General Krga: Koliko je Hrvatska pretnja za Srbiju?

Zašto Srbija nema “krovni” strategijski dokument o Nacionalnoj bezbednosti

 

Koliko je Hrvatska pretnja za Srbiju?

 

Šta Hrvati pišu u svojoj Strategiji nacionalne bezbednosti i kako gledaju na Srbiju

Piše: General pukovnik

Branko Krga

 

U svojoj istoriji od 1804. godine Srbija je menjala 10 puta naziv države i 15 puta Ustav, ali Srbija nije imala kontinuitet u organizovanom utemeljenju startegijsko doktrinarnih dokumenata

U Strategiji NB Hrvatske definisani su vitalni interesi, i odnose se na: „Opstanak suverene, nezavisne i teritorijalno celovite države sa svojim nacionalnim identitetom i osnovnim vrednostima, kao i zaštita života i imovine njenih građana“

U nekim bolje uređenim državama postoji i za period do kraja 21. Veka. Da Republika Srbija ima takav dokument, iz njega bi proizašao niz odredbi koje bi strategija nacionalne bezbednosti, kao dokument “srednjeg” nivoa mogla da preuzme…

 

 

 

Zanimljivo je da je Srbija jedna od zemalja u svetu koja nikada nije imala Nacionalnu strategiju. U svojoj istoriji od 1804. godine menjala je 10 puta naziv države i 15 puta Ustav, ali Srbija nije imala kontinuitet u organizovanom utemeljenju startegijsko doktrinarnih dokumenata. Nakon obnavljanja statusa samostalne države 2006. godine doneto je više važnih dokumenata, ali ne i o Nacionalnoj strategiji bezbednosti. Predsednik države je u jednom intervju objavio da bi se to moglo uskoro desiti.

Mnogi problemi javljali su se zbog nepostojanja “krovnog” strategijskog dokumenta u vidu nacionalne strategije (osnovne strategije, velike strategije, strategije države, a moguće i samo u obliku vizije razvoja za narednih nekoliko decenija). Taj dokument se povremeno pominje i u našoj javnosti, ali nisu učinjeni ozbiljniji koraci da se utemelji. U nekim bolje uređenim državama postoji i za period do kraja 21. Veka. Da Republika Srbija ima takav dokument, iz njega bi proizašao niz odredbi koje bi strategija nacionalne bezbednosti, kao dokument “srednjeg” nivoa mogla da preuzme…

Do tada objavljujemo hrvatski dokument o njihovoj strategiji nacionalne bezbednosti.

Strategija nacionalne bezbednosti Republike Hrvatske

Republika Hrvatska je država koja se delimično nalazi na Balkanskom poluostrvu i izlazi na Jadransko more. Površina Hrvatske iznosi 56.538 kvadratnih kilometara i ima 5.401.800 stanovnika. Republika Hrvatska je postala članica NATO-a 2009, a EU 2013. godine. Stavovi i strategija NB Republike Hrvatske za Republiku Srbiju su interesantni zbog toga što je sa tom zemljom dugo godina bila u zajedničkoj državi i što u međusobnim odnosima postoji niz specifičnih okolnosti.

Osnovni podaci o strategiji nacionalne bezbednosti

Strategija nacionalne bezoednosti Republike Hrvatske“ (u daljem tekstu: Strategija NB Hrvatske) usvojena je od Hrvatskog sabora 19. marta 2002. godine (dokument Srategija nacionalne sigurnosti RH).

Poglavlja u Strategiiji NB Republike Hrvatske su:

 

Uvod;

I Bezbednosno okruženje i izazovi Republike Hrvatske;

II Vrednosti i interesi Republike Hrvatske;

III Izazovi, rizici i pretnje Republici Hrvatskoj;

IV Bezbednosni koncept;

V Bezbednosna politika Republike Hrvatske – područja i instrumenti (Integracija u NATO; Integracija u Evropsku uniju i Evropsku bezbednosno-odbrambenu politiku; Odnosi sa susedima i regionalna saradnja; Saradnja sa međunarodnim organizacijama; Kontrola naoružanja i mere izgradnje poverenja i bezbednosti; Doprinos međunarodnim mirovnim i humanitarnim operacijama; Razvoj odbrambenih sposobnosti; Unutrašnja bezbednost Republike Hrvatske);

VI Zaključak.

Dokument je objavljen na 15 strana i obuhvata 97 tačaka. U uvodnom delu stoji da su na rešenja navedena u Strategiji NB Hrvatske, primarno uticala četiri osnovna faktora: „(1) sadašnje geopolitičke pozicije Republike Hrvatske – koju obeležava odlučno nastojanje za približavanje i ulazak u evroatlantske i evropske bezbednosne organizacije; (2) stanje u oblasti bezbednosnih izazova i rizika za RH, (3) stanje sistema i uspešnosti realizacijenacnonalne bezbednosti i (4) raspoloživi resursi“,,, Pod nacionalnom bezbednošću Republike Hrvdtske (tačka 2) podrazumeva se..

(1) određeno (postignuto ili projektovano) stanje bezbednosti (2) funkcionalno područje delovanja različitih bezbednosnih institucija, zajedno sa ukupnim društvenim nastojanjima na polju postizanja bezbednosnih ciljeva i (3) same institucije bezbednosti povezane u uređeni sirtem odnosa. RH nastoji izgrađivati stanje nacionalne bezbednosti u kome će biti osigurana njena stoboda, suverenitet i teritorijalni integritet u okvirima međunarodno prihvaćenih aranžmana, ljudske slobode i prava njenih građana, politička i socijalna stabilnost društva, stabilan ekonomski razvoj u uslovima slobode tržišta i preduzetništva, funkcionisanje države, unutrašnji red i lična bezbednost građana, kao i zdravi i stabilni ekološki uslovi. U navedenom smislu, nacionalna bezbednost može se definisati kao stanje zaštićenosti osnovnih vrednosti društva i na njima zasnovanih institucija“.

Bezbednosno okruženje

Ovaj deo Strategtije NB Hrvatske obrađen je u poglavlju „Bezbednosno okruženje i izazovi Republike Hrvatske“. Primećuje se da na bezbednost i mnoge druge funkcije istovremeno utiču dva protivurečna procesa: „globalizacija i jačanje pojedinačnih entiteta svake vrste – nacionalnih, rerionalnih, kulturnih, verskih i drugih… U takvim okolnostima sve više dolazi do izražaja načelo o nedeljivosti bezbednosti — nema jačanja vlastite bezbednosti na račun tuđe bezbednosti“.

U težnji prema demokratskom društvenom uređenju i tržišnoj privredi, prva etapa procesa bila je obeležena „oružanom agresijom, s ciljem onemogućavanja sticanja hrvatske nezavisnosti“. U povoljno bezbednosno okruženje svrstavaju se članice NATO-a i Eu. „Širenje Evropske unije i NATO predstavlja za Hrvatsku najznačajniji međunarodni proces. Pristupanje obema integracijama jeste jedan od najvažnijih nacionalnih ciljeva.“

Izazovi, rizici i pretnje

Izazovi, rizici i pretnje obrađuju se pod posebnim naslovom, ali i u okviru dela „Bezbednosno okruženje i izazovi Republike Hrvatske“. Nestankom blokovskog vojnog rivalstva, nestao je i rizik od izbijanja vojnog sukoba većih razmera.

„Fenomen globalizacije donosi sa sobom niz novih bezbednosnih izazova, nepoznatih bipolarnom svetskom poretku. Širenje (proliferacija) oružja za masovko uništavanje – nuklearnog, hemijskog i bakteriološko-biološkog, organizovani međunarodni kriminal, izbegličko-prognaničke krize, etnički sukobi, neki su od najvažnijih. Terorizam se navodi kao globalna pretnja, što je naročito došlo do izražaja „posle napada na Sjedinjene Američke Države, 11. septembra 2001. godine“.

Pošto se konstatuje da će opasnost vojne pretnje u regionu u dužem vremenskom periodu biti značajno smanjena, ali ne i potpuno eliminisana, dodato je: „Verovatnost međudržavnog vojnog sukoba svedena je na minimum, ali i dalje postoji mogućnost nastajanja sukoba niskog intenziteta na određenom području u regionu.

Od šireg okruženja, koje bi moglo negativno da utiče na bezbednost Hrvatske, pominje se južno Sredozemlje, Severna Afrika, Bliski istok i Kavkaz. Među izazove, rizike i pretnje bezbednosti Hrvatske, navodi se i sledeće: geografski položaj Republike Hrvatske, tranzicioni problemi zemalja u okruženju i zemlji, problemi u funkcionisanju pravosuđa, negativna demografska kretanja, pitanja prava i zaštite nacionalnih manjina u susednim državama, nerešena granična pitanja posle raspada bivše SFRJ, intenziviranje transnacionalnih pretnji (globalni terorizam, organizovani kriminal, izbegličke krize), zatim, nezakonita trgovina naoružanjem, opojnim drogama i ljudima, zatim, tehničko-tehnološke nesreće, infektivne bolesti, posledice ratova, ugrožavanje informatičkih sistema kao i negativne posledice globalizacije.

Nacionalni interesi i ciljevi u oblasti bezbednosti

„Nacionalni interesi proizilaze iz najviših vrednost Republike Hrvatske koje su utvrđene Ustavom. A to su sloboda, jednakost nacionalna ravnopravnost i ravnopravnost polova, mirotvorstvo, socijalna pravda, prava čoveka, nepovredivost vlasništva, očuvanje prirode i čovekove okoline, vladavina prava i demokratija.

U Strategiji NB Hrvatske definisani su vitalni interesi, i odnose se na: „Opstanak suverene, nezavisne i teritorijalno celovite države sa svojim nacionalnim identitetom i osnovnim vrednostima, kao i zaštita života i imovine njenih građana“ Pored vitalnih interesa, pominju se i„drugi interesi“, koji proizlaze iz navedenih nacionalnih vrednosti, a to su: „Republika Hrvatska smatra da su očuvanje njenog kulturnog i istorijskog identiteta, kao i dobrobit delova hrvatskog naroda u drugim državama, važan nacionalni interes“ (član 18). U okviru razmatranja nacionalnih interesa u oblasti bezbednosti, navodi se i sledeće: „Republika Hrvatska je odlučna da upotrebi sve raspoložive sposobnosti i resurse, uključujući i oružane snage, ako bude neophodno, kako bi zaštitila svoje vitalne nacionalne interese“ (član 22). Pored opšteg bezbednosnog cilja, definisani su i posebni bezbednosni ciljevi:

-„uspostavljanje, razvoj i realizacija odgovarajuće politike, mera, aktivnosti i institucija u oblasti bezbednosti – u skladu sa zahtevima za uspešno prevladavanje savremenih i budućih bezbednosnih rizika i pretnji za Republiku Hrvatsku;

– izgradnja povoljnog međunarodnog bezbednosnog okruženja na regionalnom i globalnom nivou kroz uključivanje u međunarodne bezbednosne integracije i saradnju sa drugim demokratskim državama

-razvoj stabilnog i ekonomski naprednog društva koje će biti dugoročno sposobno da izgrađuje i održava održava efikasne bezbednosne mehanizme i resurse, te da uspešno odgovara na bezbednosne izazove, rizike i pretnje“.

Pored ciljeva u Strategiji NB Hrvatske navedena su u načela ostvarivanja nacionalne bezbednosti, među kojima su: načelo kompleksnosti; načelo konceptualne i pravne uređenosti područja nacinalne bezbednosti; načelo integralnog upravljanja i kontrole ostvarivanja funkcija nacionalne bezbednosti; načelo aktivnog uključivanja i efikasnog učešća u međunarodnim nastojanjima za isgradnju povoljnog bezbednosnog okruženja; načelo zdravog i ravnopravnog partnerstva; načelo regionalne usmerenosti. U vezi s ovim poslednjim načelom, naglašava se da, iako podržava globalni pristup i angažovanje u međunarodnim bezbednosnim aktivnostima, republika Hrvatska akcenat i težište stavlja na svoje angažovanje u okviru regiona u kome se nalazi“.

Pololitika nacionalne bezbednosti

U okviru politike nacionalne bezbednosti pominju se uglavnom oblasti delovanja i instrumenti koje Hrvatska planira da koristi kako bi ostvarila postavljene ciljeve, a to su: integracija u NATO, integracija u Evropsku uniju i Evropsku bezbednosno-odbrambenu politiku, odnosi sa susedima i regionalna saradnja, saradnja sa (UN, OEBS, Savet Evrope, Svetska trgovinska organizacija), kontrola naoružanja odnim mirovnim i humanitarnim bezbednosti, doprinos mere poverenja i, doprinos međunarodnim mirovnim  i humanitarnim operacijama, razvoj odbrambenih sposobnosti i unutrađnja bezbednost Republike Hrvatske.

Sistem nacionalne bezbednosti

Strategija NB Hrvatske ne sadrži posebno poglavlje o sistemu nacionalne bezbednosti. U delu teksta koji se odnosi na politiku NB pominju se sledeće institucije: oružane snage i službe Ministarstva unutrašnjih poslova, pravosudni sistem, inspekcijske službe i sistem civilne zaštite.

Tretman Republike Srbije

Prethodni naziv naše države (Savezna Republika Jugoslavija) direktno se pominje na sledeći način: „Savezna Republika Jugoslavija koja je u proteklih deset godina bila glavni uzročnik regionalne nestabilnosti, nakon parlamentarnih i predsedničkih izbora u oktobru 2000. godine, više ne predstavlja direktnu bezbednosnu pretnju, već potencijalnog partnera“.

Iako se direktno ne imenuje, verovatno se na našu zemlju odnosi stav u tački 4 o„oružanoj agresiji protiv hrvatske nezavisnosti.

U okviru teksta o politici nacionalne bezbednosti, navodi se i sledehe: „Prekretnica u odnosima između Republike Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) dogodila se posle parlamentarih i predsedničkih izbora u SRJ, oktobra 2000. godine. Tim događajem stvorene su pretpostavke za punu normalizaciju odnosa i u skladu s tim, uspostavljanje dobrosusedskih odnosa. Otvaranjem procesa izručenja Haškom tribunalu najodgovornijih osoba za zločine počinjene u agresiji na Republiku Hrvatsku, učinjen je sledeći važan korak u procesu normalizacije. Procesuiranjem ostalih optuženika za ratne zločine biće otklonjena jedna od najvećih prepreka uspostavljanju istinskih dobrosusedskih odnosa i punog poverenja među državama. Utvrđivanje sudbine nestalih i zatočenih građana Republike Hrvatske tokom ratne agresije, pitanje je od izuzetnog značaja i ima apsolutni prioritet. U preostala važna pitanja za uspostavljanje dobrosusedskih odnosa spadaju povratak prognanika i konačno utvrđivanje državne granice, kao i rešavanje bezbednosnog pitanja hrvatske Prevlake“.

Ovaj deo teksta očigledno ukazuje na jednostrani pristup rešavanju problema između Hrvatske i naše države, pri čemu se odgovornost za sporna pitanja prebacuje na našu stranu. Iznete kvalifikaicie imaju više čisto politički karakter, a manje se stavljaju u kontekst bezbednosnih pitanja.

Republika Srbija se u Strategiji NB Hrvatske nigde direktno ne spominje, verovatno zato što u vreme pisanja dokumenta nije ni bila samostalna država.

Zaključak

Postojeća Strategija NB Hrvatske iz 2002. godine je u mnogim elementima prevaziđena. Od njenog donošenja došlo je do značajnih promena u položaju zemlje: Hrvatska je 2009. postala članicaNAT0-a, a 2013. i Evropske unije. Iako se ove dve integracije i u postojećoj strategiji navode kao primarni ciljevi i nedvosmislena orijentacija, a punopravno članstvo ipak predstavlja nove okolnosti koje utіču na međunapodni i bezbednosni položaj zemlje.

Koliko je poznato u Hrvatskoj se od 2010. Vodi rasprava o izradi nove strategije nacionalne bezbednosti. Očekuje se da će uskoro do toga doći.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *