INTERVJU: EDI SAŠA ĐORĐEVIĆ: Karađorđe je jedan od najvećih ali i najtragičnijih likova srpske istorije!

Nad Srbijom je ugašeno Sunce. Ostavljena da se sama bori protiv moćne imperije, pala je na kolena, u krvavo blato. Preživeće teške vekove u ropstvu pre nego što se Osmansko carstvo bude urušilo iznutra, izjedano pohlepom i nelojalnošću vlastele i janičara. Nabijaće je na kolac, okivati u lance, kidati kožu usijanim kleštima, ali joj neće slomiti slobodarski duh. Boriće se, jadna i izmučena, da zbaci okove i protera zlotvore. To joj dugo neće uspeti, sve dok u srcu Šumadije ruke nekih hrabrih ljudi ne zapale ustaničke baklje koje će je obasjati svetlošću slobode.
Posle romana ,,Janičar,, , u kojem progovara o jednoj od najvećih I najbolnijih tragedija srpskog naroda, Edi Saša Đorđević se upravo oglasio novim književnim delom. Reč je o romanu,, Ustanik,, (Evro Book), koji govori o životu Vožda Karađorđa I Prvom srpskom ustanku.

Kako ste odlučili da pišete o Karađorđu?
-Odlučio sam da se posvetim ovoj temi, sa željom da knjiga bude objavljena povodom dve stote godišnjice od smrti veliakna srpske istorije, tačnije tragičnog ubistva Karađorđa. Roman govori o pripremama za Prvi srpski ustanak, napredovanju ustanika I samom ustanku, stvaranju nove srpske države I istovremeno prelasku iz feudalnog u kapitalistički sistem, u građansko društvo I na kraju o propasti ustanka tragičnoj smrti vožda Karađorđa. Doduše, Voždova smrt se pojavljuje samo u epilogu romana, budući da se on završava u času kad on napušta Srbiju I preko Dunava odlazi u Zemun.

U kojoj meri je roman zasnovan na istorijskim činjenicama a u kojoj stvar fikcije, Vašeg domaštavanja?
-Roman je potpuno zasnovan na istorijskim temeljima. Da otpočnem da radim na njemu bilo je potrebno da iščitam obilje istorijskih knjiga, romana, građe koja je dostupna na Internetu. Odlazio sam nekoliko puta I u Muzej na Orašcu, gde sam razgovarao sa kustosima, zatim sa potomcima ustanika koji su u Orašcu sa Karađorđem dizali ustanak.…Zanimljivo je da sam tokom tih istrazivanja nailazio na mnoge oprečne priče. Sukob Karađorđevića I Obenovića rezultirao je istorijskim spisima koji su neretko odstupali od činjenica. Nastojao sam da shodno podacima I činjenicama do kojih sam došao budem objektivan, da napišem roman koji će biti po meri savremenog čitaoca a što je najvažnije da opišem Vožda Karađorđa što vernije, onakvim kakav je zaista I bio. Takođe, roman pruža I veoma jasnu sliku o prilikama u Srbiji u vreme Prvog srpskog ustanka, kao I u tadašnjoj Evropi. Roman ,, Ustanik, je direktan nastavak mog prethodnog romana , ,,Janičar,,. Otud I u ovom romanu pratim sudbinu porodice koja je bila prisutna u prethodnoj knjizi, a koja će se naći I u trećem nastavku.

Šta je ono što što Vas je tokom istraživanja, rada na građi romana posebno iznenadilo?
-Nisam znao mnoge stvari o Karađorđevom hajdukovanju, ratovanju u ,,frajkorima,, a I o međunarodnim prilikama I okolnostima, te, ulozi stranaca I velikih sila pre I posle ustanka. Dok sam radio na istraživanjima I pripremi građe za ovaj roman, shvatio sam da smo u popriličnoj zabludi.

Andrić je za srpsku istoriju rekao da je to,, jedno dugo kretanje između klanja I oranja,,. U kojoj meri to Vaša knjiga pa I sudbina Karađorđa svedoči?
-To je jedna velika istina. Oni koji su kopali, orali zemlju, kad je ustrebalo latili oružja boreći se za slobodu. Mislim da je I moj roman ,Ustanik,, još jedno svedočanstvo svemu tome.

Koliko je za Vas kao pisca sama tema bila veliki izazov?
-Nije bilo lako bez obzira na ogroman mateijal koji postoji o njemu. Priče o o Karađorđu se kreću od nipodištavanja, omalovažavanja njegove uloge, ličnosti I dela, pa sve do kovanja u zvezde. Bilo je teško pronaći meru I prikazati ga kao običnog čoveka. Nadam se da sam uspeo da ga prikažem onakvim kakav jeste bio. Na nekim mestima pišući roman sam unosio njegove autentične izjave, delove govora, dok sam onoliko koliko je bilo moguće nastojao da njegov lik ,,osvetlim,, iznutra, da opišem njegove unutrašnje muke, dileme, kojih je nesumnjivo bilo mnogo. Smatram da sam uspeo da prikažem lik Karađorđa onakvim kakav je vođa Prvog srpskog ustanka zaista I bio. On je srpski seljak, ratnik istovremeno koji se prihvatio ne baš voljno da vodi narod kroz ustanak I nije mu bilo ni prijatno ni lako na tom putu. Karađorđe je istovremeno jedan od najvećih I najtragičnijih likova koje smo imali kroz istoriju. Bez obzora na sve veliko što je uradio, od mnogih je bio I prezren I omražen. Tu je oceubistvo, bratoubistvo. Verujem da će mnogi posle čitanja romana,, Ustanik,, u jednom drugačijem svetlu videti pozadinu tih događaja. Veliko je pitanje da li je moglo da bude drugačije. Sa moje tačke gledišta, Karađorđe je rame uz rame sa svim velikanima naše nacionalne istorije bez obzira što su neki od njih veoma tragični likovi.Setimo se Miloša Obilića, Kneza Lazara,Gavila Principa. Da bi jedan narod imao velike junake, mora da ima I velika stradanja. Mi smo ih kroz istoriju imali. Smatram da Karađorđe stoji rame uz rame sa ovim našim velikim junacima.

Kako ste pronalazili gradju za Vaš prethodni roman ,, Janičar,, kako ste istraživali. budući da kod nas dosta toga iz vremena vladavine Turaka na ovim prostorima nije sačuvano a naročito perioda koji opisujete?
-Nažalost, istorijski izvori za taj period, kao što kažete, veoma su oskudni, jako je malo relevantnih podataka, ne samo kod nas već i u drugim zemljama. Ali, uspeo sam ipak da u literaturi pronađem dovoljno informacija da mogu da postavim tačnu istorijsku podlogu za priču, a ostalo je moja imaginacija.

Opišite nam malo svoje junake, njihovu priču?
-Glavni likovi, kojih u romanu ima više, su predstavljeni onako kako sam ja zamislio da je izgledala ondašnja realnost. Njihove sudbine su veoma realne i ja duboko verujem da su se stvari koje opisujem u romanu masovno dešavale. Sam naslov daje ideju kako bi radnja mogla da izgleda, ali ova priča je malo drugačija od drugih sa istom temom. Čini mi se da je zaplet malo širi i da nosi više emocija, kako u odnosima žena i muškaraca tako i u odnosima silom razdvojene braće.

Ko su Vam književni uzori, kako ste se gradili i gradite kao pisac?
-Pisci čija dela izuzetno volim i cenim i rado im se vraćam su Ivo Andrić, Petar Petrović Njegoš i Meša Selimović. U slučaju “Janičara” su mi i tematski bliski. Dobio sam čak i neke pozitivne kritike u tom smislu i na to sam naročito ponosan. Što se mog stila tiče, trudim se da ne budem preopširan i da svako može da razume šta sam hteo da kažem. Pokušavam da pošaljem neku poruku, da izazovem neke emocije i to činim direktno, ponekad i brutalno. Verujem da ću vremenom napredovati, ali mislim da neću mnogo da odstupim od takvog stila.

Kako pišete, imate li neke svoje rituale?
-Pravila nema, kao ni rituala i tajni. Nekada pišem rano ujutro, nekada uveče ili noću, u zavisnosti od inspiracije i slobodnog vremena. Ideja i motiva mi ne manjka, nekada je dovoljna samo jedna mala misao pa da bujica reči krene.

Pored pisanja bavite se i muzikom. Recite nam nešto bliže o tom segmentu Vašeg stvaranja?
-Muzikom sam počeo da se bavim u srednjoj školi, ali sam dugo pauzirao zbog profesionalnih obaveza. Kada su se okolnosti promenile, počeo sam ponovo da sviram a ozbiljan rad sa bendom Patrias počeo sam u jesen 2013. godine. U pitanju je smederevski hevi metal bend koji svira isključivo autorsku muziku. Objavili smo debi album “Put” 2014. godine za Miner records, a ovih dana završavamo snimanje drugog albuma koji će se zvati “Imperator”. Na sceni pevam i sviram bas gitaru, a iza scene pišem tekstove i muziku i tu se sjajno uklapam sa gitaristom Darijem Dejanovićem, pošto muziku doživljavamo i shvatamo na isti način. Patrias je ozbiljan bend sa profesionalnim pristupom stvaranju i obavezama. Bili smo kvartet, danas smo trio, a treći član je bubnjar Nenad Jovanović.

Na čemu trenutno radite?
-Upravo radim na trećem romanu iz ovog ciklusa, kojim zaokružujem trilogiju. Roman govori o Balkanskom ratu, vremenu, okolnostima u kojima se srpski narod našao tada. Trilogiju sam nazvao ,,Trilogija o slobodi,, jer prati jedan dug istorijski period sve do konačnog oslobađanja od Turaka I njihovog proterivanje sa naših prostora.

Mila Milosavljević

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *