INTERVJU FIRER: MOJA PRESUDA JE POLITIČKA SPLAČINA!!!

INTERVJU: GORAN DAVIDOVIĆ,  SRPSKI NACIONALISTA I POLITIČKI EMIGRANT

 

MOJA PRESUDA

je obična politička splačina!

 

 

U vreme kada radimo ovaj intervju ja još nisam video pisano obrazloženje optužnice. A ono što sam čuo to ne bi pas sa maslom pojeo. To je sramota za pravosuđe. Čim dobijem presudu okačiću je na internet, neka ljudi čitaju i krste se

 

Koliko se sećam pevali smo pesmu “Oj Srbijo mati”, što se vidi na snimcima. Da sam lično uzvikivao bilo šta drugo valjda bi se videlo i čulo na snimku. Moguće da je neko od okupljenih pevao pesmu “Ubi pedera” i slogan “Srbija Srbima” ali to nema neke veze sa optužnicom a ni sa mnom lično

 

Ne mogu da se javim na izdržavanje kazne ako presuda nije pravosnažna i ako nema rešenja o upućivanju na odsluženje zatvorske kazne. Ako Apelacioni sud ostane slep na očigledno kršenje Ustava i međunarodnih konvencija sumnjam da će Ministarstvo tražiti izručenje od Italije

 

Zašto je sudsko veće donelo takvu presudu nije mi poznato. Verovatno zbog strahovitog pritiska soroševskih medija ili nekog od političara te orijentacije, teško je reći ko je uticao. Vidite koliko su se soroševski mediji pobunili što je presuda samo godinu dana, oni bi hteli još više

 

 

Goran Davidović u javnosti zvani Firer, srpski nacionalista, politički emigrant i nezvanični vođa Nacionalnog stroja osuđen je prošle sedmice u novosadskom Višem sudu na kaznu zatvora od godinu dana zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti tokom antifašističkog protesta u Novom Sadu 2007. godine, a njegov prijatelj Nedeljko Pešić na zatvorsku kaznu od jedne godine i dva meseca. Optužnica je podignuta decembra 2008. godine, a njome su se Davidović, Dolf Pospiš i Nedeljko Pešić teretili za izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti. Davidović koji već nekoliko godina živi i radi u Italiji u ekskluzivnom intervjuu za Aferu komentariše presudu, otkriva da li će se odazvati na izdržavanje kazne kao i šta se zasta desilo na skupu u Novom Sadu pre 11 godina.

Kako komentarišete presudu Višeg suda u Novom Sadu prema kojoj ste osuđeni na godinu dana zatvora zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje?

-Protiv sam komentarisanja sudskih presuda i postupaka koji su u toku ali na ovo ne mogu da ostanem nem, posebno jer mediji odavno šire laži o celom slučaju i tako vrše konstantni pritisak na rad suda. Presuda koju je 30. oktobra doneo Viši sud u Novom Sadu je jedna nerazumna politička splačina koja krši Ustav i međunarodne konvencije. Krivični postupak je morao biti odavno obustavljen.

Ustav Republike Srbije, Zakon o krivičnom postupku i Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda u Protokolu br.7 jasno govore da nikome ne može biti suđeno za krivično delo za koje je pravosnažno oslobođen. Nažalost javnost u Srbiji ne zna mnogo o tome ali ja sam 2007. pravosnažnom odlukom oslobođen prekršajne odgovornosti za delo i događaj za koji sam 2018. osuđen na godinu dana zatvora. Optužnica je menjana i izmišljena je famozna nacionalna, verska i rasna mržnja.

Prema kome? Prema kojoj rasi, naciji, veri, i na koji način? Ostaje potpuno nejasno. To je nebuloza.  U vreme kada radimo ovaj intervju ja još nisam video pisano obrazloženje optužnice. A ono što sam čuo to ne bi pas sa maslom pojeo. To je sramota za pravosuđe. Čim dobijem presudu okačiću je na internet, neka ljudi čitaju i krste se. Zašto je sudsko veće donelo takvu presudu nije mi poznato. Verovatno zbog strahovitog pritiska soroševskih medija ili nekog od političara te orijentacije, teško je reći ko je uticao. Vidite koliko su se soroševski mediji pobunili što je presuda samo godinu dana, oni bi hteli još više.  Inače presudu je donela sudija Slobodanka Gutović koja je 2006. godine u predmetu u kojem sam bio oštečeni za ozbiljne pretnje smrću koje mi je uputio sin profesora Perovića presudila samo sudskim ukorom, što je bio skandal svoje vrste.

Podsetimo još jednom naše čitaoce i javnost, šta se to tačno dešavalo te 2007. u Novom Sadu na antifašitičkom skupu?

-U oktobru 2007. prijavio sam javni skup u pokretu pod nazivom “Marš za jedinstvo Srbije”, skraćeno Srpski marš, povodom separatističkih tendencija u AP Vojvodini. Nakon histerije i laži medija skup je zabranjen, pa sam prijavio skup povodom ugroženih ljudskih prava, a i njega su zabranili. Potom sam zakupio salu preko jedne izdavačke kuće, policija je uticala da nam otkažu salu, a to sam saznao dok sam bio u restroranu Doma vojske na ručku. Dao sam intervju austrijskoj televiziji. Tamo su trebali da dođu drugovi iz Slovačke, među njima Marijan Kotleba koji je danas guverner Banske Bistrice, dok su ti drugovi iz Slovačke danas poslanici.

Te prijatelje srpskog naroda je policija uhapsila i izbacila iz zemlje. Meni i okupljenima u Domu vojske nije bio dozvoljen izlaz iz Doma vojske. Tuda je prolazila kolona Čankovih, Čedinih i anarhističkih tzv. antifašista koji su došli iz više gradova. Njihov skup je prijavio Nedim Sejdinović kao privatno lice, oni nisu imali čak ni redarsku službu. Ja sam prvi podneo krivičnu prijavu protiv njega ali od toga naravno nije bilo ništa.

Krenule su provokacije sa njihove strane, znamo da je Čanak danima preko medija najavljivao fizički obračun i pretio. Napali su kamenicama, flašama i bakljama Dom vojske, a momci okupljeni u bašti su uzvratili. Među povređenima sa naše strane bio je češki reporter Kotek, naravno njegove “kolege” novinari iz Srbije to nisu osudili. Policiji je naređeno da uhapsi mene i momke iz bašte, iako smo mi bili napadnuti. Uhapšeno je samo dvoje napadača sa njihove strane i brzo su pušteni.

Moram reći da je sudija za prekršaje Snežana Kondić, koja je sudila mojoj grupi uhapšenih bila veoma hrabra žena. U sred suđenja ju je neko bitan zvao da urgira da nas osudi, ali ona je postupila ispravno i oslobodila prekršajne odgovornosti mene i moju grupu okrivljenih. Posle je imala problem zbog toga prilikom reizbora. Svedoci iz žandarmerije su govorili istinu a svedočili su i brojni snimci. Nažalost bilo je tu nekih sumnjivih likova koje sam prvi put video u životu koji su bacili ljagu na sve što se dešavalo, neki od njih su potpislai i sporazume o priznanju krivice zbog čega je danas veliki problem završiti ovaj sramni sudski proces.

Da li ste zaista tada izvikivali preteće reči prema pripadnicima nacionalnih manjina i LGBT zajednici kako se kaže u optužnici?

-Koliko se sećam pevali smo pesmu “Oj Srbijo mati”, što se vidi na snimcima. Da sam lično uzvikivao bilo šta drugo valjda bi se videlo i čulo na snimku. Moguće da je neko od okupljenih pevao pesmu “Ubi pedera” i slogan “Srbija Srbima” ali to nema neke veze sa optužnicom a ni sa mnom lično.

 

Zašto je sudu trebalo 11 godina da donese presudu?

-Sud čine živi ljudi, sudije i tužioci. Što se tiče sudija, promenjeno ih je mislim ukupno sedam. Neki su otišli i u penziju. Neki nisu želeli da imaju ništa sa tim političkim predmetom pa su se trudili da ga se reše. Optužnica je menjana tri puta. Ne može se reći da sam ja vršio opstrukciju,  istina jesam nekoliko puta odlagao ročišta ali uvek opravdano. Advokate sam menjao samo par puta, a jednog mog izabranog branioca je sud razrešio bez ikakvog razloga. Rešenje o suđenju u odsustvu je nekad bilo na snazi a nekad nije, zavisi od sudije koji se menjao. Problem je bio i što od 2008. živim u inostranstvu, ali sudu sam redovno ostavljao svoju adresu, nisam bio u bekstvu i nisam se krio kako zapenušano vole da kažu soroševski novinari.

Kakvi su vaši dalji koraci, da li ćete se iz Italije gde trenutno živite javiti na izdržavanje kazne? Plašite li se mogućnosti ekstradicije?

-Ne mogu da se javim na izdržavanje kazne, ako presuda nije pravosnažna i ako nema rešenja o upućivanju na odsluženje zatvorske kazne. Ako Apelacioni sud ostane slep na očigledno kršenje Ustava i međunarodnih konvencija sumnjam da će Ministarstvo tražiti izručenje od Italije. Da podsetim Italija me nije izručila ni prošli put, mogućnost da to uradi sada je apsolutno nikakva. Jednostavno ekstradicije političkih migranata se ne dešavaju. Ovo je čisti politički slučaj i blamaža države Srbije i nikakav proces ekstradicije ne bi trebalo ni da bude pokrenut,

Da li ćete uložiti žalbu na presudu?

-Naravno da hoću. Prvo Apelacioni sud, kasnije svakako mora da reaguje i  Ustavni sud. A ovakav slučaj bi bio veoma lagan za rešavanje u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Nekoliko sličnih slučajeve kršenja načela “ne bis in idem “ su već rešavana, I ne bi moj slučaj trebao da bude izuzetak.

Mnogi se pitaju “Ako je Davidović zaista nevin zašto nije došao na suđenje da tu svoju nevinost dokaže”? Koji je vaš odovor na to?

-Od 2008. živim u inostranstvu, a suđenje zbog nekadašnjeg procesa ekstradicije za delo iz 2005. nije ni smelo da počne zbog pravila specijalnosti. Tek 2011. su mogli uopšte da počnu suđenje. Od tada su ročišta stalno otkazivana. Pozivi su mi redovno stizali na adresu u Italiji a pošto su ročišta otkazivana nisam ni dolazio. Kasnije promenama sudija dolazi do bizarnih situacija kada mi jedno vreme pozivi nisu stizali iako je sud imao moju adresu, ili kada imam rešenje o suđenju u odsustvu jer sam navodno nedostupan a pozivi za ročište mi stižu na adresu. Ta situacija se vremenom ponavljala dok ne dolazi do obustave postupka 2015. zbog toga što su u tužilaštvu shvatili da ne mogu da  gone dva puta za isto delo. Kada je uprkos tome 2016. optužnica promenjena i kada se ponovo krši princip “ne bis in idem”, ja više pozive i ne dobijam. A kako bi to izgledalo da se pojavim na vratima suda bez poziva. Uostalom više nisam hteo da učestvujem u tom cirkusu. Jednostavno taj proces je nezakonit i mora da se obustavi i tačka.

Šta zaista kao pojedinac, mislite o pripadnicima nacionalnih manjiha u Srbiji i o LGBT populaciji?

-Ne bih baš stavljao u isti koš ta dva pojma. Po ustavu i po mojim uverenjima nacionalne manjine trebaju da imaju sva zagarantovana prava, ali ta prava se ne mogu zloupotrebljavati. Ima zaista divnih i lojalnih nacionalnih manjina u Srbiji i srpski narod živi sa većinom manjina u slozi i ljubavi.

Što se tiče ovoga drugog što pitate ja odbijam da koristim novogovor i rečnik robova, to je smešni apsurd da nastrane ljude nazivate populacijom pa još sa nekim engleskim skraćenicama. A moje mišljenje zavisi od toga da li se misli na nastrane homoseksualne osobe ili na organizacije koje agresivno propagiraju ideologiju koja  uči da je nastranost normalna ili čak poželjna.

Apsolutno sam protiv te EU ideologije, a mislim da ćemo uskoro videti njen potpuni krah sa raspadom EU koji je na pomolu.

 Da li biste pristali na mogućnost kućnog pritvora ukoliko bi vam sud dao takvu opciju?

-Mene ne zanima nikakav kompromis kada su pravda, istina i sloboda u pitanju. Sud u Novom Sadu u mom slučaju nije u prilici da daje bilo kakve opcije osim obustave krivičnog postupka da Srbija ne bi bila blamirana u Strazburu.

Srećko Milovanović

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *