GREŠKAMA BANKE I IZVRŠITELJA Ostala bez dinara, nema za hleba, ni lekove!

SVOJIM GREŠKAMA BANKE I IZVRŠITELJI UBIJAJU NEMOĆNE KLIJENTE

Ostala bez dinara, nema za hleba, ni lekove!

Zbog duga za infostan, Milici Đorđević je greškom izvršitelja Sonje Kovačević ili Rajfazen banke, blokiran, umesto polovine, ceo račun

Raifajzen banka tvrdi da je radila po zakonu, a advokat Đorđević preti da će podneti krivične prijave protiv direktora banke i izvršitelja

Piše: Vuk Stanić

Raifajzenbanka je penzionerki Milici Đorđević, blokirala račun po nalogu javnog izvršitelja Sonje Kovačević, i suprotno Zakonu o izvršenju nije joj ostavila deo penzije koji joj je neophodan za kupovinu lekova i hrane, tvrdi njen sin advokat Nikola Đorđević.
Da Đorđević govri istinu uverili smo se i kada nam je pokazao elektronske izvode sa računa njegove majke.

-Pogledajte ceo iznos penzije je zaplenjen, a ovo raspoloživo stanje to je dozvoljeni minus, koji se zbog blokade računa sada ne može koristiti, objasnio nam je Đorđević istakavši pritom da sada njegova majka, sa više od osamdeset godina, mora da pozajmljuje novac za hranu i lekove.

On je kaže bio u Raifajzen banci i pokušao da razgovra sa službenicima njihove pravne službe. Saopštili su mu da oni imaju svoje interne propise na osnovu kojih sporovode naloge za izvršenje i da ih bukvalno ne intersuje kako će njegova majka kupovati lekove i hranu. 

-Prvo sam se obratio izvršitelju Sonji Kovačević koja je rešenje o izvršenju poslala. Ona mi je rekla da je rešenje uredno napisano i da ona od banke nije tražila da se blokira ceo iznos penzije. Ako me Kovačevićeva nije slagala to znači da je Raifajzen na svoju ruku blokirao celu penziju. Zato sam i pokušao da razgovram sa bankarskim službenicima. Ipak oni su na vrlo neprijatan način odbili da bilo šta preduzmu, kaže Đorđević i navodi da razmišlja da povodom celog slučaja podnese krivične prijave protiv ovlašćenog lica Raifajzenbanke, predsednika izvršnog odbora Zorana Petrovića, kao, i izvršitelja Sonje Kovačević. On kaže da je Zakon definitivno prekršen, a da tužilaštvo sada treba da utvrdi da li je odgovrno ovlašćeno lice banke ili izvršitelj Sonja Kovačević.

-Neko je pogrešio, a moja majka je zbog toga imala ogromne probleme. U njenim godinama to je moglo da ima i fatalan ishod. Kakvi su to ljudi kada ženu od osamdeset godina ostave bez novca za lekove, pita se Đorđević.    

Na pitanje o kavom se dugovanju radi on kaže da je u pitanju dug za neplaćene račune infostana.

Po novom Zakonu dugove za infostan i druge komunalne usluge naplaćuju direktno izvršitelji, bez sudova. U Zakonu doslovno piše: „Javni izvršitelj određuje izvršenje na osnovu verodostojne isprave radi namirenja novčanog potraživanja nastalog iz komunalnih usluga…“

Slučaj Đorđevićeve pokazuje da je to loše napisana zakonska odredba. Izjava predsednice Komore izvršitelja, Aleksandre Trešnjev, da oni ne mogu da preispituju odluke sudova i da samo postupaju po rešenjima, sada više ne važi. Za pogrešno postupanje po rešenjima o izvršenju vezanim za komunalna dugovanja sada su krivi – izvršitelji.

Prema podacima sa kojima Afera raspoalže, više od milion građana, ne uspeva da plati na vreme komunalne usluge.

U svim slučajevima, rešenje o izvršenju može da donese javni izvršitelj (bez suda). Izvršitelj je u tim slučajevima odgovoran, da utvrdi da li su računi o dugovanjima verodostojni, odnosno, ako je komunalna služba pogrešila on ne sme da donosi rešenje o izvršenju. Isto tako ne sme ni da pleni sredstva, a da građane ostavi bez egzistencionalnog minimuma. Pogotovo nije dozvoljeno da izvršenjem građane dovede u situaciju da ne mogu da kupe hranu i lekove. Takvim načinom izvršenja, teoretski može da se desi, da dijabetičar zbog duga ne može da kupi insulin, i da onda umre u najgorim mukama.  

Slučaj Đorđevićeve je jedano od takvih groznih izvršenja, jer ona kao penzioner u osamdesetim mora da kupuje i lekove koji se ne mogu dobiti bespaltno. Zdravstvo odavno nije besplatno, participacije se plaćaju od običnih pregleda u domovima zdravalja, do učešća u troškovima za operacije.

Ipak u slučaju Đorđevićeve kako je njen sin nama prvobitno rekao, navodno nije bio kriv izvršitelj. Navodno je kriva Raifajzen banka, koja je izvršenje sprovela suprotno instrukcijama izvršitelja Sonje Kovačević.

Kako bi smo proverili te navode obratili smo nadležnima u Raifajzen banci. Da li je tačno da Vas je čak i javni izvršitelj upozorio da ne blokirate celu penziju već samo deo? Da li je zaista iz Vaše pravne službe neko rekao  da Vas ne interesuje da li će Đorđevićeva umreti, već da Vas inteteresuje samo da se ispoštuje Raifajzen-bankarska procedura?“

Iz banke su odgovorili:

„Raifajsen banka uvek i u svemu postupa u skladu sa propisima, uključujući i postupanja po nalozima nadležnih državnih organa.“

U interesu obaveštvanja javnosti, a u skladu za Zakonom o janom informisanju i medijima, naš novinar je telefonom kontaktirao i kancelariju Javnog izvršitelja Sonje Kovačević. Kada smo im rekli da je Đorđevićevoj blokirana cela penzija, da nije ostavljen neophodan deo za kupovinu lekova i hrane, rekli su da će kontaktirati banku. Na kraju je službenica kancelarije javnog izvršitelja počela da bude neprijatna i spustila nam je slušalicu. Do kraja dana nisu odgovarali na naše dalje pozive, pa smo se i njima obratili mejlom.

Iz kancelarije javnog izvršitelja odgovrili su:

„Kako niste stranka u postupku, nismo u mogućnosti da Vam pružimo dodatne informacije. Možete dostaviti ovlašćenje i sa istim izvršiti uvid u spise predmeta u terminu prijema stranaka (utorak i četvrtak od 13 do 15 časova).“

Iskreno se nadamo da su Raifajzen banka i javni izvršitelj Sonja Kovačević do zaključenja ovog broja Afere uspeli da se dogovre o tome ko je odgovoran za probleme pogrešnog načina izvršenja koje je sprovedeno na Milicom Đorđević. Kao i da su ispravili nastalu štetu, koja joj je napravljena.

antrfile

Damnjanović: Banke rade pogrešno

Prema rečima beogradskog advokata Stevana Damnjanovića, slučaj poput ovog u kome je Raifajzen banka u korist izvršitelja zaplenila celu peziju je pogrešan, i nije i jedini takav slučaj.

-Nije prvi put da čujem da banke rade tako nešto. Sosiete ženeral banka koju je nedavno kupio OTP, bila je poznata po tome da njeni službenici blokiraju sve račune klijentu čim stigne rešenje od javnog izvršitelja. Njihova praksa je bila da klijent mora da od izvršitelja donese papir da je izmirio dugovanje, i tek posle toga oni bi odblokirali račun. To je zapravo kranje bezobrazna praksa koja nema zakonsko utemeljenje.

Znam da su izvršitelji omraženi u narodu, ali za takvo postupanje krive su banke, a ne oni. Banke imaju te neke svoje procedure koje je teško razumeti, priča Damnjanović. On dodaje da postoje i prihodi koji se primaju za vreme nezaposlenosti i da to po Zakonu ne bi trebalo pleniti, a da je njegovom klijentu sa računa u Poštanskoj štedionici takav prihod bio predmet izvršenja. Kaže i da je razgovarao sa izvršiteljima.

-Oni se pravdaju da Banke njih ne obaveštvaju od kakvih su prihoda novac zaplenile, već jednostavno plene šta smeju i šta ne smeju, priča Damnjanović i kaže da često izvršitelj nema pojama iz kog izvora je bio prihod kada je novac naplaćen preko tekućeg računa.

On naglašava da po zakonu najviše pola od minimalne zarade izvršitelji mogu zapleniti, ako plene novac sa računa dužnika, odnosno da mogu pleniti do dve trećine mesečne zarade ako je veća od proseka.

-To nažalost ne poštuju ni banke ni izvršitelji i prolaze nekažnjeno, zaključio je Damnjanović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *