DR TODOR: “Herpes zoster + kuga = sida”

DR TODOR JOVANOVIĆ: MOJ POGLED NA EPIDEMIJU AIDS-a

 

“Herpes zoster + kuga = sida”

 

Nakon višegodišnjeg istraživanja i danonoćnog rada došao sam do zaključka da je virus zapravo sastavljen od herpesa zostera, klasične kuge, konjske anemije i gripa

 

 

Davne 1981. godine, u tri različite bolnice u Los Anđelesu, u Kaliforniji, lečeno je pet mlađih muškaraca, sva petorica aktivni homoseksualci i to zbog zapaljenja pluća tipa Pneumocystis carinii. Oni su imali i infekciju citomegalovirusom i gljvične infekcije. Dvojica od petorice homoseksualaca su umrla. Slučajevi ovih pacijenta obeležili su početak epidemije AIDS-a, te užasne “smrtonosne” bolesti, koja je osamdesetih i devedesetih godina uzrokovala takvu histeriju i paniku, da se sa razlogom može postaviti pitanje zašto danas o sidi govorimo samo početkom decembra, kada se obeležava svetski dan ove bolesti.

Kada su se mnogi naučnici i naučni timovi posvetili izučavanju ove bolesti i traženju leka za nju, zainteresovao sam se i ja.

Užasavala me činjenica da je svetom zavladala tolika “dirigovana” panika i histeričan strah od same pomisli na ovu bolest. Onima koji su bili “zaraženi” život je postajao nemoguć. Od jedne isključenosti i izopštenosti iz društva do totalne izolacije od sveta, ali i od svojih ukućana. Eto, do te mere su osamdesetih i devedesetih godina “stručnjaci”, lekari, mediji i štampa uspevali da od side naprave jedan bauk i da one nesrećnike čiji je test na HIV pokazivao pozitivnost, ubede da je jedini put za njih lečenje u zdravstvenoj ustanovi skupim i izuzetno toksičnim lekovima, ne rekavši im pri tom da ih ti lekovi vode u brzu i neminovnu smrt.

Nastavio sam da analiziram osobine “epidemije” i vrlo lako uočio da su njome bile zahvaćene prvenstveno neke “nepoželjne” grupe stanovništva: hemofiličari (njihovo lečenje je zahtevalo ogromne troškove zdravstvenog budžeta), homoseksualci, narkomani i stanovnici “crnog” kontinenta. Od tog zapažanja samo je korak do sumnje da je virus side veštački komponovan u cilju “humanog uništavanja suvišnih i nepoželjnih”.  Polazeći od pretpostavke da je virus možda komponovan metodama genetskog inženjeringa sa ciljem depopulacije planete, kao jedinstveno i savršeno biološko oružje, upustio sam se u proučvanje komponenti ovog “virusa”.

Nakon višegodišnjeg istraživanja i danonoćnog rada došao sam do zaključka da je virus zapravo sastavljen od herpesa zostera, klasične kuge, konjske anemije i gripa. I dok su svetski autoriteti lupali glavu poreklom HIV-a, ja sam u tadašnjem uglednom časopisu “Galaksija” objavio tekst pod naslovom “Herpes zoster + kuga = sida” i to dve godine pre nego što je najveći svetski ekspert za ovu oblast Robert Galo rekao: “Herpes zoster je umešan u smrtonosnu igru side”!

Na osnovu izučavanja same bolesti, stadijuma kroz koje prolazi inficirani od momenta kada virus uđe u organizam, do potpunog kolapsa odbrambenog sistema i krajnjeg smrtnog ishoda, došao sam do pretpostavke da bi u lečenju moglo da pomogne jedno efikasno i intenzivno jačanje imuniteta. Tako osnažen imuni sistem bi doprineo da se organizam obolelog sam bori sa infekcijom. Za stvaranje jednog takvog virostatika opredelio sam se za biljnu medicine u koju sam bio upućen od najranijeg detinjstva na osnovu vekovne porodične tradicije. I tako je nastao TODOXIN koji je pomogao i dan danas pomaže obolelima od side. Ne kao lek, već kao jedna efikasna potpora organizmu, kao vid najzdravije hrane za odbrambene ćelije imunobiološkog sistema, zahvaljujući kojoj one postaju sposobne, vitalne i snažne za borbu sa virusom, ali i sa svim drugim oportunističkim infekcijama. Jer poznato je da osoba obolela od side ne umire zbog patogenosti HIV virusa, ona umire zbog jednog opšteg sloma odbrambenih moći organizma.

Krajem 1984. godine, oformio sam prvo prihvatilište za HIV pozitivne osobe na Balkanu, u svom stanu, u centru Beograda. Vrata su bila otvorena 24 sata. Svim obolelima davao sam svoj preparat Todoxin, nekima čak i na svaka dva sata jer su bili u toliko lošem stanju, da je njihov organizam to zahtevao. Nastavio sam da radim i pomažem i kao rezultat tog mukotrpnog napora nastala je i prva moja studija na dvadeset pacijenata pod tretmanom Todoxina koji su pokazivali izvanredne pomake u smislu opšteg stanja, ali i u broju CD4 limfocita koji su glavni pokazatelj aktivnosti bolesti. I to me je odvelo u svet.

U vreme kada je jedini dostupan lek za AIDS bio AZT, antiretroviralni lek, koga je karakterisala ogromna toksičnost, rezultati, koje je postizao Todoxin, davali su nadu obolelima, ali su budili i interesovanje svetske medicine. I dok su trajala proganjanja od strane srpskih lekara, imunologa, genetičara, pa čak i neuropsihijatara, meni su pristizala pisma iz najuglednijih svetskih instituta poput Karolinska instituta u Stokholmu, Medicinskog fakulteta, Univeziteta u Londonu – odsek za virusologiju, Kraljevske slobodne bolnice, odeljenje za retroviruse i drugih. Tako kreće moja saradnja sa najuglednijim profesorima ovih ustanova, Ričard Tederom i Kliv Lavdejom, ali i sa Nacionalnim institutom za zdravlje u Merilendu, USA. Kao rezultat ovih poduhvata nastale su dve ozbiljne studije koje su obuhvatile 5.000 pacijenata obolelih od AIDS-a i koje su pokazale efikasnost Todoxina u njihovom oporavku. Tako je Todoksin stigao i na dve svetske konferencije o AIDS-u, održane u Jokohami 1994. godine i Vankuveru 1996. godine. Bile su to “vruće” godine za nas Srbe. Izuzev dva Todoxinova, nijedan drugi rad nije bio primljen, niti iz Srbije, niti iz bilo koje druge republike bivše SFRJ.

Todoksin nije ostao dužan ni najugroženijem i najviše pogođenom stanovništvu “crnog” kontinenta, te sam tako 2001. i 2002. godine u Južnoafričkoj Republici, u Kejptaunu i Durbanu, imao dva sanatorijuma, gde sam obolelima od side davao svoj preparat. Tokom dve godine boravka tamo, nijedan pacijent mi nije preminuo. Bio sam svestan činjenice da se u svetu kakvom živimo uspeh ne prašta lako, te me nije začudilo kada sam se našao na meti medicinske i privredne špijunaže. Jurili su za mnom, špijunirali me, pretili i svašta pokušavali ne bi li se dokopali mojih tajnih receptura, mojih ideja, patenata i izuma. Dovoljno godina imam, slava i novac mi ne znače mnogo, humanost i ljubav prema pacijentima su oduvek bile smernice kojima sam se vodio.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *