Dušan Marić: Kako je Vuk stigao na Ist River?

Građani imaju pravo da znaju da li im se za predsednika kandiduje srećnik koji je milione zaradio na američkoj lutriji, ali nije prijavio dobitak, neki novi Božidar Đelić, koji je, siromašak, spavao na tetkinom kauču pa se jedno jutro probudio sa 11 miliona evra ili nečiji plaćenik. I dužnik

Bio bi red da Vuk Jeremić napokon odgovori na najčešće pitanje koje mu postavljaju politički protivnici: odakle mu ogroman novac kojim je finansirao kampanju za mesto generalnog sekretara UN i kojim sada finansira trku za funkciju predsednika Srbije? To je pitanje elementarne pristojnosti. Građani imaju pravo da znaju da li im se za predsednika kandiduje srećnik koji je milione zaradio na američkoj lutriji, ali nije prijavio dobitak, neki novi Božidar Đelić, koji je, siromašak, spavao na tetkinom kauču pa se jedno jutro probudio sa 11 miliona evra ili nečiji plaćenik. I dužnik. Koji će sutra morati da vrati dug. Iz našeg džepa ili preko naših leđa. Bez obzira na to da li je taj neko Soroš, nekakav šeik iz Katara, Mišković ili Beko.

Ali mnogo su važniji odgovori na druga tri pitanja. Kako je Jeremić uspeo da postane predsednik Generalne skupštine UN? Njegove pristalice će reći: zato što je sposoban. Ma, haj’te, molim vas, pa otkad se to čelni ljudi u međunarodnim organizacijama, a posebno u najvažnijoj od njih, biraju po sposobnosti? Biraju se po poslušnosti i upotrebljivosti. Pitanje je čiji je Jeremić bio (i ostao, jer u tako krpnom biznisu prva ljubav zaborava nema, inače te odmah odnese đavo) poslušnik i u čemu se sastojala njegova upotrebljivost. Morao je „krvavo“ da dokaže lojalnost centrima moći na Zapadu da bi ga oni postavili za drugog čoveka UN ili dozvolili da bude izabran. Čime i kako?

Šta je to što ih je opredelilo da na tu funkciju izaberu predstavnika male i „neprijateljske“ Srbije? Posle bombardovanja i sveg zla koje su učinili srpskom narodu i u jeku borbe da mu otmu KiM? Možda se ja baš nimalo ne razumem u međunarodne odnose ili sam neobavešten kao Koštunica, ali meni to, narodski rečeno, ne ide u glavu.

Treće pitanje je kako je Jeremić uspeo da se u trci za mesto generalnog sekretara UN plasira u veliko finale, što je senzacija jednaka eventualnom plasmanu Zvezde ili Partizana u finale Lige šampiona.

Četvrto, zašto je Jeremić, kao ministar spoljnih poslova Srbije, pristao da pitanje KiM bude izuzeto iz nadležnosti UN, kako je to predviđeno Rezolucijom 1244 i povereno EU, pa su snage UN u južnoj pokrajini zamenjene EULEKS-om? Jeremić nije ni naivčina, ni poštenjačina, kakvim se predstavlja, pa da napravi takvu grešku. On je dobro znao da „izvlačenjem“ pitanja statusa KiM iz UN drastično slabi pregovaračku poziciju Srbije i njene šanse da u pregovorima o budućnosti svoje okupirane teritorije izbori kakvo-takvo prihvatljivo rešenje.

Plašim se da je odgovor na četvrto istovremeno odgovor i na tri prehodna pitanja i da je Jeremić spremnošću da trguje interesima Srbije kupio ulaznicu za ložu na Ist Riveru. I zaradio milione, kojima je juče „jurišao“ na funkciju generalnog sekretara UN, a danas na funkciju predsednika Srbije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *