HRVATI OČAJNI ZBOG STANJA U LETOVALIŠTIMA: Ljudima je prekipelo, ne možemo više ni da dođemo na plažu!

Sve je više primera nezadovoljnih turista sa plaža na Jadranu, a najnoviji primer dolazi iz Opatije.

Kada je pre nekoliko godina obnovljena, legendarna opatijska plaža Lido predstavljena je kao plaža iz snova. Bila je to najsavremenija i najopremljenija plaža u ovom delu Jadrana. Koncesionar je u rekonstrukciju i obnovu Lida uložio više od 30 miliona kuna, čime je staroj dami, kako je tada rečeno, udahnut novi život, piše Dojče Vele.

Tri godine kasnije, međutim, mnogi Opatijci ne skrivaju razočaranje Lidom. Ovih su dana svoje nezadovoljstvo iskazali i javno, što je za mirne Opatijce, koji gotovo nikad ne protestuju, krajnje neobično. Nekoliko desetina Opatijaca okupilo se na „protestnom kupanju na Lidu“, negodujući što na toj plaži, kako su poručili, nema mesta za njih i njihove „šugamane“.

– Sve to svedoči koliko je ljudima ovde prekipelo. Da se ovako nešto događa u Dalmaciji, sigurno bi bilo svega – kaže za DW Opatijac Saša Alobić, jedan od lokalnih aktivista koji upozorava na „katastrofalno stanje“ na Lidu i drugim opatijskim plažama. Kaže da je koncesionar na Lidu nagurao previše ležaljki, tako da više nema mesta za „obične kupače“. Opatijci u svom gradu, smatra se, više nemaju gde da se okupaju.

Nije sporno da je koncesionar uložio veliki novac u obnovu i da želi taj novac da vrati. Ali, da li iko razmišlja šta znači takvo preinačenje za čitavu zajednicu?

Alobić na Fejsbuku objavljuje fotografije „starog Lida“. Dok je donedavno ta plaža bila puna života, ljudi i zabave, danas je, kaže Alobić, sve drugačije.

– Propadanje Lida nije od juče i traje godinama, no vrhunac se dogodio privatizacijom plaže. Na Lidu sada vlada mrtvilo. Ljudi koji dolaze tamo više ne dolaze zbog kupanja. To je kao da lepi vrt ili park prekrijete betonom. Na plaži je donedavno bila petmetarska skakaonica, koja je bila simbol Lida, no tokom obnove sve je to srušeno. Najveći je problem što je koncesijom 30 odsto plaže trebalo da ostane slobodno, što na Lidu sada nije slučaj. Ljudi tamo više ne mogu nesmetano da dođu i legnu na plažu – objašnjava Alobić.

Opatijski problem s koncesioniranim plažama na kojima nema mesta za obične kupače i njihove peškire nije izuzetak. Sličan tihi rat ležaljki i peškira vodi se i na drugim plažama duž celog Jadrana, od Istre do Dubrovnika. Stanje na koncesioniranim plažama regulisano je pravilnicima koji se donose na županijskom nivou, a u njima je određeno i koliki procenat plaža pod koncesijom mora ostati slobodan i dostupan svim kupačima.

Red na plaže vladajući planiraju da vrate novim paketom pomorskih zakona, koji obuhvata i pitanje korišćenja i koncesioniranja pomorskog dobra. Prema predloženim zakonskim rešenjima i dalje je predviđeno obavezno raspisivanje javnog konkursa za dodelu koncesija za gospodarenje plažama, osim u slučaju hotelskih poduzeća i kampova koji posluju na pomorskom dobru, a koji će moći dobiti koncesiju i bez konkursa.

Dodela koncesija više neće biti u nadležnosti županija, nego gradova i opština, čime je prihvaćen zahtev udruženja Pokret otoka, koja je protestima zahtevala uključenje lokalne zajednice u proces odlučivanja o koncesioniranju plaža. Interese lokalnog stanovništva koje se često buni zbog uvođenja naplate ili ograničavanja pristupa plaži trebala bi da zadovolji odredba prema kojoj će najmanje 30 odsto koncesionirane plaže morati da ostane slobodno i bez ikakve gospodarske delatnosti.

Po čitavoj obali se ređaju hotelske plaže, plaže pod koncesijom… Gde ostaje onda mesta za „obične“ kupače i njihov „šugaman-peškir-ručnik“?

Iako su učestvovali u radu radne skupine za izradu novog zakona, u Pokretu otoka, organizaciji koja okuplja predstavnike 35 od pedesetak naseljenih jadranskih otoka, nisu optimisti kada je reč o budućem zakonu. „Posebno smo zabrinuti mogućnošću potpunog isključenja javnosti na koncesioniranim plažama i definisanjem minimalno 30 odsto površine koja mora biti javno dostupna, s obzirom na to da su se svi naši razgovori do sada vodili time da se ni u kom slučaju ne sme ograničiti javnost korištenja plaža“, ističe Maja Jurišić, vođa Pokreta otoka. Objašnjava kako je prema predloženom zakonskom rešenju izgledno ne samo da će se na 70 odsto plaže moći vršiti gospodarska delatnost, nego i u potpunosti zabraniti pristup javnosti, što smatra „potpunim promašajem“.

Jurišić i njeno udruženje izborili su se prošle godine protiv koncesioniranja najpoznatije hrvatske plaže, Zlatnog rata u Bolu na Braču. Iako ne želi da donosi definitivne zaključke jer je zakon još u izradi, Jurišić u sadašnjim formulacijama vidi opasnost da građani polako i sigurno izgube i zadnji vredni resurs koji je do danas ostao u sferi opšteg dobra.

Vođa Pokreta otoka najavljuje da će se njeno udruženje boriti protiv takvog rešenja. Hoće li u tome uspeti zavisi o, kako kaže, potpori medija i javnosti, kao i svih kojih se ovaj problem tiče: „A to smo svi koji se kupamo na Jadranskoj obali. Čini se kao da se prilikom pisanja zakonskih odredbi uopšte ne uzima u obzir da privatni apartmanski smeštaj i dalje čini ogroman udeo ležajeva u turističkoj ponudi pa se samim ograničavanjem pristupa plaži postavlja pitanje gde će se kupati većina gostiju?“

Ipak, pitanje raspolaganja i gospodarenja pomorskim dobrom puno je šire od problema koncesioniranja plaža, što potvrđuje i naša sagovornica. Pomorsko dobro, prema njenim rečima, ne predstavlja samo plaže, niti samo obalu, nego celo more i obalni pojas određen granicama pomorskog dobra. O pomorskom dobru govori kao o novoj „zlatnoj koki“ na kojoj se isprepliću brojni interesi, kako javni, tako privatni i državni.

Najveću opasnost vidi u „masovnoj komercijalizaciji“ pomorskog dobra, kojom će se, uprkos velikim prihodima za državnu, regionalnu i lokalnu blagajnu, omogućiti „devastacija i prostitucija“ pomorskog dobra. Upozorava da novi zakon neće odgovoriti na problem koji već postoji: uništavanje obale u svrhu privatnih interesa i kapitala, nelegalnih radova i radova na crno, korumpiranost svih deoničara uključujući inspekcijski nadzor…

– Sa zakonom ili bez njega, zbog neodgovornosti, nesavesnosti i bahatosti ljudi uključenih u upravljanje pomorskim dobrom (čast izuzecima, no malo ih je) neće trebati dugo da ostanemo bez našeg najvrednijeg resursa: mora i obale. Što zbog onečišćenja, što zbog prekapacitiranosti, nerazvijene infrastrukture, lošeg kvaliteta usluge… – pesimistična je Maja Jurišić.

Izvor: Espreso.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *