INTERVJU: DR DANICA GRUJIČIĆ: Nažalost, mnogo smo bolestan narod!

INTERVJU: PROFESOR DR DANICA GRUJIČIĆ, NN:NEUROHIRIRUG I PREDSEDNIK “ZDRAVE SRBIJE”

 

 

 

Ono što je NATO uradio 1999. predstavlja čistu genocidnu nameru a to je ono što svet ne zna. I da se zna da je NATO zločinačka organizacija iza koje ostaje samo smrt, nesreća, izbeglice!

 

 

Razgovarao: Srećko Milovanović

 

 

Ceo zdravstveni sistem mora da se reformiše jer ovakav sistem nije dobar i neće opstati. Uskoro ću izaći u javnost sa predlogom reforme zdravstvenog sistema koji pripremam sa mojim kolegama i ekonomistima. Očekujem veliku podršku kolega, a pre svega građana

 Cilj nam je da upoznamo, pre svega, naše građane sa tim šta je urađeno 1999. godine a onda i ceo svet. Jer ono što je NATO uradio predstavlja čistu genocidnu nameru a to je ono što svet ne zna. Želimo da pokrenemo našu dijasporu, sve naše prijatelje u svetu i da im predstavimo šta se desilo ovde

 Broj obolelih od malignih bolesti u Srbiji kreće oko 37 hiljada, dok je smrtnost oko 21 hiljada i to prijavljenih slučajeva Batutu. Nažalost, postoji i određeni broj slučajeva koji nije prijavljen tako da je broj veći od ovoga

 

 

Doktorka Danica Grujičić, neurohirurg, načelnica odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije, redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, predsednik humanitarne organizacije Zdrava Srbija i predsednik komisije za psihoaktivne supstance Ministarstva zdravlja. Ona je već godinama javni glas savesti i razuma srpskog zdravstva koji ne dozvoljava da se nijedan problem u ovoj oblasti “gurne ispod tepiha”.

U ekskluzivnom intervjuu za Aferu profesorka Grujičić govori o stanju u našem zdravstvu, čemu smo sve izloženi od učinka “Milosrdnog anđela’’, pre skoro dve decenije i borbi da se svetska javnost upozna sa tim. Objašnjava i zašto je ipak optimista kada je reč o budućnosti medicinske struke i Srbiji.

Kakva je slika srpskog zdravstva trenutno?

-Slika je takva da zaslužuje korenite reforme. Poprilično je urušeno poverenje u lekare i zdravstveni sistem. Tome je umnogome doprinela promocija nadrilekara koji obmanjuju javnost i zloupotrebljavaju ljudsku muku. Sa tim država mora da se obračuna i da iskoreni nadrilekarstvo, jer pored bogaćenja na tuđoj muci posledice po ljude su katastrofalne i često fatalne. Ceo zdravstveni sistem mora da se reformiše jer ovakav sistem nije dobar i neće opstati.

Uskoro ću izaći u javnost sa predlogom reforme zdravstvenog sistema koji pripremam sa mojim kolegama i ekonomistima. Očekujem veliku podršku od njih, a pre svega od građana. To je koncept porodičnog lekara, koji obuhvata porodičnog lekara, porodičnog zubara i porodičnog apotekara. To znači preorjentisati medicinu na preventivu što je najvažnije. Smanjivanje specijalista i povećanje broja lekara opšte prakse koji bi se bavili pre svega preventivom i radom u narodu. Takav koncept znači da lekar ne može imati platu 50 000. U takvom sistemu lekari opšte prakse bi bili kontrolori specijalista kojima šalju pacijente. Izgubili bi se redovi, a ljudi bi dobili lekara koji je prijatelj porodice i koji poznaje celu porodicu. Samim tim bi se vratilo veliko poverenje u zdravstvo.

Koliko je u Srbiji obolelih od karcinoma, u odnosu na prethodne godine i koja vrsta karcinoma je najčešća?

-Broj obolelih od malignih bolesti u Srbiji kreće oko 37 hiljada, dok je smrtnost oko 21 hiljada i to prijavljenih slučajeva Batutu. Nažalost, postoji i određeni broj slučajeva koji nije prijavljen tako da je broj nažalost veći od ovoga. Najčešći su karcinomi debelog creva, pluća i dojke. Posebna problematika je što ljudi, koji dolaze sa ovom dijagnozom, u bolnici otrkiju da imaju i druga oboljenja. Nažalost mnogo smo bolestan narod.

Da li će se ikada saznati čime smo sve zračeni tokom NATO bombardovanja i kakve posledice trpimo i dan danas?

-Borimo se da se sazna upravo šta je ovde sve bačeno, koje su posledice i šta je sada potrebno uraditi. Okupila se grupa fizičara, hemičara, biologa, vojnih lica, lekara koja od države zahteva da se formira koordinaciono telo koje će biti sastavljeno samo od ljudi od struke i koji će upravo istražiti sve posledice NATO bombardovanja. A one su stravične. To podrazumeva nacionalnu laboratoriju odnosno objedinjavanje svih postojećih labaratorija i pokretanje onih koje nemamo, a koje bi ispitale sve posledice. To je jedini odgovoran pristup. Jedino tako možemo saznati šta se desilo 1999. godine i šta treba raditi dalje.

 

Deo ste grupe od 100 naučnika koja pokreće u javnosti kampanju o posledicama NATO bombardovanja?

-Da, krećemo u veliku i slobodno mogu reći agresivnu kampanju. Ideja je da ta grupa u saradnji sa velikim brojem mladih ljudi pokrene veliku kampanju u Srbiji, ali i u inostranstvu. Cilj nam je da upoznamo pre svega naše građane sa tim šta je urađeno 1999. godine a onda i ceo svet. Jer ono što je NATO uradio 1999. predstavlja čistu genocidnu nameru a to je ono što svet ne zna. Želimo da pokrenemo našu dijasporu, sve naše prijatelje u svetu i da predstavimo svetu šta se desilo ovde. Ovo je jedna velika akcija. Upravo uloga mladih ljudi koji će biti vodeći deo kampanje je, da tehnološki i marketinški javnosti predstave sve one činjenice do kojih smo došli, elaborate i radove.

To podrazumeva sajt na kome će sve to biti objavljeno i gde će biti prevedeno na svetske jezike, spotove, tekstove, intervjue i slično.

I evo ekskluzivno za Aferu da najavim, ono što bi trebalo da predstavlja centralnu stvar kampanje je snimanje dokumentarnog filma o posledicama nato bombardovanja koji bi bio preveden na strane jezike i prikazivan po svetu. Mislim da je dosta da se mi, koji smo pretrpeli tragediju, stalno pravdamo i da je vreme da predstavimo svetu šta je ovde stvarno urađeno. I da se zna da je NATO zločinačka organizacija iza koje ostaje samo smrt, nesreća, izbeglice!

Ovo nije pitanje politike već ljudskosti. Biti protiv NATO ne znači biti na ovoj ili onoj strani, to samo znači biti protiv zla i destrukcije. Pozivam i očekujem veliki odziv ljudi koji mogu da pomognu u ovoj kampanji, a verujem da kada se ujedinimo oko nečega dobrog da ćemo doći do velikog broja ljudi u svetu i ispričati našu priču. Mi ovo dugujemo našem narodu, ali i celom svetu.

Šta mislite o legalizaciji kanabisa u medicinske svrhe?

– Apsolutni sam protivinik legalizacije kanabisa. Jedino sto je naučno dokazano za kanabis je činjenica da je poguban za mozak adolescenata. Kada sam sprečila legalizaciju kanabisa mnoge moje kolege su se povukle jer su se uplašili reakcije dela javnosti kojom se manipuliše zloupotrebom bolesnih ljudi. Nije bilo lako izdržati sve te napade, jer odluka nije bila populistička. Ali nikada se nisam povlačila u životu kad znam da sam u pravu, a pogotovo kada treba da zaštitim zdravlje ljudi. Drago mi je danas da me roditelji zaustavljaju na ulici i zahvaljuju na tome.

Iza grupe ljudi koja se aktivno zalaže za legalizaciju kanabisa stoji jedan jedini interes a to je da im se dozvoli proizvodnja i korišćenje kanabisa. A to znači više droge među mladima. Ono što je ružno i degutantno je to što se kriju iza bolesnih ljudi kojim manipulišu u javnosti i na to pokušavaju da pridobiju naklonost ljudi. Većina njih su i sami uživaoci ove droge iako nemaju nikakvu bolest. Fond je odobrio lekove na bazi kanabisa i njihova prodaja je skoro ravna nuli, što pokazuje koliko im je stalo do lečenja a koliko im je stalo koriščenja narkotika.

Problem je što određene javne ličnosti javno promovišu marihuanu ne razmišljajući kako to utiče na mlade. A sa druge strane mladi misle da je borba za kanabis borba protiv sistema i vid bunta. Poražavajuće su brojke mladih koji koriste kanabis. Važno je da sačuvamo mlade i da ih sklonimo od droge. I tu policija treba da bude još rigoroznija da skloni to đubre sa ulice.

Kakav je vaš stav o vakcinaciji dece i kako komentarišete jednu vrstu javne kampanje protiv vakcinacije?

-Vakcine su dostignuće čovečanstva i medicine i iluzorno je raspravljati da li su one korisne ili ne. Ljudi često zaboravljaju da su vakcine sprečile ogromne epidemije i milionske žrtve. Uvek podržavam dobronamerni kritički stav jer on pomaže da se stvari unapređuju, pa tako i medicina. Ali često te kampanje odu u neki drugi pravac, nadrilekarstva. Vakcinacija je korisna i potrebna. Jedino o čemu treba da se raspravlja, to je – koje vakcine treba primati i u kom periodu. Ali o tome treba da raspravlja struka a ne laici, i to pre svega pedijatri, infektolozi i imunolozi.

Drugo, pitanje koje se postavlja je – zašto nemamo domaću vakcinu i zašto se ne obnovi Torlak. Država i celo društvo mora da stane iza tog projekta jer je to pitanje bezbednosti najosetljivijeg dela društva – dece. Prozivodnja domaće vakcine bi vratila poverenje ljudima. Jer naš komšija koji radi u Torlaku i koji prozivodi vakcinu za naše dete, istu tu vakcinu će dati svom detetu. Ovo mora biti prioritet države. Ono što je dobro a to je da Torlak nije prodat, nisu potrebna velika ulaganja i postoje stručnjaci koji znaju kako se proizvodi dobra vakcina. Nastaviću da se, zajedno sa kolegama, borim za oživljavanje Torlaka i očekujem pre svega podršku majki.

Koliko je lekara napustilo Srbiju u poslednjih nekoliko godina, kako zaustaviti taj odliv medicinskih mozgova?

-Nekoliko hiljada nažalost. I to ne samo lekara već kompletnog medicinskog osoblja. Promenom politike i reformom zdravstvenog sisitema. Ne možemo očekivati da ćemo zadržati mlade lekare sa prosečnom platom od 50 hiljada dinara, a čim pređu granicu, neko ih oberučke dočeka sa platom od par hiljada evra. Pored toga, zbog raznih šetača fascikli, lepioca plakata koji su se zapošljavali u državnoj službi prethodnih 30 godina, mladi lekari ne mogu da se zaposle jer se zakon o zabrani zapošljavanja odnosi i na njih. Oni volontiraju i po par godina na račun svojih roditelja i nemaju predstavu kada će se zaposliti. Često počinju da rade i druge poslove, van struke, kako bi mogli da prežive. U takvoj atmosferi gube volju i odlaze.

 

Bili ste pre desetak godina kandidat za predsednika Srbije, da li biste ponovo ušli u političku arenu?

-Moj posao je da lečim ljude i spašavam živote. Pored toga, ne mogu da ćutim na probleme koje imamo u društvu i bavim se društevnim aktivizmom. Želim da pomognem mladima da ostanu i da izgrade ovu državu po svojoj meri u kojoj će formirati porodice i stvarati potomstvo. Da uključim što više žena u društveni rad jer mislim da je to ogroman i neiskorišćen potencijal našeg društva.

Žene mogu da urade mnogo danas, a kako je Nikola Tesla govorio 21. vek je vek žena i duboko verujem u to. Ne bežim od problema jer mislim da to nikuda ne vodi. Ako neće školovani i obrazovani ljudi sa biografijom da se bave društvenim problemima onda će oni drugi, a onda rezultat znamo. Drago mi je što nailazim na odziv velikog broja ljudi pre svega mladih, ljudi od integriteta, javnih ličnosti koji su na ozbiljnim delima izgradili svoje ime.  Mislim da je dosta bilo podela u ovom narodu po bilo kom osnovu i destrukcije, verujem da je došlo vreme da budemo jedinstveni i da radimo na rešavanju svih problema koje imamo kao društvo. Ja se ne sklanjam od problema i neću da ćutim, a ako rešavanje svih tih problema zahteva politiku ne bežim od toga tu sam.

Kako vidite nove generacije, vaše studente, ko će nas lečiti u budućnosti?

-Potencijal je fantastičan, daleko bolji nego što su naše generacije bile, ali nažalost ne zavisi sve od njih. Oni su uradili šta je do njih. Nažalost, činjenica je da ta deca na prvoj godini počinju da uče nemački kako bi otišli iz zemlje odmah po završetku fakulteta. Moramo iskoristiti njihov potencijal i talenat. To je test za državu i društvo.

 

 

 

Lekari i mito!

Kako sprečiti uvreženo mišljenje u javnosti da su lekari skloni uzimanju mita?

-Tu vidim najveću ulogu medija. Porazno je videti da se neki kriminalac koji je ubio ili opljačkao milione evra u medijima pojavljuje sa inicijalima dok se o doktorima vode velike kampanje. Naravno da postoje, nažalost, i ti negativni slučajevi u zdravstvu, ali kada pogledate procentulano oni su jako mali. Mislim da u medijima treba da se nalazi daleko više pozitivnih priča i vesti o dobrim lekarima i podvizima koje prave. I kontrola treba biti rigorozna, nemam ništa proitv toga. Policija treba da kontroliše ali ne sme da namešta, a ima i takvih slučajeva.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *