GORAN DAVIDOVIĆ FIRER:Uhapsite Anasonovićku i vraćam se kao pobednik!

INTERVJU

NN:GORAN DAVIDOVIĆ, ISTORIČAR I SRPSKI NACIONALISTA NAKON SUDSKE PRESUDE

 

Uhapsite Anasonovićku i

vraćam se kao pobednik!

 

Pravda bi pobedila da krivični proces nije ni pokrenut protiv mene. Nego protiv organizatora skupa Nedima Sejdinovića kao i Čankovih i Čedinih simpatizera koji su kao učesnici javnog skupa izazvali nerede. Mene su oni fizički napali a ne ja njih

 

 Godinama sam tvrdio da ne mogu da mi sude, da je suđenje nezakonito, ali niko se nije obazirao na to. Apelacioni sud je spasao čast države Srbije i novac poreskih obveznika. Ali to neznalice iz medija i neki idiotski političari ne vide i ne žele da znaju

 Videćemo kako će se stvari razvijati. Čitam da mi  Čanak i još neki drsko prete. Trebaće vremena da se sve vrati u normalu i spusti tenzija. Planiram da dođem porodično čim se reše još neke stvari, mlađa kćer mi na primer još nema pasoš Srbije

 

 

Nakon 12 godina sudskog procesa i izgnanstva iz Srbije, neformalni vođa “Nacionalnog stroja” Goran Davidović, od strane nekih medija prozvan “Firer”, odlukom Apelacionog suda u Novom Sadu oslobođen je optužbi za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti na antifašističkom skupu u Domu vojske u Novom Sadu, 2007. godine. Optužba je odbijena jer je reč o već presuđenoj pravnoj stvari, navodi se u informaciji objavljenoj na sajtu Apelacionog suda, koji je, usvojivši žalbe odbrane, preinačio presudu kojom je Davidović prošle godine bio proglašen krivim i osuđen na godinu dana zatvora. U ekskluzivnom intervjuu za Aferu Goran Davidović komentariše oslobađujuću odluku suda, komentare određenih medija da je to sramota za srpsko pravosuđe i otkriva da li, posle više od decenije provedene u Italiji, namerava da se vrati u Srbiju i u javni život.

Kako komentarišete presudu Apelacionog suda kojim je odbijena optužba protiv vas za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti na antifašističkom skupu u Domu vojske u Novom Sadu, 2007 godine?

-Apelacioni sud nije imao nikakvog izbora osim da preinači prvostepenu presudu. Godinama sam tvrdio da ne mogu da mi sude, da je suđenje nezakonito, ali niko se nije obazirao na to. Apelacioni sud je ispoštovao Ustav Republike Srbije koji u članu 34. stav 4 garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu, odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen. Podsećam opet da sam ja pravosnažno oslobođen još u oktobru 2007. Apelacioni sud je morao da se drži Protokola br. 7 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, ako već pseudo-novinari misle da Ustav nije dovoljno važan.

Da me Apelacioni sud nije oslobodio, na sudu u Strazburu bi ovaj slučaj bio rutinska stvar, a država Srbija bi se ružno osramotila. Sudije Apelacionog su bili razumni i znaju praksu Evropskog suda za ljudska prava. Ja sam sudu dostavio neke primere iz sudske prakse suda u Strazburu. Pored toga postoji i presuda Ustavnog suda iz 2014. koja o tome govori, takođe sam im je dostavio. Bez razloga se ostrašćeni antifa i slični ljute na Apelacioni sud, jer da je onakva presuda potvrđena, pala bi sasvim sigurno u Strazburu. Apelacioni sud je spasao čast države Srbije i novac poreskih obveznika. Ali to neznalice iz medija i neki idiotski političari ne vide i ne žele da znaju.

Da li ste zadovoljni ovom presudom, da li smatrate da je pravda pobedila posle 12 godina?

-Pravda bi pobedila da krivični proces nije ni pokrenut protiv mene, nego protiv organizatora skupa Nedima Sejdinovića kao i Čankovih i Čedinih simpatizera koji su kao učesnici javnog skupa izazvali nerede. Mene su oni fizički napali a ne ja njih. Pravda bi pobedila da je neko od izgrednika otišao u zatvor, a ja sam podneo krivičnu prijavu koju su korumpirani “žuti kadrovi” u pravosuđu 2007. bacili u đubre. Pravda bi pobedila da je krivična prijava protiv mene odmah odbačena. Ovako je to sve mnogo koštalo državu Srbiju. Mnogo kasno je došlo do ove pobede pravde, zato i nije neka pobeda.

Da li ćete podneti tužbu protiv onih koji su u proteklih 12 godina od vas u javnosti pravili fašistu i monstruma?

-Oni to rade još od 2005. dakle 14 godina već. Nažalost, sve je to zastarelo. Tužiću samo ove koji su nakon objavljivanja presude kršili Zakon o informisanju i one koji su iznosili nove laži. Za sada su to N1 i Minja Miletić koja je rekla da “sam sebe zovem Firer”, a tu je i Blic i neki njihov novinar Zlatko Čonkaš.  Taj uvredljivi “nadimak – Firer” nikad nisam uspeo da naplatim na sudu a tužio sam neke novosadske medije još 2006. Zakon o informisanju ne pruža mnogo prostora, a privatne parnice se odužuju u nedogled i veoma su skupe, tako da biće teško izboriti se za istinu.

Planirate li sada da se vratite u Srbiju?

-Svakako, ja sam državljanin Srbije i volim svoju zemlju. Nisam ja napustio Srbiju samo zbog ovog nezakonitog procesa nego zbog mnogih drugih nepravdi kao i zbog mnogobrojnih pretnji smrću za vreme takozvane “demokratske vlasti”. Spletom okolnosti jedanaest godina živim u Trstu. Imam troje dece, a ovde u Italiji mi se rodilo dvoje. Videćemo kako će se stvari razvijati. Čitam da mi Čanak i još neki drsko prete. Trebaće vremena da se sve vrati u normalu i spusti tenzija. Planiram da dođem porodično čim se reše još neke stvari, mlađa kćer mi na primer još nema pasoš Srbije.

Pojedini opozicioni lideri su odluku Apelacionog suda prokomentarisali kao “sramotu za pravosuđe” a neki mediji su imali naslove: “Firer oslobođen”! Pogađa li vas to kao čoveka?

-Kao čoveka ne može da me pogodi jer znam ko su oni a ko sam ja. Međutim, kao državljanina Srbije me je sramota. Takve svinjarije se ne bi smele događati. Mediji su od početka uticali na optužnicu, i vršili uticaj na sud. To su radili siledžijski i veoma bučno sve ove godine. Nikom od njih nije palo na pamet da uputi izvinjenje javnosti i meni lično zbog svih laži i kršenja Zakona o informisanju i narušavanja svih moralnih kodeksa novinarstva. Sada su se fokusiali na to da me je sud oslobodio samo zbog “procesne greške”. Da nekim slučajem zanemarimo da mi je već suđeno 2007. opet bih bio oslobođen jer krivičnog dela ni nema! U celoj optužnici bitna je stvar nekakvog “fašističkog pozdrava”. A da se to zaista i desilo, tako nešto i nije krivično delo još od 2009. jer po zakonu o Zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja (Sl.glasnik RS br.41/2009) ovakvi “pozdravi” su postali prekršaj. To malo ljudi zna, pa eto da i to otkrijem. I u tom slučaju bih bio oslobođen. A da ni Zakon iz 2009. nije na snazi, opet nikakvog “fašističkog pozdrava” nije ni bilo!
Sudija u prvostepenoj presudi kaže da sam dizao ruku u nešto što “liči na fašistički pokret”. Neverovatno i suludo, zar ne? Tako je baš pisalo u presudi “LIČI”!!! Nijedan snimak osim moje ruke sa tri prsta. Nijedna fotografija, nijedan svedok. I tu bi opet pala presuda. A da nisam već oslobođen, da su pokušali optužnicu sa “nasilničkim ponašanjem” i tu slabo stoje. Apsolutno svi svedoci osim jednog lažnog svedočili su u moju korist. Najmanje desetak svedoka iz žandarmerije na primer, svedočili su da su mene napali ciglama, letvama i flašama iz takozvane “antifašističke kolone”. Tako da bi i u tom slučaju presuda pala.

Kako je vaša porodica reagovala na presudu?

-Moram priznati da smo se spremali za Strazbur. Neki iz porodice još ne mogu da veruju da je gotovo. Mlađa deca ne znaju o čemu se radi jer su mali, a starija ćerka se iznenadila jer nije očekivala, majka i supruga takođe. Otac i ja smo mislili da ću biti oslobođen mnogo ranije ali odužilo se. U svakom slučaju život ide dalje. Borba za istinu, pravdu i slobodu se i dalje nastavlja. Ovo je samo jedna epizoda završena.

 Postoji li mogućnost obnove delovanja organizacije “Nacionalni stroj”?

-Nacionalni stroj nikad nije bio organizacija, niti je imao neko delovanje, tako da i nema šta da se obnovi. Jedna od starih medijskih laži je da sam ja bio neki “vođa Nacionalnog stroja”. A “Nacionalni stroj” ne samo da nije imao vođu, nego nije imao ni članstvo. Postoji danas organizacija iza koje stojim i podržavam je, a to je Nacionalni srpski front, registrovan u Srbiji kao političko udruženje. Verovatno ću se posvetiti aktiviranju i uzdizanju te organizacije.

Kako komentarišete nasilne demonstracije opozicije u Srbiji, upadanje u zradu RTS-a, rušenje ograde na Trgu Republike u Beogradu?

-Ta pseudo-opozicija se ponaša kao da je nekom rijalitiju. Neverovatno je šta oni sebi dozvoljavaju. Posebno mi je smešno ono ludiranje sa upadom u RTS. Uopšte mi nije jasno šta je bila poenta? I zašto nije uhapšena Anasonovićka?  Ne može niko da me ubedi da sve to nije obično zamajavanje naroda. Pseudo-opozicija nema nikakav program osim dreke i cirkusa.

Srećko Milovanović

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *