DR TODOR: Lećenje i hrana za Parkinsonovu bolest!

 

DR TODOR: U LEČENJU PARKINSONOVOG SINDROMA NEOPHODNO JE SPROVESTI JEDNO VELIKO ČIŠĆENJE ORGANIZMA

Hrana za Parkinsonce!

Mladice boba, kantarion, noćna frajla su tri proizvoda koje ovi bolesnici moraju obavezno da uzimaju

 

Ono što je nažalost mnogo češće, jeste da se simptomi Parkinsonovog sindroma razvijaju kao posledica primene nekih lekova

To su najčešće lekovi koji se daju za snižavanje krvnog pritiska ili antidepresivi što su svakako glavni vid terapije kod starijih pacijenata, te ne čudi što su starački domovi lokacija gde se može zabeležiti najveći broj parkinsoničara

Sve strašne bolesti savremenog čovečanstva, kao i one koje će nas tek pohoditi, nisu posledica ni ljudskih grešaka, ni poroka, ni nepažnje. Slučajnost je odavno prevaziđena kategorija, da bi se o njoj govorilo, a biološki rat već vekovima jeftiniji i manje provokativan način agresije, a rezultatski vrlo efikasan metod. Suviše sam prošao, čuo i video, da bi me nešto iznenadilo. Baš kao što neko reče, bolje da budete upoznati, nego iznenađeni. Ne trebamo se iznenaditi ako se jednog dana ispostavi da su Parkinsoničari kao trajno onesposobljene osobe, rezultat biološkog rata. Na jednostavan, suptilan i prikriven način dobijate onesposobljenog čoveka. Šteta za pojedinca, šteta za društvo u celini.

Činjenica da na svakih pet stotina ljudi možemo dijagnostikovati novoobolelog od Parkinsonovog sindroma, svrstava ovu bolest u jednu od najčešćih neuroloških oboljenja. Usled sve veće starosti stanovništva, može se računati da će se broj obolelih povećavati. U Srbiji živi oko 25.000 ljudi koji imaju narušen kvalitet života usled tegoba koje jedan čovek oboleo od Parkinsonizma ima. Parkinsonov sindrom predstavlja neurološki poremećaj koji karakteriše tri simptoma: tremor u mirovanju, usporenost pokreta i  rigiditet muskulature, posebno izražen prilikom izvođenja pasivnih pokreta. Bolesnici imaju nestabilno držanje i karakterističan poguren stav. Obično se pacijent godinama pre postavljanja dijagnoze žali na bolove u zglobovima,  a takođe se mogu uočiti i blage psihičke smetnje poput depresije. Tremor (podrhtavanje određenog dela tela, najčešće ruku) je najizraženiji simptom, obično se prvi javlja i stvara najveće muke obolelom.  Tremor se pojačava pri uzbuđenjima, a smanjuje se prilikom izvođenja ciljanih pokreta, dok se u snu potpuno gubi.

Nauka kaže da osnova svih slučajeva Parkinsonovog sindroma je nedostatak dopamina, jednog transmitera, prenosioca nervnih impulsa, koji ima zadatak da prenosi informacije iz nervnog sistema ka mišićima. Najveća količina ovog neurotransmitera je u jednom skupu nervnih ćelija u moždanom stablu, koji je poznat kao substancija nigra. Kod obolelih od Parkinsona, ovaj deo mozga je znatno bleđi.

Najčešće, uzrok pojave Parkinsonovog sindroma je nepoznat. Međutim, kod nekih pacijenata bolest može nastati kao posledica teških povreda glave i mozga, naročito ako povredom bude zahvaćen region mozga koji je odgovoran za sintezu dopamina. Najviše se treba plašiti ponavljanih manjih povreda mozga, kakve na primer, postoje u boksu. Otuda Parkinsonov sindrom Muhamed Aliju. Tumori mozga i drugi procesi usled kojih dolazi do smanjenja unutarlobanjskog prostora pogoduju razvoju Parkinsonovog sindroma, ukoliko je procesima pogođen deo mozga koji je odgovoran za sintezu dopamina, čiji nedostatak uzrokuje pojavu Parkinsona. Trovanja hemijskim supstancama nekada mogu izazvati pojavu bolesti, ali je to vrlo retko. Ono što je nažalost mnogo češće, jeste da se simptomi Parkinsonovog sindroma razvijaju kao posledica primene nekih lekova. Pri tome su to najčešće lekovi koji se daju za snižavanje krvnog pritiska ili antidepresivi što su svakako glavni vid terapije kod starijih pacijenata, te ne čudi što su starački domovi lokacija gde se može zabeležiti najveći broj parkinsoničara.

Zvanična medicina ima nekoliko lekova koje koristi u lečenju Parkinsonizma, ali takav vid pristupa obično nezadovoljava jednog Parkinsoničara kojem je tremor i koji vrlo lako može da odvede u depresiju. Pristup Todoxinovog stručnog tima u slučaju Parkinsonizma je sveobuhvatan. I ovde, kao i u slučajevima mnogih drugih bolesti polazi se od ishrane. U lečenju Parkinsonovog sindroma neophodno je sprovesti jedno veliko čišćenje organizma. To se najbolje postiže posnom hranom, po pravilima i u duhu pravoslavnog posta. Činjenica je da oboleli od Parkinsonizma imaju izuzetno veliku potrebu za vodom i tečnošću uopšte. Međutim, post na čistoj vodi izuzetno je ozbiljan poduhvat i mora se sprovoditi u posebnim uslovima, pod kontrolom lekara. Drugi bitan faktor u lečenju jeste proces detoksikacije, oslobađanja tela svih nagomilanih toksina, u čemu posebnu i najvažniju ulogu imaju Todoxinovi preparati. Potrebno je da se Todoxinovi preparati koriste u kontinuitetu tokom 42 dana kako bi se detoksikacija u potpunosti sprovela. Uz dijetu i Todoxinove preparate, preporučuju se još neke biljke koje u lečenju Parkinsonovog sindroma mogu da pomognu:

Bob je najbogatiji prirodni izvor L-dopa, prirodnog prekursora dopamina. Ako je poznato da kod Parkinsonovog sindroma nastaje neravnoteža između dopamina i acetil-holina, onda će uzimanje prirodnog izvora L-dopa moći samo da pomogne. Umesto neizniklog boba, mogu se, još bolje, koristiti mladice boba, jer one sadrže 10 puta više L-dopa. Bob je inače odličan i protiv zatvora koji je čest pratilac Parkinsonovog sindroma. Uzimanje boba valjalo bi da se uvede postepeno, jer je potrebno da se stomak navikne na mahunarke, posebno bob, koji ima običaj da stvara gasove.

Noćna frajla sadrži jedinjenje koje pojačava delovanje L- dopa. Noćna frajla može se uzimati kao ulje, u kapima, ali se može koristiti i samleveno seme ove biljke koje se stavlja u jela koja se peku.

Besplatno savetovanje sa Prim. Dr sci. Todorom Jovanović možete zakazati pozivom na brojeve telefona:  011 33 41 622; 011 33 41 644 i 069 23 22 618, a svoja pitanja možete postavljati i putem mail adrese kontakt@todoxin.com

 

Kantarion je povezan sa jednom vrlo zanimljivom pričom. Naime, pušači su izloženi mnogo manjem riziku od dobijanja Parkinsonovog sindroma. Evo razloga: nikotin pojačava lučenje dopamina u mozgu. Enzim monoaminooksidaza snižava nivo dopamina. Nikotin je inhibitor monoaminooksidaze, i on koči efekat ovog enzima, te tako pospešuje sintezu dopamina. Kantarion je poznat kao jedini prirodni inhibitor monoaminooksidaze, a ujedno je i najbolji prirodni antidepresiv. U slučaju Parkinsonovog sindroma valjalo bi uzimati kapi kantariona, 20 do 30 kapi tri puta dnevno.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *