INTERVJU: LJILJANA HABJANOVIĆ Ne kajem se što sam vratila poslanički mandat

INTERVJU: LJILJANA HABJANOVIĆ-ĐUROVIĆ, KNJIŽEVNICA

 

Ne kajem se što sam vratila poslanički mandat

 

Najčitanija srpska spisateljica na ovogodišnjem Sajmu knjiga predstavlja se i kao autor za najmlađe

 

G: Baš zato što su strašni i vreme i okruženje, roditelji ne smeju da prepuste svoje dete uticaju sredine. Porodica je ta koja mora da vodi borbu neprestanu protiv lažnih vrednosti i nedoličnih uzora. A roditeljima ništa ne sme biti ni preče ni važnije od njihove dece.

G: Za porodicu nijedna žrtva nije velika, nijedan napor pretežak. Ko to ne shvati na vreme, kajaće se kad bude kasno.

 

Već godinama najčitanija i jedna od najuticajnijih književnica u Srbiji Ljiljana Habjanović-Đurović svake poslednje sedmice u oktobru na Međunarodnom Sajmu knjiga bude istinska zvezda te kulturne manifestacije ispred lijih se knjiga na štandu prave ogromni redovi. Tako će bez sumnje biti i ove godine jer se Ljiljana Habjanović na sajmu predstavlja po prvi put i kao pisac za decu, naslovima „Sveta Petka“, „Iva i Lutka“ i „Iva i anđeo“. O deci kao svojoj novoj publici ali i o tome kakvi sve problemi muče danas srpsko društvo i da li je zažalila zbog odluke da ne prihvati poslanički mandat prošle godine kao osma na listi SNS-a u intervjuu za Aferu govori Liljana Habjanović-Đurović.

Kako ste se odlučili za pisanje za decu?

-Dok sam istraživala pripremajući se za pisanje romana „Onda je došla Dobra

Vila“, shvatila sam kako se i preko knjiga manipuliše decom i kako im se lažne vrednosti podmeću kao prave. Kako im se ponekad proturaju glupavi i besmis-leni, često morbidni, pa čak i sektaški sadržaji. Pošto sam uverena da je važno deci jasno ukazati na razliku između onoga što je dobro i onoga što je loše, i da je važno od malena ih učiti pravim vrednos-tima, odlučila sam da tome dam i lični doprinos. Tako su nastale knjige „Sveta Petka“, Iva i lutka“ i „Iva i anđeo“. Ove priče su istinite, ali su lepe i uzbudljive kao bajka. Sigurna sam da će  deci biti zanimljive, da će im podstaći maštu, ali će istovremeno dotaći njihove nežne duše i uputiti ih da postanu dobri ljudi.

Koliko se razlikuje pisanje za decu u odnosu na pisanje za odrasle?

-Pišem sa lakoćom i radošću. I uvek sa velikom odgovornošću za ono što

ću ponuditi svojim čitaocima. Tako je bilo i ovoga puta. Stoga je i moj stvaralački trud uvek isti. Pišući priče za decu, nastojala sam da pronađem reči i strukturu rečenice koje će biti razumljive deci. Da priče ih pojednostavim, a da ih ne uprostim.

Posvećuje li se danas deci dovoljno pažnje u našem društvu?

-Mnogo je bitnije kolika im se, i kakva pažnja posvećuje u porodici. Pritom ne mislim na tetošenje i povlađivanje željama i ludostima, već na ljubav delatnu i delotvornu, kojom se stvaraju valjani i čestiti ljudi.

Većinu svojih romana posvetili ste duhovnosti i srpskim svetiteljima,

koliko naš narod poznaje svoju veru i tradiciju?

-Ja imam sreću da su čitaoci mojih knjiga oni koji vole i koji poznaju i

svoju veru i svoju istoriju, oni koji žele da saznaju još više, pa i da poduče druge. Na sajmovima knjiga i na književnim večerima srećem se sa mladićima i devojkama koji kupuju knjige iz mog duhovnog ciklusa kako bi ih poklonili svojim majkama i očevima i preko tih knjiga ih uveli u veru ili uputili u nacionalnu istoriju. Dođu mi i mladi parovi koji kažu da se spremaju da započnu zajednički život i žele da prva stvar koju unesu u svoj budući dom bude neka od mojih knjiga – najčešće je to Petkana ili Igra anđela. Naravno, svesna sam da je mnogo i onih drugih koji ne znaju gotovo ništa o svojoj veri i svojoj istoriji. Jedni zato što ih to ne interesuje, a drugi zato što je to neznanje deo jednog šireg, opšteg neznanja i neobrazovanja..

Roman Onda je došla dobravila koji govori o počasti sekti bio je najveći hit prošlogodišnjeg Sajma knjiga. Da li smo kao roditelji i društvo svesni kakve sve opasnosti nose sekte?

Na žalost, nismo. Posebno nismo svesni opasnosti od istočnjačkih sekti koje se uvlače u naše društvo kroz promovisanje drevnih učenja i veština. Dozvolite mi da našim čitaocima preporučim da potraže na Jutjubu dokumentarno-igrani film „Samo nas ljubav može spasiti“ reditelja Hadži-Aleksandra Đurovića, koji je inspirisan romanom Onda je došla dobra vila. U filmu govorimo Mitropolit zagrebačko ljubljanski Porfirije, Zoran Luković, policijski inspektor koji je u praksi video pogubne rezultate delovanja sekti i ja, a majku zavedenog dečaka igra Kalina Kovačević.

Najprevođeniji ste savremeni srpski pisac, čini se da vaše poruke razumeju čitaoci iz svih delova sveta?

-Do sada su objavljene 42 moje knjige u prevodu na 16 jezika. Moram da kažem da nijedna od tih knjiga nije prevedena uz preporuku i finansijsku pomoć Ministarstva za kulturu Srbije, za razliku od knjiga drugih srpskih pisaca, i to uglavnom uvek istih, čije prevode pa čak i objavljivanje knjiga u inostranstvu, plaćamo mi, poreski obveznici. Takođe, u inostranstvo putujem o sopstvenom trošku, ili o trošku svojih inostranih izdavača, ne o trošku građana Srbije. Srećna sam što čitaoci i van srpskog govornog područja prihvataju moje knjige. Posebno me raduje njihova popularnost u Rusiji (Ženski rodoslov je prošlog leta bio proglašen za „lidera u prodaji“ u najvećoj i najpoznatijoj moskovskoj knjižari „Biblioglobus“, a aprila ove godine imala sam književne večeri u Moskvi i Sergijevom Posadu, i primio me je Mitropolit Ruske pravoslavne crkve Evgenije). Podjednako me raduje prijem knjiga iz duhovnog ciklusa, knjiga izrazito pravoslavnih, u katoličkoj Italiji (romane Igra anđela i Zapis duše predstavila sam 2012. u crkvi Santa kroče u Firenci i nagrađena Medaljom crkve Santa kroče, 2016. na predstavljanju italijanskog izdanja romana Ana Marija me nije volela govorio je i monsinjor Vićenco Palja, koji je predsednik Vatikanske kongregacije za porodicu i izabrani kirograf pape Franje). Krajem avgusta u Skadru je predstavljeno izdanje romana Zapis duše na albanskom. Između ostalih, govorio je i sveštenik Albanske pravoslavne crkve, a dala sam intervju i za albansku televiziju.

Bela kuga je i dalje veliki srpski problem, sve je više porodica sa samo jednim detetom ili bez dece uopšte. Da li izumiremo kao nacija?

-Podaci koje povremeno pročitam u novinama zaista su zastrašujući. Sudeći po njima, mi nestajemo. Ali, tako je i sa drugim narodima koji pripadaju beloj rasi i hrišćanskoj veri. Za to sigurno postoji više uzroka, a najvažniji je svakako promenjena svest i sistem vrednosti mnogih mladih ljudi koji su postali ono što ja nazivam Potrošačima: konzumenti lake i besmislene zabave, uživaoci seksa neopterećenog emocijama, kupci jeftinih krpica i ostalih šarenih laža, šampioni u gubljenju vremena. Takvi mladi ljudi teško se odlučuju da prime odgovornost koju donose brak i roditeljstvo i nekako im je lakše i lepše da žive od danas do sutra i da ih niko, kako vole da kažu, ne smara.  Naravno, ovo ništa ne valja. Porodica je ono najvažnije što čovek ima. Za porodicu nijedna žrtva nije velika, nijedan napor pretežak. Ko to ne shvati na vreme, kajaće se kad bude kasno.

Mnoge ste iznenadili kada ste posle prošlogodišnjih parlamentarnih izbora vratili poslanički mandat?

-Ne. Pokajala bih se da to nisam učinila.

Kako vidite Srbiju danas i rad vlade i predsednika Vučića?

-Odgovor na ovo pitanje je tako kompleksan i opširan, da bi morao da bude tema posebnog intervjua.

Srećko Milovanović

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *