Frka na Kosovu: RAMUŠ I KADRI SMENJUJU TAČIJA

NA KOSOVU BESNI PRAVI RAT IZMEĐU VODEĆIH ALBANSKIH LIDERA

 

RAMUŠ I KADRI SMENJUJU TAČIJA

 

On neće otići sa vlasti tako što će podneti ostavku na mesto predsednika, već tako što će ga svrgnuti albanska rulja, predvođena radikalnim ‘’Samoopredljenjem’’, ali i čuvenim Haradinajem, poznatijim kao ‘’đavo koji drži reč’’

 

 

Haradinaj je izjavio saučešće Tačiju zato što su njegove ideje mrtve i rekao da je istovremeno radostan zbog toga. Tači mu je zbog tih reči zapretio smenom, a on je nastavio da mu poručuje da je njegova ideja o korekciji granica tragična za Kosovo

 

 

Vest da je Hašim Tači zapretio Ramušu Haradinaju smenom zbog toga što se protivi njegovoj ideji o “korekciji granica“ uzburkala je duhove u Prištini. Iako vlada uverenje da su Albanci mnogo složniji od Srba, naročito kada se ujedine protiv istog neprijatelja, istina je malo drugačija. Nakon povlačenja srpskih snaga sa teritorije KiM, među Albancima je otpočeo novi rat za mesto gospodara “oslobođenog“ Kosova.

Bez obzira na to što su tokom ratnih godina stajali rame uz rame i bili spremni da poginu za istu ideju, situacija se preko noći promenila. Ramuš Haradinaj, bivši komadant operativne zone ‘’Dukađini’’, odmah nakon završetka rata postaje zamenik Agima Čekua komandanta “Kosovskog zaštitnog korpusa“. Ubrzo podnosi ostavku i osniva sopstvenu stranku “Alijansa za budućnost Kosova“ i kreće u borbu za vlast. Kako upućeni tvrde, Haradinaj je na vrhuncu moći bio u periodu 2000 – 2004. Tokom 2004. postaje prvi put premijer samoproglašenog Kosova, ali se na toj funkciji zadržava svega 100 dana, jer odlazi u Hag.

U tom periodu Hašim Tači je bio upozoren da ne bi bilo loše da na neko vreme napusti Kosovo, jer postoji opasnost da ga Haradinaj ubije. Navodno, nije želeo da se krije, već je samo suprugu i sina poslao u inostranstvo, najverovatnije u Švajacarsku. Čim se okončao rat, Haradinaj je krenuo u obračun sa svojim protivnicima, ali i potencijalnim svedocima zločina. U oružanom sukobu sa porodicom Musa, bio je teško ranjen i prebačen helikopterom u Nemačku gde mu je spašen život. Tada počinje da se priča kako je on nemački čovek, a Tači američki.

Međutim, nakon što mu je uručena haška optužnica, stvari su se značajno promenile: od povratka u Prištinu pa sve do prošle godine bio je u redovima opozicije. Da je sa Tačijem u lošim odnosima, počelo je glasno da se govori nakon što je u aprilu 2005. dok je boravio u Hagu,  ubijen njegov brat Enver sa sinom u selu Rašić kod Peći.

Iako je Haradinaj više puta govorio o braći Ljuanu i Škeljzenu koji su, prema zvaničnoj verziji, poginuli u sukobu sa srpskim snagama, šuškalo se da postoji osnovana sumnja da njih dvojica nisu poginuli od srpske ruke, već u obračunu sa suparničkim krilom tzv. OVK. On nije želeo da komentariše te navode, već je u pojedinim emisijama, čak i na srpskom jeziku, zagonetnim tonom pričao da su oni bili ‘’kandidati za smrt’’ jer su bili vojnici. Sa druge strane, niko nikad nije rekao da ih je Tači ubio, kao ni Envera, već se kao mogući počinioci pominju albanska plemena koja su danas  bliska Tačiju.

Njegovo hapšenje u Francuskoj je izazvalo buru: najbliži saradnici su otvoreno optuživali Tačija i tadašnjeg premijera Isu Mustafu da nisu dovoljno uradili po pitanju njegovog oslobađenja, ali i da nisu dali ni cent za njegovu odbranu. Na kraju, porodica i stranka odbijaju da ‘’država’’ organizuje doček u Prištini, već to rade sami na jednom od prištinskih trgova. Kada je njegov brat i desna ruka – Daut, zapretio da ukoliko Ramuš bude izručen Srbiji, Srba na Metohiji više neće biti, mnogi su ovu izjavu protumačili kao otvorenu pretnju Tačiju da će na Kosovu doći do nemira.

Nakon što postaje premijer, Haradinaj i Tači ulaze u otvoren sukob: kad je Tači naredio hapšenje i deportaciju šest turskih državljana bliskih Gulenovom pokretu, Haradinaj zbog toga odlučuje da smeni šefa obaveštajne službe Dritona Gašija i ministra unutrašnjih poslova Flamura Sefaja. Kada je Tači odlučio da se provoza gliserom po jezeru Gazivode, dok je albanska opozicija na čelu sa ‘’Samoopredljenjem’’ divljala po Prištini, a društvo mu je pravio ministar pravde Abeljad Tahiri, kosovski premijer posle toga saopštava da je ministar Tahiri podneo ostavku zato što je bio nezadovoljan situacijom u pravosuđu.

Nezvanično, ostavku su mu uručili on i Veselji jer je stao na Tačijevu stranu. Koliko je situacija u Prištini ozbiljna svedoči činjenica da je Ramuš Haradinaj rekao da će podržati Rezoluciju o nedeljivosti Kosova koju predlaže radikalni albanski pokret ‘’Samoopredeljenje’’. Osim što je reč o najjačoj opoziconoj partiji koja se protivi svakoj Tačijevoj ideji, a naročito onoj o ‘’korekciji granica’’, radi se o pokretu koji predstavlja remetilački faktor na KiM i otvoreno poziva na ubistvo Hašima Tačija. Naime, tokom demonstracija u Prištini, dok je Tači krstario Gazivodama, osvanuo je transparent  ‘’Kako da ubijemo predsednika’’.

Nekoliko dana nakon toga, Haradinaj je izjavio saučešće Hašimu Tačiju zato što su njegove ideje mrtve i rekao da je istovremeno radostan zbog toga. Tači mu je zbog tih reči zapretio smenom, a on je nastavio da mu poručuje da je njegova ideja o korekciji granica tragična za Kosovo i da ona u sebi sadrži podelu Kosova.

Prema pisanju prištinskog lista ‘’Zeri’’ ideja o korekciji granica je otvorila sukob između Tačija, sa jedne strane, i Veseljija i Haradinaja sa druge. No, kako je list ‘’Zeri’’ blizak Kadriju Veseljiju treba čitati između redova: sukob na liniji Tači-Haradinaj je na vrhuncu. Iako je Hašim Tači zvanično poznat kao politički predstavnik OVK, jedan od pregovarača u Rambujeu, kandidat za predsednika prelazne kosovske vlade 1999. godine, a nakon toga i kao premijer, ministar spoljnih poslova i predsednik samoproglašenog Kosova, očigledno, došao je trenutak kada se nazire kraj njegovoj višedecenijskoj vladavini.

Bez obzira na to kako ih zvanično zovu, odavno je poznato da su Tači i Haradinaj gospodari života i smrti na KiM, ali i šefovi mafije. U njihovim rukama je trgovina oružjem, narkoticima, svojevremno i organima otetih Srba, ali i reketiranje bogatih Albanaca. Kad uzmemo sve to u obzir, jasno je da se na kosovskoj političkoj sceni ne vodi rat za budućnost nekakvog‘’Kosova’’, već za prevlast na crnom tržištu. Iako Hašim Tači slovi za čoveka koji se već dve decenije nalazi na čeli kosmetskih Albanaca i kome su njegovi američki prijatelji obećali da će steći svetsku slavu, ali i Nobelovu nagradu za mir, njegov kraj se ipak nazire: on neće pasti na vlasti tako što će Albanci na izborima izabrati nekog drugog, on neće otići sa vlasti tako što će podneti ostavku na mesto predsednika, već tako što će ga svrgnuti albanska rulja, predvođena radikalnim ‘’Samoopredljenjem’’, ali i čuvenim Ramušem Haradinajem, poznatijim kao ‘’đavo koji drži reč’’.

Milica Divac

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *