EKSKLUZIVNI INTERVJU: IVICA TONČEV: Ko radi za BIA samo dobija čvoruge po glavu!

ODGVARA NA SVE NAPADE LJUBOMORNIH I ZAVIDNIH, A NAJVIŠE POLITIČKIH PROTIVNIKA

 

FATAMORGANA JE MALO

DETE, ZA MOJ BIA DOSIJE!!!

Nemaju oni dosije o meni! Svaki građanin Srbije ima to, a to se zove operativna analitika, to je u svim zemljama sveta. To nije dosije.

Dosije postoji onoga momenta kad protiv Vas postoje određene radnje, kad vas prate, prisluškuju i to. A ovo što sam video kod vas, ja taj dokument nikada nisam video, niti me interesuje.

JA SAM IZGLEDA KRIV I ŠTO SAM SE RODIO!

 I koje bi ja tajne mogao da odam, kad ja ne posedujem tajnu. Razumete! Da sam ja odao bilo koju tajnu, budite sigurni da me ne bi štedeli ni milimetar i da bih sigurno krivično odgovarao. I da ne bi bio sada ovde sa vama. Drugo, ja sam čovek države. Od kada sam došao, ja radim za državu. Recite mi kako sam ja postao kriminalac 2008.

Razgovarao: Gradiša Katić

 Ko radi za BIU i u tim strukturama, samo dobija čvoruge po glavu! Hahhahaah! Sigurno im nije lako. A čvoruge dolaze pre ili posle, obično kad odeš sa te funkcije

 Ja posedujem sertifikat koji je najviši zvanični papir koji BIA može da izda, a to daju ljudima koji nemaju kriminalnu prošlost. Sertifikat kaže da mogu da imam uvid u službenu i državnu tajnu! Razumete. To daje komisija, ljudi iz relevantnih službi.

Velika je šteta što mnoge političare, policajce, inspektore pojedini novinari etiketiraju kao strane špijune. Mora da se definiše šta je špijun, i šta on može da kaže u savremenom svetu modernih komunikacija. Kako može da izda ili kaže bilo kom ambasadoru ono što on već ne zna. Sada postoji ekonomska špijunaža, politička špijunaža više ne postoji. A mi nemamo ekonomiju i gigante da bi mogli da prodajemo te tajne.

 

 

 

 

Ivica Tončev je jedan od najbližih saradnka lidera SPS i državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova zadužen za dijasporu i bezbednost naših ambasada. Često optuživan u medijima za sve i svašta, iskoristio je priliku da odgovori na sva pitanja, onima koji pokušavaju da ga kriminalizuju od Birna i Cinsa do nekih operativaca BIA.

Kako je Tončev iz Surdulice, sa živopisnim i simpatičnim „južnjačkim“ akcentom i narečjem, nismo želeli da intervenišemo kod tih rečenica, pošto sve deluje jako interesantno.

Da počnemo od fakulteta, kao završili ste građevinski fakultet u Prištini, pa neki dekan nije potpisao, pa ste onda završili Megatrend, navodno u Engleskoj, pa još jedan u Beogradu…?

-Prvo i prvo, ja nikada u mom životu nisam bio u Prištini. Kako sam mogao onda da završim. Drugo, tu diplomu koja se pojavila u medijima nikada nisam video, a kamoli bilo kome dao. Pogotovo ne državnoj instituciji. A valjda sam toliko inteligentan da bih makar znao ime rektora i ime dekana kad bih pravio falš diplomu.

Pa odakle ta diploma?

-To su uradili moji politički neprijatelji, ljudi koji ne vole da se bavim ovim poslovima. Možda im smetam u nekim njihovim prljavim radnjama. Svi su proveravali moju diplomu, i tužilaštvo i prosvetne inspekcije i dokazano je da ja nikada nisam bio u Prištini. A imam Megatrend diplomu.

Englesku?

-Pa to je njihovo zvanje. Ne pominje se tu Engleska, fakultetu je tamo bilo sedište. Završio sam ga ovde, to je bio fakultet kod Sava Centra. Fakultet sam završio 1998. A masterirao sam 2009. i tada je ceo napad na mene krenuo. Kod nas čovek ne sme da se usavršava. Pa ako je nešto protivzakonito urađeno neka zatvore tog Miću.

A koje ste zvanje na masteru dobili?

-Menadžer! Svuda u svetu privatni fakultet je mnogo cenjeniji nego državni. Samo u Srbiji je to obrnuto. Ako si završio privatni odmah je tvoja diploma pod sumnjom, odmah su to mućke. Ja to ne razumem. Onda trebaju sve privatne fakultete da zatvore. Oni indirektno vređaju te profesore i proglašavaju ih kriminalcima.

Za Vas kažu, a to je i činjenica, da ste napravili meteorski uspeh, kakav se ne viđa ni u Americi?

-To je reč koja me mnogo vređa. Kada sam došao iz Austrije i počeo da se bavim politikom, svi su govorili: „A ko je taj, odakle je on došao“! Pa to možemo da pitamo i za onog uspešnog iz „kruga dvojke“.  I šta to znači meteorski uspeh, šta sam ja to uspeo?

Ja sam došao kod Ivice Dačića i u SPS krajem 2007. godine kada je partija bila praktično ispod cenzusa. SPS je bila partija bez ozbiljnog političkog uticaja. Ne može da se kaže da sam ušao u neku partiju koja je tada imala 30 procenata birača i bila u vlasti. Kada sam ušao u SPS ta partija nije bila u vlasti. Ušao sam zbog ličnog prijateljstva sa Ivicom Dačićem.

Ko vas upoznao sa njim?

-Aleksandar Antić me upoznao sa njim. Tu je počelo druženje, pili smo kafu u Kolingu. On je bio poslanik tada. Nije bio baš neka važna politička ličnost!

Što ste odabrali baš SPS, zbog političkih ideja ili…?

-Nisam ja odabrao SPS, odabrao sam Dačića, on mi je bio simpatičan. Opet, uticale su i ideje. Uvek sam bio levo orijentisan, za socijalnu pravdu, za narod. Nikada ne bih ušao u neku ekstremnu političku partiju.

Kako se desilo da odete u Austriju i kada ste otišli?

-Otišao sam 90-tih godina. Kao i milioni naših građana, otišao sam da tražim posao i radim. Mnogo je teže bilo gde da se snađeš, gde ne postoji tetka i ujna i da napraviš nešto. Tamo nema pozivanja na bilo koga.

Imao sam kapital 100.000 maraka od oca, imali smo restoran i tzv. bauštelu (građevinu).

Imate li i sada nešto?

-Ne! Kod mene je ili biznis, ili politika. Sada nemam ništa u biznisu.

Da li je tačno da na napuštate SPS i idete kod Palme?

-Hahahahhahaah!

Ili idete i BIA?

-Hahahahahahahahahah! To je najveća, kako da vam kažem, najveća glupost! Palma i Dačić su koalicija koja traje preko 10 godina. Ne vidim da će ta koalicija da nestane i u budućnosti. Ako sam dobar sa nekim, to ne znači da ću da pređem kod njega. Drugo, ja nisam čovek ucena, ako mi ne date ovo, ja ću nešto drugo. To je kratkog daha i sitnog interesa, a ja ne radim iz interesa.

Da, ali Palma ne glasa za ovu Vladu?

-Palma ima svoju politiku i normalno je da postoje različite ideologije, jer bi u suprotnom svi bila jedna partija.

Hoćete li stvarno da budete Gašićev zamenik u BIA?

-Ja tih ambicija nemam. Ja sam državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova i mislim da je to veća funkcija nego da sam zamenik direktora BIA. Ne interesuje mene BIA.

Ali bili ste u tim strukturama, Dačićev savetnik za nacionalnu bezbednost, na primer?

-Ko radi u tim strukturama samo dobija čvoruge po glavu! Hahhahaah! Sigurno im nije lako. A čvoruge dolaze pre ili posle, obično kad odeš sa te funkcije.

Je l Aleksandar Đorđević dobio čvoruge?

-To morate njega da pitate, ali sigurno mu nije lako.

Navodno su protiv vašeg odlaska u BIA bili američki i nemački ambasador?

-Notorna laž! Prvo sadašnja Vlada Srbije ne radi po principu pritisaka ambasada ili bilo koga spolja. Ja imam dobre odnose sa svim stranim ambasadama. O tome svedoči i činjenica da me pozivaju na svoje prijeme na koje se rado odazivam. Mnogi od njih su izrazili želju da se sretnemo nakon mog imenovanja na poziciju zamenika ministra spoljnih poslova.

A sa kim najbolji, sa austrijskim?

-Ne kažem da imam najbolje odnose sa austrijskim ambasadorom. Imam korektne odnose sa Nj.E. Ajgnerom. Ja radim profesionalno, porodica i ja i dalje živimo u Beču. Imamo tamo stan. Ja sam sad više u Srbiji naravno.

Da li u Maria Hilfe štrase?

-Vole bi da jeste u Maria Hilfe, do je atraktivna ulica u Beču…

Velika je šteta što mnoge političare, policajce, inspektore novinari etiketiraju kao strane špijune. Mora da se definiše šta je špijun, i šta on može da kaže u savremenom svetumodernih komunikacija. Kako može da izda ili kaže bilo kom ambasadoru ono što on već ne zna. Sada postoji ekonomska špijunaža, politička špijunaža više ne postoji. A mi nemamo ekonomiju i gigante da bi mogli da prodajemo te tajne. Šta ja da im kažem, da ste vi bili kod mene ili da smo ja i Dačić sinoć bili na kafi u Franšu, to je javna stvar.

Šta je Vaša ambicija?

-Ovo što jesam. Zadužen sam za dijasporu. Zadužen za bezbednost naših diplomatsko-konzularnih predstavništava. To vrlo dobro znam da radim, pomažem naše ljude u dijaspori. Oni donose preko 3 ili 4 milijarde evra godišnja našoj zemlji kroz doznake i trebamo više da im damo na značaju. Moraju da se osećaju mnogo bližim matici. Srbija ima veliki kapacitet u dijaspori i tu mogu mnogo više da pomognem, nego kao zamenik direktora BIA.

Sigurno je za strane ambasade bitnije mesto državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova nego mesto zamenik direktora BIA. Jer ovde, sa njima imam svakodnevni direktni kontakt a kao pripadnik BIA, nemaš. Idem na njihove prijeme i oni dolaze kod mene. I ti navodni politički dosijei postoje samo kod nas. Ja posedujem sertifikat koji je najviši zvanični papir koji BIA može da izda, a to daju ljudima koji nemaju kriminalnu prošlost. Sertifikat kaže da mogu da imam uvid u službenu i državnu tajnu! Razumete. To daje komisija, ljudi iz relevantnih službi.

Diplomatska akademija, čija je to ideja bila?

-To je mnogo pre mene osnovano, ne znam tačno čija je ideja. Imaju je mnoge diplomatije.

Na Fakultetu političkih nauka postoji međunardni smer gde se školuju četiri godine ljudi. A ovde neko završi kurs i ide za konzula ili ambasadora?

To je zakon definisao da ne možeš biti diplomata ako ne završiš tu akademiju. Diplomate nisu samo politikolozi. Tako nije bilo ni u vreme Koče Popovića koji se školovao na Sorboni i bio najbolji Titov šef diplomatije.

Da bi deca političara ili „bumbara“, ili starlete postale diplomate?

-Ma to nije tačno, i moju ćerku su napadali. Ako dete doktora postane doktor, ili dete novinara ide za mamom i tatom, zašto njih ne prozivaju.

Otkud to da BIA napravi Vaš dosije?
-To je notorna laž da ja posedujem dosije BIA.

Ne vi, nego oni o Vama?

-Nemaju ni oni o meni! Svaki građanin Srbije ima to, a to se zove operativna analitika, to je u svim zemljama sveta. To nije dosije.

Dosije postoji onoga momenta kad protiv Vas postoje određene radnje, kad vas prate, prisluškuju i to. A ovo što sam video kod vas, ja taj dokument nikada nisam video niti me interesuje.

Ne, nego Informacija o aktivnostima i kontaktima Ivice Tončeva?

-Ja sa tim nemam problem. Ja sam od BIA dobio najviše sertifikate, ne bih mogao da budem na ovom mestu da imam problem sa BIA. To neko namerno fabrikuje i želi da mene kriminalizuje. Razumete.

Tamo piše svašta, povezuju vas sa raznim ljudima. Postoji na primer jedna Vaša fotografija sa BorisomPetkovim? On je vođa Voždovačkog kriminalnog klana? IzBeča, ili?

-Jeste! Ma kakav Beč. Ta fotografija je napravljena na Vlasinskom jezeru. On je bio u Beču samo u zatvoru, nikada nije bio na slobodi, koliko sam ja posle čitao. Ta fotografija je napravljena kada sam ja imao 16 godina. Tada nisam znao ni ko je, ni šta je Boris Petkov. Bio sam dete. Otkud sam znao, ko je on. Ne sećam se uopšte toga.

Piše da ste odavali tajne i sarađivali sa Mišom Bananom, Kosmajcem…?

-To vi tvrdite, a to je ozbiljna optužba! I koje bi ja tajne mogao da odam, kad ja ne posedujem tajnu. Razumete! Da sam ja odao bilo koju tajnu, budite sigurni da me ne bi štedeli ni milimetar i da bih sigurno krivično odgovarao. I da ne bi bio sada ovde sa vama.

Drugo, ja sam čovek države. Od kada sam došao, ja radim za državu. Recite mi kako sam ja postao kriminalac 2008. Kada sam se vratio ovde, a do tada nisam bio kriminalac. Sve navodne činjenice koje tu pišu su od 2008. godine. Znači ja sam postao kriminalac i prljav za državu Srbiju od kada sam došao u politiku. A ja sam 2008. imao 40 godina, znači ja sam postao kriminalac u Srbiji u svojoj petoj deceniji.

Drugo, ja sam doneo uverenje, a neka mi pokažu drugi pa i političari, i dušebrižnici, a i ti nabeđeni novinari koji pokušavaju meni da pakuju, potvrdu iz Austrije da nikada nisam prekršajno, finansijski, poreski a kamoli krivično gonjen. Nikada nisam gonjen u Austriji! Nisam njihovu državu oštetio, niti su njihove službe vodile postupak protiv mene, a u Austriji ne mogu tetka i strina da nam pomognu, da sakrijemo bilo koji prekršaj. Da li je njihova služba slaba i nesposobna pa nije mogla da uhvati moje kontakte sa kriminogenim strukturama? Nego naši da me prate?

A to oko izdavanja tajne?

-Ma koje tajne?

Da ste duže vreme bili u kontaktu sa Paulom Pialekom, on je bio ataše za bezbednost ambasade Austrije, kasnije zvanični predstavnik austrijske Savezne službe za zaštitu ustavnog poretka. On navodno u Srbiji stvara saradničku mrežu i stalno je sa vama u kontaktu?

-Njega znaju svi, zna ga i Dačić, znaju ga svi iz tadašnje Vlade, on je bio zvanični predstavnik njihove ambasade. To je međunarodni incident! Da to naše službe i novinari pišu. Znači, njihova država nas špijunira! Koje tajne da izdam? On je više bio kod nas u MUP-u nego ja. To je za mene ne smešno, nego ispod svakog nivoa, da pričam o tome.

Pa šta ste razgovarali sa tim čovekom?

-Šta sam razgovarao, to je isto kao da me pitate šta sam juče razgovarao sa američkim ambasadorom, ili prekjuče sa beloruskim. To je bio moj posao. On je bio austrijski oficir za vezu, on je bio u kontaktu sa MUP-om. A koju tajnu ja da izdam, da bi neku tajnu izdao moraš da je znaš. Ja nemam kontakt sa tim tajnama! Gde sam ja tada radio. Savetnik za nacionalnu bezbednost. Napominjem, savetnik.

Izvinite, na tom mestu…?

-Molim vas, da bi neku tajnu znao, mora da postoji: „rekao mi je Katić, predmet taj i taj, rekao je to i to.“ Neka mi donesu koji predmet. Ja sam bio politička ličnost, kao što sam i sada. Ne raspolažem operativnim informacijama, ne interesuje me koje predmete vode i BIA i u policiji i protiv kojih ljudi. Ne interesuje me to.

Pre nego što ste došli, imali ste zajedničku firmu sa braćom Šaranović, koji su kasnije pobijeni u mafijaškim obračunima?

-Nisam imao zajedničku firmu nikada. Sto puta sam odgovorio. Brana Šaranović je imao firmu u Austriji koju sam ja njemu prodao. Prodati firmu u Austriji je kao što ja i ti sada pijemo kafu. I nikakvih daljih dodirnih tačaka ja nisam imao sa gospodinom.

Njegovog brata Slobodana, tog čoveka nikada u svom životu nisam ni sreo ni video. Niti sam vodio njihovu firmu, niti sam imao sa njima kockarnice po Srbiji. Nikakve veze nisam imao sa njihovim firmama u Srbiji, čak ni ta moja firma. Gospodin Šaranović me zamolio, ako dođe neka pošta od zvaničnih državnih organa, da mogu samo da podignem ta pisma. To je protokolarna stvar. Sa njim me je upoznao advokat, on je sleteo direktno iz Londona i bio je pravi gospodin čovek, pričao je nemački bolje nego ja, stariji gospodin, odelo… I kako ja da sumnjam da je on nekakav kriminalac. Drugo, samo u Srbiji se ljudi etiketiraju tako, ako ga neki novinar ili komšija prozove kriminalcem. Svuda u svetu je kriminalac onaj koji je na poternici, koji je osuđivan ili protiv koga država vodi postupak. A mi u Srbiji smo skoro sve važne ljude proglasili kriminalcima. I kako onda da nas ceni taj Zapad.

Vi ste navodno vlasnik kladionica Punkt?

-Pa gde su te kladionice?

U Srbiji?

-Ne. To je ogromanan lanac kladionica u Austriji.

Ali su bile i u Srbiji?

-Ja sam izgleda kriv što sam se rodio. Ja kad bi vama sada rekao jedan podatak. Gledajte, nisam vlasnik toga ali bih mnogo voleo da jesam! Jedan visoki funkcioner EU je bio direktor kladionica Punkt! I to je u Evropi stvar prestiža, samo kod nas u Srbiji je hendikep ili si odmah kriminogen. U Srbiji ima 40 kladionica, koliko oni radnika zapošljavaju, pa daj da zatvorimo to! Kod nas sve žele da kriminalizuju.

Da, vezuju vas i za Šarića, kažu da ste za njega privatizovali građevinsku firmu „Ratko Mitrović“?

Pa to vam je dokaz da taj dosije u BIA ne postoji. Kad bih u to verovao 0,5 posto i kada bi mogao da preduzmem bilo kakve pravne radnje, ja bih pokrenuo postupak protiv tog inspektora, operativca ili ne znam ko je to pisao i radio za državu Srbiju.

On je primao platu od Srbije, da li je on potkrepio to bilo kojim dokazom, da li ga je šef pitao – na osnovu čega tvrdiš da je Tončev to radio? Pa to je krivično delo. Zašto me nisu uhapsili. Za mnogo manja dela, što je Šariću neko pomagao, su ljudi procesuirani. Kako da vam kažem, to je kao kad bi ja rekao da ste vi juče vozili avion „Boing 737“.

Ali ste napravili „vlasinski klan“ od policajaca koji su bliski kriminalcima, pa ste njihove tajne prosleđivali Roćku Miloviću?

-Je l znate Vi šta je fatamorgana!

Znam?

-Fatamorgana je mala beba za  to! Neko je to izmislio, to rade zlonamerne osobe, otprilike iz mog kraja koje su u neku ruku ljubomorne ili bilo šta. I časne policajce, koje su naveli tu, su etiketirali za nešto što nema veze sa istinom. Ja treba da kažem Rodoljubu Miloviću, pa svi oni znaju bolje od mene.

Pa i on treba nekako da dođe do informacije?

-I sigurno je došao preko mene! To je naučna fantastika, to je… ne mogu da nađem adekvatnu reč za to… samo mi je žao tih policajaca I radnika društvenih preduzeća. To su časni i pošteni ljudi i meni je kao javnom funkcioneru I obaveza i čast da pomažem građanima Srbije. Ne da se izolujem od njih i sakrijem pod stakleno zvono.

A zašto načelnik policije u Nišu nije postavljen četiri godine?

-Odakle ja to znam! Isto tako možemo da kažemo što nije više od četiri godine postavljen načelnik u Novom Sadu. I u koliko gradova nije postavljen, svuda je bio Tončev, a?

Vi ste hteli nekog da postavite u Nišu?

– Kada sam počeo ozbiljno da se bavim politikom, a moj šef Ivica Dačić postao ministar policije, nisam pokušao da utičem i da menjam načelnika ni u Surdulici. Iako taj teren najbolje poznajem. Zašto bih to činio i u Nišu… Imao sam jedan princip, nisam hteo da učestvujem u kadrovanju jer verujem da sam dovoljno mudar i inteligentan čovek. Znate zašto? Taj čovek koji je do sada bio na tom mestu, iako je možda dobro i vredno radio, je očekivao da ga nova struktura otera. Dok 50 drugih ljudi očekuje da dođe na njegovo mesto. A može samo jedan. Znači, taj jedan koga bih ja postavio, on nakon tri meseca bi umislio u svojoj glavi, da je tu zato što je mnogo veliki profesionalac, zato što je on zaslužan i više mi se ne bi ni javljao! Takav je princip na snazi u Srbiji. A 49 ljudi bi me mrzelo i pričalo protiv mene gluposti. I što bih ja postavljao načelnike u Nišu ili bilo gde. Ja se ne bavim kriminalom, meni to ne treba.

A da li ste poznavali zamenika načelnika SAJ-a Kijanovića?

-Upoznao sam ga tj. Sretao na ceremonijama koje je organizovao MUP. Samo zvanično. Nisam imao privatnih kontakata sa njim i te priče o navodnim vezama sa njim su još jedna notorna laž. Evo sad da vidim Kijanovića na ulici, možemo da prođemo jedan pored drugog, ja neću znati ko je on. A oni kažu da sam blizak sa njim ili šta?

Da, ne znam ni ja više, da ste nešto muljali?

– Neverovatno, šta sve neće izmisliti, pa šta sam to uradio?

Vi ste u SPS savetnik za finansije?

-Nisam.

Bili ste?

-Nisam ni bio. Oni su me bili postavili u komisiju, neku materijalno-finansijsku, ja nikada to nisam hteo da prihvatim. Ni jedna sednica nije održana…

I zato što niste prihvatili, SPS je bankrotirala?

-To ne interesuje mene. Ja nisam hteo da radim taj posao.

Ko radi?

-Nemam pojma. Nikada nisam prihvatio tu funkciju.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *