FELJTON ALI AGDŽA: ZAŠTO SAM PUCAO PAPI PRAVO U SRCE

 

OBEĆALI SU MI RAJ

Vaša obećana nagrada je raj, radost i beskrajno bogatstvo, pijanke, gozbe i žene. Alahov raj je ono za šta ste vi predodređeni

 

Mi, braćo, imamo Alaha uz nas. Alah je uz tursku rasu, turska rasa ne može izgubiti. Ne bojte se smrti. Tražite je i ukoliko je moguće, volite je. Vaša obećana nagrada je raj, radost i beskrajno bogatstvo, pijanke, gozbe i žene. Alahov raj je ono za šta ste vi predodređeni

 

 Tamo će odmarati onaj koji se žrtvovao za Alaha. On vas tamo i čeka. Danas, sutra, za nedelju dana i za samo jedan minut. Ako ubijete u njegovo ime, idete pravo u raj

 

Pre svega mržnja, Kuran i Majn kampf

Nekoliko meseci posle početka škole, jedan od ostala četiri muškarca u razredu mi se približava i kaže: „Zašto ne postaneš jedan od nas?“ „Izvini, jedan od kojih vas?“, pitam. „Kada govoriš o Turskoj, o našem narodu i o našoj državi, govoriš i misliš kao mi. Ti si jedan od nas, a da to i ne znaš. Hajde sa nama“, govori mi, ne dajući odgovor na moje pitanje. „Ne razumem te. Gde bi trebalo da dođem?“ „Ti prezireš komuniste jer ne veruju u Boga. I mi ih preziremo iz istog razloga. Ali i zbog toga što mrze tursku rasu, ne smatraju je superiornom, ne veruju u naše ideale osvajanja sveta. Nevernici su i biće uništeni. Ili ćemo uraditi sve da oni ne osvoje vlast. Znam da i ti tako razmišljaš. Posmatrao sam te ovih nedelja. Ponavljam ti da si ti kao i mi.“ Eho poznatih reči. Dok on govori, u meni njegove reči odzvanjaju kao eho. U mojim ušima odjekuju reči mog učitelja iz osnovne škole, a zajedno s njima i reči mnogih drugih. Reči koje sam slušao više puta u detinjstvu i pubertetu. To su reči koje obavijaju čitavu zemlju i protežu se od severa do juga, od istoka do zapada, bez zastajanja, a zatim ulaze u umove i srca ljudi. Čujem ove reči kao istinske i prave za mene, za moj život, za mene onakvog kakav jesam: Turska, moja domovina, mora vladati svetom. A uz nju tu je i Bog, Bog turskog naroda, Alah, jedini i istinski vladar sveta. „Mehmete, dođi, čekaju te.“ Pratim ga. Ne znam kuda me vodi, ali ga pratim. Osećam da je to ispravno. Hodamo pola sata ulicama Malatje. Stižemo do velike kuće. Napolju, na kapiji, nalazi se natpis: „Ognjište ideala“. „Šta je ovo“, pitam. „Sivi vukovi. To ime ti ništa ne znači?“ I odjednom shvatam mnogo toga. „Bozkurtlar“, naravno tako se zovu, pa čak i „Ulkudži“. To je grupa prevratnika, terorista, pobunjenika spremnih na sve zbog svog cilja. Zovu se tako jer se vezuju za mitskog vuka koji je poveo prva turska plemena van sibirske stepe i doveo ih do obale Mediterana. Njihova ideologija se zasniva na drevnom idealu turskog naroda, kao ratničkom narodu predodređenom da vlada drugim narodima. A među Sivim vukovima postoji frakcija „Ognjište ideala“, koja je najbeskompromisnija, ultranacionalističko krilo, najčistija među čistima, oni prema kojima je čak i turska država slaba i popustljiva u svojoj bici za dominacijom. Oni koji bi, da su rođeni u Nemačkoj, bili predvodnici nacista, a u Italiji fašističke glavešine. „A ovo?“, pitam, očiju uperenih u natpis. „Šta?“, pita me moj pratilac. „Da li je ovo glavni štab Sivih vukova iz Malatje? Čuo sam priče o tome, ali nikada ih nisam lično video…“ „Da, to su oni, Mehmete. Dobro nam došao.“ Otvara se gvozdena kapija. Ulazim u mali vrt, a potom u stan. U prizemlju se nalazi veliki salon. Na podu se nalazi samo tepih, a u vazduhu miris hašiša. Mora da se u velikoj sobi nargile puše naizmenično. Glasovi. Sa gornjeg sprata čujem prilično uzbuđene glasove. Neko govori, a drugi uzvraćaju njegovim rečima. „To su oni“, kaže mi moj pratilac. „Čekaju te“.

Mehmet Ali Agdža

Penjemo se uz stepenice i prolazimo kroz hodnik. U dnu hodnika je druga soba, drugi tepih i četrdeset, možda pedeset momaka okupljenih na podu. Svi se okreću ka meni i gledaju me. U sredini, jedan koji izgleda kao vođa kaže: „Evo stigao je brat Mehmet Ali. Dobro došao, sedi. Vođa zna za tvoj dolazak i odobrava ga. Nema problema.“ „Vođa?“ „Da, vođa! Alprarslan Turkeš.“ Ne znam mnogo o njemu, sem da je rođen na Kipru, u glavnom gradu, Nikoziji. Rodio se kao Turčin na Kipru i postao je vođa turskih Sivih vukova. Čini me ponosnim što zna za moj dolazak i za moje moguće pristupanje pobunjenicima. „Vođa zna ko si. Zna da misliš poput nas, ako želiš da postaneš jedan od nas.“ Sve oči se okreću ka jednom mladiću, tamnih i zlih očiju i dugačke nepokupljene brade, koji govori uobičajenom intonacijom. Želi da izrazi samo jednu ideju. A to želi da uradi jasno i glasno, obraćajući se svim prisutnima: „Stiglo je vreme za tursko-islamsku dominaciju na svetu.“ Ovo je prvi put da čujem da je islam tako čvrsto povezan s Turskom. Širenje cele zemlje kao širenje islamske Turske. Religija nesumnjivo povezana sa državom. Osvajanje kao uništavanje drugih naroda u ime Alaha. Glas momka usred prostorije poziva prisutne na bitku, na prolivanje krvi, ako je potrebno i na žrtvovanje sopstvenog života sve dok uzvišena turska rasa ne osvoji svet. „Znate li ko su naši neprijatelji? Znate li njihova imena? Nije ih teško zapamtiti: to nisu samo prljavi komunisti već i Jevreji i hrišćani. Zapad i sve što njegova kultura i religija donose. Mi smo poštovaoci Kurana, pratimo tekst Kurana i on je naš vodič. Nema ničeg drugog. Ko ne prati Kuran, prati Satanu, zlo i kao takav će biti uništen. A uz Kuran vam preporučujem još jednu knjigu. Mehmete, znaš li koju još knjigu treba da pročitaš ako želiš da budeš jedan od nas?“

Gledam ovog momka ne znajući šta da odgovorim. Kažem samo: „Ne znam. Da li ti možeš da mi kažeš?“ Zvuk njegovih reči utišava buku u sali. „Majn kampf“, kaže. I nekoliko trenutaka ćuti kao da želi da podvuče važnost reči koje je tek izgovorio. „Majn kampf, da, dragi Mehmete. U njemu je sve. ‚Majn kampf‘. Hitlerova bitka je i naša bitka, tvoja, Ali. Hitler ju je napisao 1925. U njoj je izložio svoju političku misao i izložio program nacistističke partije. ‚Majn kampf‘ mora da postane naš katehizam, po mom mišljenju, odmah iza Kurana. Svaki put kada on govori o arijevskoj rasi, zamenite je turskom i dobićete savršen program naše grupe. Za Hitlera je arijevska rasa čista i superiorna, a za nas je to turska rasa. Marksizam je zajedno sa judaizmom i hrišćanstvom i bilo kojom drugom religijom drugačijom od islama njegov neprijatelj. Draga braćo, njegovi neprijatelji su i naši. Ovako je Hitler govorio o Musoliniju: ‚Stvorio sam duboko divljenje prema velikom čoveku iz ju- žnih Alpa koji, prepun goruće ljubavi prema svom narodu, nije sklopio pakt sa unutrašnjim neprijateljem Italije već je želeo da ga uništi po svaku cenu. Ono što Musolinija čini jednim od najvećih ljudi na Zemlji je odluka da Italiju ne prepusti marksizmu već da je od njega spase, uništavajući ga. Kako jadno izgledaju u poređenju s njim naši, nemački državnici.‘ Da smo mi imali takve državnike, tako bi o njima govorio Hitler. Potrebna je čvrsta odlučnost i hladnokrvnost da bi turska rasa osvojila svet. Neprijatelje ćemo uništiti kao što ih je i on uni- štio. Svi smo mi poput njega. Natčovek, kako ga je definisao Niče u delu ‚Tako je govorio Zaratustra‘. Natčovek je u stanju da bude superioran prema sebi i prema sopstvenim nagonima. Istina je da je za Hitlera prvobitno hrišćanstvo koje se suprotstavljalo judaizmu bilo dobro i trebalo ga je sačuvati. Ali to hrišćanstvo, draga braćo, više ne postoji i zbog toga će hrišćanska vera biti uništena kao i judaizam. Mi, braćo, imamo Alaha uz nas. Alah je uz tursku rasu, turska rasa ne može izgubiti. Ne bojte se smrti. Tražite je i ukoliko je moguće, volite je. Vaša obećana nagrada je raj, radost i beskrajno bogatstvo, pijanke, gozbe i žene. Alahov raj je ono za šta ste vi predodređeni. Tamo će odmarati onaj koji se žrtvovao za Alaha. On vas tamo i čeka. Danas, sutra, za nedelju dana i za samo jedan minut. Ako ubijete u njegovo ime, idete pravo u raj.“

 

Sledeći nastavak: Ja sam Sivi vuk

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *