Gojković: Hoćemo istinu o posledicama NATO bombardovanja

Predsednica Narodne skupštine Maja Gojković predala je danas u skupštinsku proceduru predlog da se formira komisija za istragu o posledicama NATO bombardovanja 1999. po zdravlje građana Srbije.

– Važno je da se otkrije uzročno-posledična veza između ovog brutalnog bombardovanja naše države i porasta malignih oboljenja i drugih teških oboljenja, pogotovu zbog upotrebe projektila sa osiromašenim uranijom – kazala je Gojković na konferenciji za novinare u skupštinskom zdanju.

Komisija će raditi na osnovu Izveštaja koji je dobila od predsednika italijanske komisije, koja govori i o smrtnim slučajevima i teškim bolestima koje su izazvani osiromašenim uranijumom, a deo izveštaja, kako je dodala Gojković, se odnosi na vojnike koji su bili na KiM.

– Naš zadatak je veoma važan zato što je ovo obaveza nas kao poslanika da građanima Srbije predočimo do kakvih rezultata smo došli, da im predočimo istinu i da javnosti Srbije kada se završi ovaj rad saopštimo rezultate – navela je predsednica parlamenta.

Gojković je inače predložila da se formiranje komisije stavi na dnevni red po hitnom postupku, dodajući da se nada da će predlog biti jednoglasno usvojen i da će se naći na devnom redu prve naredne sednice.

– Ovde nema politike, ovo je u interesu svakog građanina ove države i ovde nema optužbe za bilo koga. Nama je cilj da dođemo do istine o interesu građana Srbije i onih koji su oboleli, njihovih porodica i svih nas koji živimo u ovoj državi. Zato očekujem da poslanici budu na toj sednici, da glasaju i omoguće ovoj Komisiji rad na jednako dobar način kako su to uradile naše italijanske kolege – kazala je Gojković.

U komisiji će, navela je, biti poslanici, a njen je predlog da na čelu bude predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Darko Laketić.

Rok za prvi preliminarni izveštaj komisije je kraj 2020, s tim što će ona biti u obavezi da na šest meseci obaveštava parlament o svom radu.

Gojković je rekla i da komisija treba da bude mala i efikasna, jer je potrebno u njen rad kasnije uvesti i naučne ustanove, stručna lica, ne samo poslanika.

– Mi kao poslanici imamo širinu da postavljamo pitanja onima koje ćemo pozvati na razgovor i da postavimo neka pitanja koja neko drugi možda ne može da postavi. Mi nismo diplomate, prema tome, možemo otvorenije da pitamo i istražujemo – kazala je Gojković.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *