polje oko zuba onemogućava streptokokama da se za zube zalepe. Žvakanjem se stvara manje naslaga, iz pljuvačke se izvlači materijal koji remineralizuje zube i sprečava se signal da je zub nepotreban. Ako se zubi ne upotrebljavaju dovoljno, to izaziva atrofiju zuba. Žvakanje pomaže ne samo boljoj probavi, već utiče povoljno na zaštitu i regeneraciju zuba.

Grupe stanovništva čija se ishrana najviše odvojila od prirodne i koji najmanje žvaću imaju najlošije zube. Više od 95% Amerikanaca ima kvarne zube kada odrastu. Kvarenje zuba najčešće je oboljenje u Americi, češće nego grip. Nedovoljno žvakanje jeste akumulativna devijacija: genima stiže informacija da zubi nisu više tako potrebni i zato su, iz generacije u generaciju , sve slabiji. Način ishrane, ali i ceo socijalni sklop današnjeg savremenog čoveka je doveo do toga da se danas hrana sve manje žvaće. Jede se s nogu, u brzini, trku, u stresu, a svaki zalogaj bi trebao da se preturi po ustima i sažvaće najmanje 28-30 puta.

Jedna od najopasnijih zamki navodne zaštite zuba jeste fluoridizacija vode za piće. U više novinskih napisa, razgovora i televizijskih emisija upozoravao sam na opasnost od fluora u vodi za piće. Fluor se deponuje u organizmu, izaziva mentalni deficit, remeti rad štitaste žlezde, koagulaciju krvi, metabolizam folne kiseline, dovodi do kalcifikacije i remećenja rada pinealne žlezde (epifize), a poznate su i studije koje ukazuju na povezanost koncentracije fluora i pojave malignih oboljenja.  Do danas su moja upozorenja ostala glas davljenika u fluoridisanoj vodi. Kolege su mi se suprotstavljale, ne želeći da priznaju sebi da tolike godine ipak nisu bili u pravu. U svakom slučaju, bitka protiv okamenjenih mozgova možda ne može da se dobije, ali ne sme da se ne vodi.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *