Dr Todor: MESO JE VIŠE OTROV NEGO HRANA!

zdravlje

Dr Todor: KO HOĆE ZDRAVLJE DA ČUVA, MORA ZDRAVO I DA KUVA!

Meso je više otrov nego hrana!

 

: Čovek je jedino živo biće koje od hrane ume da napravi svog neprijatelja. Hrana mu služi ne samo za održavanje zdravlja, nego i za razvijanje bolesti

Sva mlada mesa, poput piletine, ćuretine, prasetine treba izbegavati u širokom krugu, jer imate pile koje za mesec dana stigne na klanje, u mesaru, pa na Vašu trpezu. To ne može biti ni prirodno ni zdravo

Zdrav život postaoje opsesija. Da bi zdravlje sačuvali, treba poći od onoga što jedemo. Treba prosto stvoriti zdrave navike u ishrani. Treba stvoriti zdravu kuhinju. Loša ishrana okidač je i inicijator mnogih oboljenja, poput arterioskleroze, povišenog pritiska, dijabetesa, pa čak i kancera.

U današnje vreme zdravo živeti i zdravo se hraniti znači prilagoditi život i hranu potrebama svog organizma. Da bi ishrana savremenog čoveka bila u službi njegovog zdravlja treba, pre svega, uvesti smanjivanje obroka tj. ne jesti mnogo. Neko ko je već navikao da jede mnogo, ne može najednaput da prekine tu svoju potrebu, ali bi trebalo da se disciplinuje. Ta samodisciplina bi podrazumevala svakodnevno smanjivanje porcija za male količine, dok se ne dođe do idealnog unosa namirnica, podeljeno na tačno određene obroke, shodno dnevnim opterećenjima.

Hrana je neophodna svakom živom biću da bi živelo i da bi se razvijalo. Svaki živi stvor uzima iz prirode ono što mu je Bog odredio i hrani se time onako kako ga nalazi u prirodi. Jedino čovek nije zadovoljan onim što nađe u prirodi, već tu hranu prerađuje i obrađuje na bezbroj maštovitih načina i koristi je ne samo za održavanje života, već i za uživanje. Čovek je jedino živo biće koje od hrane ume da napravi svog neprijatelja. Hrana mu služi ne samo za održavanje zdravlja, nego i za razvijanje bolesti – ne samo za održavanje života, već i za ubrzavanje dolaska smrti! Uzrok tome je češće neznanje, a ne toliko halapljivost.

U današnje vreme, zbog problema opšte zagađenosti, ljudi se iz straha sve više odriču konzumiranja integralne sirove hrane i unošenja neophodnih sastojaka u prvobitnom, najboljem obliku. Kao zamena za zagađene namirnice, uzimaju se veštački preparati u prahu, tabletama… Te blede kopije prirodnih namirnica zavaravaju organizam i samo doprinose razvijanju njegove nesposobnosti da ono što je vredno odvoji od bezvrednog, često i štetnog.

 

Ishrana jednog čoveka nije potpuna bez mesa, ali ono je u današnje vreme više otrov nego hrana. Radi bržeg sticanja zarade, farmeri hrane živinu koncentratima koji obiluju kortikosteroidima, hormonima, antibioticima isteklog roka, proizvodeći uhranjene i na oko lepe, ali bolesne primerke stoke i živine. Zato sva mlada mesa, poput piletine, ćuretine, prasetine treba izbegavati u širokom krugu, jer imate pile koje za mesec dana stigne na klanje, u mesaru, pa na Vašu trpezu. To ne može biti ni prirodno ni zdravo. Važno je birati starija mesa, svinjetinu, govedinu, ovčetinu, jer te životinje žive duže i stignu za vreme svog života da iz organizma izbace sve one loše materije koje su ishranom unele.

Za jelo treba ostaviti dovoljno vremena – kod pripreme polako pirjaniti, sveže voće i povrće dobro oprati, jesti polako, hranu temeljno žvakati. Ljudi danas sve manje žvaću. Grupe stanovništva čija se ishrana najviše odvojila od prirodne i koje najmanje žvaću imaju najlošije zube. Više od 95% Amerikanaca ima kvarne zube kada odrastu. Kvarenje zuba najčešće je oboljenje u SAD, češće nego grip. Nedovoljno žvakanja jeste akumulativna devijacija: genima stiže informacija da zubi nisu više tako potrebni i zato su, iz generacije u generaciju, sve slabiji. To se događalo, i događa se, „civilizovanim“ narodima. Zašto se sve manje žvaće? Najviše je u pitanju način ishrane, ali i ceo socijalni sklop. Jede se s nogu, hrana je sve više ona brza, instant, mnogo je stresa, nema se vremena da se jede polako, da se svaki zalogaj preturi po ustima i sažvaće najmanje 28-30 puta. Sve, ako je mogućno, uz tihu muziku koja opušta.

Ishrana nije samo ono što čovek jede. Ako se hrana posmatra celovito, onda je ona potrebna celom telu, duhu i duši. Hrono dijete, mesečeve dijete, dijete po Brojsu, makrobiotika, veganstvo i vegetarijanstvo su sve popularniji načini ishrane preuzeti sa tuđih podneblja. Sve će naš čovek lakše pretrpeti, samo mu ne recite da nije moderan! Biti tradicionalan postalo je uvreda. Naš narod je sklon da okreće leđa svom, da žudi za nečim što je tuđe, što je strano, misleći da je to za njega bolje. Ljudi su zaboravili suštinu pravoslavnog posta. Iako post postoji iz drevnih vremena, on nikad ne može da zastari. On je uvek potreban, i jedini za sada, poznati duševni lek. Nije post samo oružje u borbi protiv demona, niti samoobuzdavanje u ishrani. Zalazi se postom i u oblast morala, jer je post uzdržavanje od grešnih misli i rđavih dela. Smisao posta jeste da se čovek u svom svakodnevnom okruženju odvaži, da se odupre iskušenjima koje nameće okolina. Post je čišćenje duha, duše i tela, te vraćanje na put kojim možemo da se barem približimo cilju. Post nije kazna, već radost kada se pobede iskušenja i ojača svoja volja. Odbiti iskušenja svesno, vrhovni je dokaz slobode čoveka kao slovesnog i bogolikog bića.

Čuvajući se da i u samom postu ne pređe granicu neumerenog ugađanja stomaku, pravolsavni čovek, naročito onaj sklon asketizmu, često upada u drugu krajnost – potpuno odricanje potrebe za ukusom. Međutim, posna hrana nije bolnička hrana. Trud oko kuvanja zahvalnost je Bogu za dobra koja nam je dao. Umešnost pripremanja jela jedan je od talenata koje nam je Bog dao i ostavio da njima slobodno raspolažemo – na propast ili na spasenje duše i tela.

Pravoslavni veruju u večni život u Carstvu nebeskom, za šta se i pripremaju. Na Zemlji smo, međutim, neponovljiva, jedinstvena bića, sazdana prema Božjem uzoru. Duša se nalazi u telu, i kada nastupi smrt, duša će napustiti telo. To telo treba da bude zdravo i snažno, jer mi nismo stvoreni da bismo životarili, već živeli punim životom i disali punim plućima. Nije isto biti živ i živeti. Ljubiti bližnjega svog kao samog sebe ne znači samo osećanje, već i sposobnost da se, ako treba, stane na crtu i bližnji odbrani od telesne sile koja ga napada. Ta odbrana neće biti moguća ako je telo nezdravo i propalo. Dužni smo da čuvamo svoje telo koliko možemo, jer nismo ga kupili, već dobili prema Božjem promislu. Nemamo pravo da takvo nešto upropaštavamo nestručnim i nesavesnim rukovanjem i da prihvatamo načine ishrane koji menjaju veru, kada već imamo svoje, utvrđeno Svetim predanjem i potvrđeno probom vremena kao korisno i spasonosno.

„Nahrani onoga koji je gladan, daj vode onome koji je žedan, budi pravičan, čuvaj svoj mir i budi dobre volje!“ – Sveti Serafim Sarovski

 

 

 

One thought on “Dr Todor: MESO JE VIŠE OTROV NEGO HRANA!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *