Intervju DR TODOR JOVANOVIĆ: Bolesti iskorenjene, a nas i dalje vakcinišu!

Intervju

DR TODOR JOVANOVIĆ, TVORAC TODOXINA SMATRA DA SU VAKCINE PREVAZIĐENE U 21. VEKU

 

Bolesti iskorenjene, a nas i dalje vakcinišu!

 

Roditeljima treba dati pravo da sami odluče da li žele da vakcinišu svoju decu ili ne. Interesantan je podatak da su na listi zemalja Evrope u kojima je vakcinacija obavezna uglavnom zemlje bivše Jugoslavije

 

Nisam želeo da prepustim sudbinu Todoxina ljudima koji su pohlepni, koji su grabljivice, jer ko god je pokušao od Todoxina da se obogati, nije dobro prošao

Piše: ANA MILEUSNIĆ

 

Prim. dr sci. Todor Jovanović je naučnik, priznat i poštovan u svetu, doktor nauka, tvorac preparata Todoxin koji je pomogao i dan danas pomaže mnogima koji su suočeni sa najtežim bolestima današnjice, karcinomima pre svega, a o delotvornosti njegovih preparata najbolje govore iskustva brojnih zadovoljnih korisnika.

Večito je omalovažavan, proganjan i potcenjivan od strane domaćih naučnih krugova. Srećom pa ovo nije vreme Đordana Bruna, jer da jeste, obzirom na razliku u odnosu na mišljenje zvanične medicine, dr Todor Jovanović bi sasvim sigurno bio vezan za istu lomaču na kojoj je čuveni astronom skončao.

Govore da ste na listi takozvanih „antivakcinaša“,  Vi među najglasnijima i najvećim protivnicima vakcinacije?

-Ja nikada nisam bio protiv vakcinacije generalno, vakcine su bile korisne u 18. I 19. veku kada su i prvi put primenjene i u tom periodu su zaista pomogle čovečanstvu. Kada je većina stanovništva umirala od zaraznih, infektivnih bolesti, vakcine su dale svoj doprinos. Vakcine možemo uporediti sa antibioticima, koji su kao i vakcine bili dobri i odradili veliku ulogu u spašavanju ljudskih života i smanjivanju broja obolelih. Ali vremenom, zahvaljujući ljudskom faktoru, mnoge bakterije su postale rezistentne na primenu antibiotika i antibiotska terapija je izgubila svoju vrednost. Isti slučaj je i sa vakcinama.

Zašto naša deca, sada u 21. veku i dalje primaju vakcine protiv nekih bolesti koje su praktično iskorenjene ili se mogu preležati sa sasvim blagom kliničkom slikom kao što je slučaj sa rubeolom. Vakcine je u redu primiti, onda kada postoji opasnost izbijanja epidemije. I tada, ne treba sprovoditi vakcinaciju celokupne populacije, već samo one koja je zaista u riziku da oboli.

Da li smatrate da postoji veza između MMR vakcine i autizma?

-Da li je puka slučajnost to što dete koje je potpuno zdravo, sa urednim psihomotornim razvojem, nakon primljene MMR vakcine, to dete bukvalno vene? Dete prestaje da uči nove reči, povlači se u sebe, postaje agresivno, neposlušno, poremećene pažnje, ne uspostavlja komunikaciju sa drugom decom, nezainteresovano je za igru, druženje… Da li zaista možete da poverujete da je reč o genetici ili pak autoimunom poremećaju, obzirom da današnji lekari uče da svakoj bolesti koja se pojavi i koja je „idiopatska“, pripisuju epitet autoimuna.

Da li možemo da zanemarimo brojne roditelje koji su očajni, koji vape za pomoć, mole da neko čuje njihov vapaj, da im se život srušio u jednom danu, da su im je dete bilo potpuno zdravo i pravo, a onda je nakon primljene vakcine krenuo sunovrat. To nije jedan ili dva roditelja, takvih roditelja je još više. Ne možemo da zapušimo uši i da okrenemo leđa, da takve roditelje proglasimo neuravnoteženim osobama. To bi bio zločin, i prema njima i prema nesrećnoj deci.

Država preti novčanim kaznama ukoliko roditelji ne vakcinišu svoju decu. Da li je to slučaj i u drugim državama?

-Roditeljima treba dati pravo da sami odluče da li žele da vakcinišu svoju decu ili ne. Interesantan je podatak da su na listi zemalja Evrope u kojima je vakcinacija obavezna uglavnom zemlje bivše Jugoslavije: Srbija, Makedonija, BiH, Crna Gora, Hrvatska, Slovenija. Da li trpimo ogroman pritisak samo zato što nam je kuća nasred druma? Roditeljima koji ne vakcinišu svoju decu, država preti novčanom kaznom, nemogućnošću upisivanja vrtića i škole, ali i oduzimanjem deteta zbog nesavesne brige. Da li je to moralno, da li je to etički? Da li to ima još u nekoj državi, ili je Srbija poslednja koja će se osvestiti i trgnuti iz ovog bunila? Zašto tek rođenoj bebi, bebi koja je od majke, putem placente dobilo zaštitna antitela, zašto tako novorođenoj bebi dati vakcinu protiv tuberkuloze ili hepatitisa B, a zna se da ta BCG vakcina nije dovoljna da zaštiti od oboljevanja od tuberkuloze, jer tuberkuloza koja se pojavljuje nije više izazvana Kohovim bacilom, to je novi tip tuberkuloze, izazvan Mycobacterium aviium complexom i vakcina koja se dobija na rođenju nikako ne može da zaštiti od oboljevanja.

Pored vakcina koje smo mi kao mali primali, sada su u kalendar vakcinacije uvedene nove obavezne vaccine?

-Kada ste poslednji put videli nekog obolelog od difterije ili tetanusa? Zašto se kalendar vakcinacije ne ažurira, tako da se iz njega eliminišu vakcine protiv bolesti koje su praktično iskorenjene? Zašto se konstantno naši lekari trude da uvedu nove vakcine, kao što je vakcina Gardašil, koja bi trebala da zaštiti i spreči pojavu HPV infekcije i nastanka raka grlića materice. Zašto se ova vakcina ne daje u Holandiji, obzirom da je tamo proizvodi kompanija Merck? Da li oni zaista toliko brinu o zdravlju srpskih žena, pa nam u vidu humanitarne donacije šalju vakcine? Zapitajte se i probajte sami da pronađete odgovore na ova logična pitanja ili ih postavite svojim lekarima, ako njima više verujete.

Nazivaju Vas šarlatanom, da iznosite laži i varate ljude. Da li Vas to pogađa?

-Godine su me naučile da ne trošim energiju i vreme demantujući takve neistine. Imam veliki broj ljudi koji prate, poštuju, vrednuju moj rad, ljudi koji vide malo dalje od spostvenog nosa. Sada kada sam na pragu osamdeset četvrte godine, svaki minut i svaki sat trošim na nauku, jer znam da, bez obzira na godine i godine predanog rada, još uvek nisam sve rekao. Ne dotiču me laži,  jer sam na takve reakcije naviknut, što od strane mojih kolega koji prihvataju samo ono što u knjigama piše, a kada bismo svi radili pod takvim kalupom, bilo bi malo nade za napredak. Moji preparati su obišli svet, institucije poput Nacionalnog instituta za rak  Betezda, Vašington, SAD, Karolinškog instituta – Odsek za imunologiju u Stokholmu, gde su profesori Sven Briton i Mikael Jondal dali najviše ocene pri ispitivanju delotvornost Todoxinovih preparata.
Priča se da pokušavaju da Vam preotmu firmu i Vaš čudotvorni preparat Todoxin. Ima li tu istine?

-Još uvek se vodi neverovatna borba, pokušavaju na sve moguće načine da preotmu firmu, počevši od moje rođene dece, koja nisu imala dovoljno strpljenja da sačekaju, da se strpe, nego su pokušali da me predstave nesposobnim, da mi oduzmu pravo da pomažem bolesnim ljudima, da radim ono što najbolje znam. Ali ne samo deca, već i zaposleni u mojoj firmu, kojima sam, uvidevši njihove namere, podelio otkaze, bez prava na žalbe. Nisam želeo da prepustim sudbinu Todoxina ljudima koji su pohlepni, koji su grabljivice, jer ko god je pokušao od Todoxina da se obogati, nije dobro prošao. Jer ima Neko ko odozgo vidi sve.

Tokom moje šezdesetogodišnje borbe, Bog mi nikada nije okretao leđa, pa tako ni sada. Poslao mi je ljude kojima su časnost i poštenje vrline, a naivnost i dobrota mane. Jer danas u ovom surovom svetu, svetu u kom su se ljudi prozlili i probahatili, kada se ne biraju sredstva ni načini da bi se došlo do para, kada su državni činovnici korumpirani i povodljivi, u takvom svetu, nažalost, dobri i pošteni stižu iza rešetaka, a zlikovci nastavljaju po svom, ne sluteći da će sudija doći iznenada i da će svako da plati za svoja dela. Jer zlo i dobro idu paralelno, ali dobro na kraju ipak mora da pobedi.

2 thoughts on “Intervju DR TODOR JOVANOVIĆ: Bolesti iskorenjene, a nas i dalje vakcinišu!

  • 25. априла 2018. at 13:49
    Permalink

    Najveći prevarant je ovaj“dr“.imao sam priliku da se uverim kako vara ljude,vodio sam mlađeg brata kod njega .umro je za 5 meseci u najgorim mukama od raka pluća a da nam je ovaj mamlaz garantovao izlečenje ako mu ostavimo silne pare

    Reply
  • 25. априла 2018. at 16:49
    Permalink

    Jedna bolest nije iskorenjena siromastvo

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *