INTERVJU BOGOLJUB RADIVOJEVIĆ: Vučićev čovek u Bakirovoj vladi!

OD ŠEŠELJA PREKO IZETBEGOVIĆA DO VUČIĆA

Obradovao sam se kao dete, kada sam u vašem listu pročitao da Tramp po predlogu Vučića pravi Balkansku Uniju. Ako predsednik Srbije tu uspe do kraja, mislim da će dobiti Nobelovu nagradu za mir. Vučić je sada mirotvorac na Balkanu…

Avdo Šljivo je Šešelju prosuo sok po košulji i zamenio mu torbu, stavio njihovu puno novina a uzeo njegovu punu dokumentacije o četnicima. Tada je Šešelj krenu da se vidi sa Dobricom Ćosićem. Pa kaže da mu je Šešelj bio simpatičan kada štrajkuje glađu u Zenici, a uveče jede keks dok svi spavaju

BIBLIOTEKA: 150 Šešeljevih knjiga

U SRS sam upoznao jako kvalitetne omladince, a to su Aleksandar Marković današnji istaknuti poslanik, Aleksandar Marković (2) današnji pomoćnik zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, Nikolu Selakovića koji je bio i ministar a danas je u kabinetu predsednika Vučića, u tom odboru upoznajem i Nebojšu Stefanovića današnjeg ministra policije koji me je čak jednom i pripremao za Studio B

Bogoljub Radivojević je gotovo nepoznato ime na političkoj sceni Srbije. A reč je o mladom čoveku koji je napravio neverovatnu političku karijeru. Sa 17 godina se politički zaljubljuje u radikale Vojislava Šešelja, a sa 18 dobija člansku kartu. U SDA vladi provodi sedam godina i postaje evropejac. Na kraju se vraća Vučiću i naprednjacima.

Zašto ste se odlučili za politiku?

-Kao i svaki mlad čovek mislite da možete na nešto da utičete i da možete nešto da promenite. Politika je počela da me interesuje još dok sam bio prva godina Gimnazije. Već tu nađete ljude slične vama sa kojima razgovarate svakodnevno o situaciji u zemlji i šta biste Vi uradili da ste na mestu političara.Već tada smo se u školi delili na stranačke blokove.

I vi odmah u SRS kod vojvode?

OMLADINCI: SELAKOVIĆ I RADIOVIJEVIĆ NA NASLOVNOJ STRANI Velike Srbije

-Čitao sam puno o Šešelju. Svidela mi se njegova prošlost da je kao mlad jedan od prvih koji se pobunio protiv Tita i Pozderca, i da je bio politički disident. Možda je moj stric uticao da postanem radikal jer u mojoj kući kada bi se pokrenula politika i kad bi stric dolazio kod nas on je bio na strani Šešelja i napadao je žute. I počeo sam sa njim da pričam o politici.

Otac nije nikada hteo sa mnom da priča o politici. U stranku sam došao kao dečak od 17 godina. Člansku kartu sam dobio kad sam postao punoletan. Jako sam se radovao tom danu. Sa 19 ili 20 godina bio sam 12 na listi za odbornika na listi SRS Vračar jer sam tom odboru pripadao. Taj opštinski odbor je vodio Dragan Simonović jedan izuzetan čovek koji je forsirao mlade ljude. Tu sam upoznao jako kvalitetne omladince a to su Aleksandar Marković današnji istaknuti poslanik, Aleksandar Marković (2) današnji pomoćnik zamenika gradonačelnika Gorana Vesića, Nikolu Selakovića koji je bio i ministar a danas je u kabinetu predsednika Vučića, u tom odboru upoznajem i Nebojšu Stefanovića današnjeg ministra policije koji me je čak jednom i pripremao za Studio B.

LOKALPATRIOTA: Sa suprugom u Neumu na BH moru

Trebao je Aleksandar Marković današnji poslanik da da izjavu, ali je on odlučio tad da to prepusti meni i Nebojša me je pripremao. Nebojša je bio autoritet i bio je savetnik za medije, tada generalnom sekretaru stranke, g. Vučiću. Tada sam imao ogromnu tremu jer nisam ni očekivao da ću ja izaći pred kamere a oni su došli kod nas u odbor. Izjavu sam davao u prvoj Šešeljevoj kancelariji još dok je bio u Ohridskoj.

Kako ste završili u Sarajevu sa Vračara? Od radikala kod SDA, od Šešelja kod Izetbegovića?

-Hahaha preko tajnih kanala. U Sarajevo sam otišao na službeni put i ostao sam sedam godina.

Tamo ste bili na visokim pozicijama u politici?

-Tako je. Radio sam tri godine u Federalnom ministarstvu prostornog uređenja kao savetnik za informisanje, odnose sa javnošću i protokol kod ministra Salka Obhođaša. Zaposlio sam se 2007. i imao sam 23 godine. On je bio kadar SDA. Čovek od koga sam puno toga naučio. Nikada nije znao da sam kod Šešelja u stranci. Imao je poverenja u mene i gde god bi išli na sastanke vodio bi uvek mene i putovali smo uvek zajedno. Govorio je da moram da učim od njega i da on mene planira da predloži da budem ministar za 10 godina iz reda srpskog naroda. Preko njega sam upoznao dosta ljudi od Goražda, Mostara, Bihaća, Tuzle. On je poreklom iz Goražda. Brat mu je poginuo u vreme prokletog rata u Bosni. Čak me je upoznavao i sa hodžama i prisustvovao sam njihovim sastancima uz domaću kafu i fildžan.

Bogoljub sa poslanikom Markovićem u Vijećnici u Sarajevo

Imate li neki zanimljiv detalj sa tih skupova?

-Imam iz Srebrenice. Mislim da sam u Potočarima prvi put bio 2007. godina dan pred godišnjicu me je obavestio da ću ja sa njim ići. Kada smo došli u Srebrenicu nisam se baš prijatno osećao. Mislim da sam bio jedini Srbin u toj masi.

U jednom momentu prošli smo pored male grupe vehabija i Salko mi je rekao, samo me prati. Prišao im je i strogo napao kakve to zastave nose. Bile su ratne zastave i neke iz njihovog pokreta. Odmah im je rekao da sklone te zastave i da samo mogu da nose bosanske. Predstavio se ko je on i šta je u SDA. Tada sam shvatio da su vehabije stranački vojnici SDA. Kada sam video Karlu Del Ponte nije mi bilo dobro.

U Potočarima ima jedna posebna prostorija, mala sala za delegacije i goste. Rekao mi je Salko da stanem pored njega jer su svi ministri stajali u tom redu i a Karla je išla i pružala ruke svima.

Rekao sam da mi nije dobro i da moram da izađem iz reda i napustio sam red. Samo je rekao – Bogoljube vrati se – ali nisam hteo toj ženi da pružim ruku jer ona je sudila mom predsedniku. Nisam mogao da je gledam očima. Posle toga je 7 dana bio ljut na mene. Naredne 4 godine sam radio kod Jerka Lijanovića dopremijera u Vladi FbiH, bio sam savetnik za ekonomska pitanja.

DRAGI BOGOLJUBE: Vučićevo pismo

Kakav je bio Lijanović prema Vama?

-Lijanović je bio iz reda Hrvatskog naroda, ali on je čovek iz biznisa. On je tada držao mesnu industriju, držao je vinarije, svoje restorane po Hercegovini i sećam se da je držao i Mercedesovo predstavništvi za BiH. Od njega se moglo puno toga naučiti u biznisu, ali kod njega sam bio treći čovek. Nije bio kao Salko. Više je bio zatvoren, ali bio je korektan.

Koga ste još upoznali u Bosni?

-Živeo sam u Vladinoj zgradi na Grbavici, zvali smo je generalka. Tu su bili ljudi sa pozicija. Sprat ispod mene je bio Dragan Čović ali se nikada nismo upoznali. Sve druge komšije sam znao.

Posle sam prešao na Koševo isto u zgradu Vlade. Tu mi je komšija bio Sadik Ahmetović. Imao je jedan restoran preko puta koji je držao neki Jakobin Zornić iz Sjenice iz Srbije i tu smo se skupljali. Sadim Ahmetović je bio šaljivdzija. Tu je živeo i Federalni tužilac Vlado Mišković koji je mogao da popije 10 piva i kad krene kući kao da nije pio ništa. Ujutru je na poslu pre svih.

On mi je pričao da je studirao sa Šešeljem i da su njih dvojica i još jedan Bošnjak držali studentski kafić na Pravnom fakultetu u Sarajevu. Kaže da je Šešelj napadao profesore i kad nije još izlazio na ispit kod njih i svi su se čudili kako on to sme da napada profesora, pa može ga oboriti na ispitu. Kaže da je Šešelj tada bio dobar i pravedan čovek.

Upoznao sam i Avdu Šljivu koji je bio policajac u Zenici u zatvoru, a posle telohranitelj Alijin. Koji mi je takođe pričao da je bio u vozu kad je Šešelju prosuo sok po košulji i zamenio mu torbu stavio njihovu puno novina a uzeo njegovu punu dokumentacije o četnicima. Tada je Šešelj krenu da se vidi sa Dobricom Ćosićem. Pa kaže da mu je Šešelj bio simpatičan kada štrajkuje glađu u Zenici, a uveče jede keks dok svi spavaju. Više puta sam bio kod Sepića u stranci on je bio predsednik mladih jako zanimljiv čovek. Druzio sam se sa Malkicem bivsim načelnikom Srebrenice a upoznao sam i Tihića.

Ministar policije Koka je voleo takođe kafanu, Mario Živković mi je bio dobar prijatelj, savetnik od Bevande. Anes Fazlić iz policije je ostavio poseban utisak na mene. On je pomogao da korigujem svoja razmisljana i družeci se sa njim shvatio sam šta je Sarajevo i šta su Bošnjaci. U Sarajevu sam postao multietnički i evropski orjentisan.

Shvatio sam neke stvari koje su mi pomogle u životu. Došao sam kao tvrdi nacionalista a otišao kao političar evropskih shvatanja. Sarajevo je moglo da postane evropska prestonica ali Bakirova i Čengićeva politika ih okreću istoku i arapskim zemljama.

Kako vam se činio Sulejman Tihić?

-Bio je dobar čovek. Pokušao je od SDA da napravi evropsku stranku. Mislim da je ostao živ da bi sa predsednikom Vučićem sve dogovorio oko Bosne i Hercegovine. Bio je otvoren za razgovore.

Držali ste NO Centar za Balkanske integracije?

-Živeći u Sarajevu došao sam na ideju da samo Balkanska Unija može da pomiri sve narode. Da svi Srbi žive u jednoj državi, svi Albanci, svi Bošnjaci itd. Mi smo mnogo povezani narodi i nema niko prava da nas razdvaja. Sve zemlje bivše Jugoslavije, tu smo obuhvatili čak Rumuniju, Bugarsku, Kipar, Grčku i naravno Tursku kao vodeću zemlju u BU, ali dobio sam poruku da moram da zatvorim to ako mislim da ostanem u Sarajevu, i da SDA neće novu Jugoslaviju.

Obradovao sam se kao dete kada sam u vašem listu pročitao da Tramp po predlogu Vučića pravi Balkansku Uniju. Ako predsednik tu uspe do kraja mislim da će dobiti Nobelovu nagradu za mir. Vučić je sad mirotvorac na Balkanu iako ga budu sledile i slušale zemlje u regionu biće svima dobro i Bošnjacima i Hrvatima i Albancima. Molim Boga da Vučić sprovede ideje i reforme do kraja jer biće dobro čitavoj naciji. Mnogi ga nerazumeju jer ide 10 god ispred svih političara.

Jeste li danas aktivni politički?

-Pomalo, pomažem koliko mogu SNS odboru na Vračaru. Tu su sjajni ljudi Nebojša Đoređevic, Uglješa Mrdić, Rajko i Filip Mihajlovski su kvalitetni kadrovi i ljudi.

Poreklom ste iz Srebrenice, kakva je situacija tamo? Srbija je skoro pomogla sa 1.000.000 evra donacijom taj grad. Kako vi vidite politiku u tom gradu?

-Pravo da Vam kažem Mladen Grujičić i Lalo Pavlović su uništili Srebrenicu. Pokrali su 200.000 evra od donacije koju je dodelila Srbija i zato imam dokaz. Nije bilo sjajno ni kad je bio Ćamil, ali ovi su katastrofa po sopstveni narod.

Tamo gde je trebala da bude fabrika od donacije Srbije i da ima 100 radnih mesta, Lalo i Mladen su u toj zgradi napravili azil za pse i ponizili Srbiju. To ni Ćamil ne bi nikad uradio. Daću sve od sebe da ti ljudi više nikad ne budu na pozicijama, taj Mladen i taj Lalo.

Da li bi ste podrzali kandidata iz SNSD a da to nije Mladen?

-Naravno ima tu sjajnih i stručnih ljudi kao što su Sanja Močević i Dragić Glišić. Nije loš ni Goran Kočević, ali ovo dvoje imaju veće iskustvo. Dobar je i Slađan Milovanovic Bato koji nije u SNSDu dobar je i Mile Stanojevic iz SRS i Boban Ristic. Videćemo koga će narod da podrži. Sledeće godine su izbori. Biće zanimljivo.

Gde ste izlazili po Sarajevu?

-Kod Seje u Bosnu, na Ilidžu, pa Igman, Boeme, Jež, kod mog prijatelja Senada u Pikolo. Bio sam kritikovan  od kolega iz ministarstva što posećujem Pikolo na Grbavici. Govorili su mi da je to sandžačka ambasada, hahaha. Nisu se baš voleli Bošnjaci iz Sarajeva i Bošnjaci iz Srbije.

Jel se bojite za Vaš život? Mogao bi Vas neko napasti u Sarajevu ili Srebrenici posle ovog intervjua?

-Naravno da se neplašim. Svi ti koji bi pokušali da me napadnu su moji drugovi. Svi žestoki momci su na mojoj strani i kod Srba i kod Bošnjaka. Mogao bi me napasti samo neki zabrađeni vehabija i to iz neke čuke. Bošnjaci su normalni i gostoljubivi ljudi.

Gde provodite slobodno vreme?

-Vikendom idem sa porodicom i decom kod kuma Milana Trišića u Srpski car u Bajinoj Bašti. Najviše vremena provodim sa njim. On je uspešan poslovan čovek od koga sam puno toga naučio o poslu to ne krijem, a sa njegovim ocem i mojim kumom Mlađom volim najviše da pričam o politici. On mi je kao otac i ima dobre mudre životne savete. U slobodno vreme volim da organizujem gulaš pa se okupimo u Bajinoj Basti u Srpskom caru kum, Adan Arnautović,njegov brat Adis, Relimir Maksimović Relja, Ivan Milekić i Miloje. Kad god imamo vremena se družimo i tu punim baterije. Oni su inače svi uspešni privrednici svako u svom poslu, a samo sam ja iz politike. Nekad znam da budem i dosadan i da preteram sa pčolitičkim temama. Tu se šalimo i popijemo koju više, ali umereno sve.

Gradiša Katić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *