Intervju MILE NOVAKOVIĆ, PUKOVNIK POLICIJE Čume je bio „Tata“ mafije, a onda se pojavio Legija!!!

Intervju

MILE NOVAKOVIĆ, PUKOVNIK POLICIJE KOJI JE VODIO AKCIJU „SABLJA“ I JEDINICU „POSKOK“

 

Čume je bio „Tata“ mafije,

a onda se pojavio Legija!!!

 

PN: Legija je dobio zadatak od države da otkrije Arkanove ubice i da im se osveti. Više da se osveti jer Legija nije bio policajac da bi on nešto mogao da otkrije. Država je rešila da treba to raščistiti i da se treba osvetiti tome koji je ubio Arkana jer je on godinama bio značajan za Državnu bezbednost, za službe, za politiku…

Piše: Ana Mileusnić

 

Kako je došlo do ubistva premijera Srbije doktora Zorana Đinđića, kolika je bila moć Zemunskog klana, više o akciji „Sablja“, jedinici „Poskok“, ko je naručio ubistvo Ivana Stambolića ali i o „skaljarskom“ i „kavačkom“ klanu, Čaba Deru „nasmejanom ubici“, kriminalnim grupama u Srbiji i Crnoj Gori, optužbama za učešće u lažnom državnom udaru u Crnoj Gori za Aferu govori, pukovnik policije u penziji i publicista Mile Novaković.

Bili ste dugogodišnji policajac, prva ruka „Sablje“, drugi čovek UKP, napisali ste dve knjige „Otmice Zemunskog klana“ i „Državo, ruke u vis“. Odakle potreba da počnete da pišete ?

– Kada se sve završilo, kada se desilo to što se desilo, došlo do promene vlasti, došlo je i do velikog osporavanja celog našeg posla oko utvrđivanja ko su ubice Zorana Đinđića i imao sam potrebu da iznesem istinu za koju sam siguran da je baš takva. Želeo sam da iznesem sve činjenice i sve detalje i mislim da će te knjige biti osnova za sve one koji se kasnije budu bavili ovim ubistvom.

Kako je došlo do toga da nekome padne na pamet da ubije premijera Srbije ?

– To je strahovito duga priča. Nije dokazano da iza toga stoji neka velika sila, da stoje neke obaveštajne službe. Ne sporim da kada se desi ubistvo nekog premijera niko ne veruje da je moguće da može da ga ubije grupa kriminalaca.

Kako služba Državne bezbednosti nije uspela da spreči ubistvo?

-Nemam šta tu da kažem. Ono što je sigurno je da iza ubistva Đinđića stoje oni koji su osuđeni. Sada ko je njima dao vetar u leđa, podršku, da li je to neko finansirao o tome ne postoji ni jedan zvanični dokaz osim raznih mešetara i priča. Pojavljuju se raznorazni samozvani istražitelji koji pričaju sve i svašta.

Na koga konkretno mislite?

– Jedan koji se non stop pojavljuje i koji je čak i jednom izjavio ,gledao sam to i krstio se, da je on lično nabavio pušku kojom je ubijen Đinđić!

Vi mislite na Jugoslava Petrušića?

– Slušao sam ga i ne mogu da verujem šta sve čovek govori. Njegova cela priča je nekome simpatična, ima on interesantne priče, ali kada se dirne u nešto što sam ja radio onda čovek mora da odreaguje. Jednom sam i odreagovao a onda došao u situaciju da takvi ljudi sa lažima počnu da te blate i pričaju neistine.

Kakve neistine ?

-Recimo taj isti kaže „cela mafija u Beogradu čak i u Srbiji je krenula sa Čukarice“ znajući da sam bio četiri godine načelnik SUP-a Čukarica i onda je vezao mene i kolegu Boru Banjca da smo nas dvojica organizatori cele mafije i to na način što nismo proganjali i u startu sasekli kriminalce.

Koji je to kriminalac sa Čukarice koga ste Vi napravili a tako je poznat?

– To sam baš i ja hteo da pitam Petrušića koji je to kriminalac… još ga ja napravio. On je onda izmislio neko ime i navodno je taj bio po ratištu a nemam veze ni ko je, ni šta je taj čovek o kome priča.

Da li postoji još neki teoretičar istraživač kako ih Vi nazivate?

– Da postoji i daje mu se ogroman prostor u medijima. Izvesni Slavko Nikić koji se lažno predstavlja da je pukovnik policije. Marić i ovi sa Balkan Info koji mu daju prostor da priča sve i svašta znaju za to. Taj čovek nikada nije radio u policiji.

Dobro recite nam čime se taj čovek zaista bavio?

– Slavko Nikić je bio saradnik policije u Prištini, odeljenja za droge, i to zato što je govorio albanski jezik. On je korišćen prilikom nekog posla, neke transakcije. Taj saradnik se sada predstavlja kao pukovnik policije i on me takođe pominje i iznosi neistine.

U vezi sa čim?

– Taj je postavio pitanje : Odakle pare Miletu da kupi kuću pored Legijine? Glupost, mene zna hiljade ljudi i svi znaju da ja živim u jednom stanu u Filmskom gradu ali džaba to njemu ne vredi govoriti.

Da se vratimo na, kako Vi kažete, zlodela Zemunskog klana. Tada je to bila najveća kriminalna organizacija na ovim prostorima. Kako je sve počelo?

– To su ljudi koji su došli u Beograd iz Medveđe, preciznije iz dva sela blizu Medveđe, prvi je došao Dušan Spasojević koji je povukao njegovog druga a kasnije kuma Mileta Lukovića.  Oni su se poznavali iz kraja verovatno iz škole. Njih dvojica su se ovde bavili kriminalom, ni jedan nije ozbiljno radio niti je pokušao da se bavi nečim ozbiljnim.

Zar nije Mile Luković bio zatvorski stražar?

– Da jeste dok ga Spaojević nije povukao. On ga je izvukao sa Kosova, objasnivši mu da nema šta da traži dole a da u Beogradu ima posla. Onda su počeli da se bave kriminalom  od krađe automobila, obijanja automobila, a kasnije su se uhvatili droge i njihov najveći uspeh, tada, je poznanstvo sa Čumetom.

Da li možete da nam objasnite tu vezu sa Čumetom?

– Čume ih je koristio za prodaju droge, krađu automobila jer u Zemunu se skupila jedna lepa ekipa pravih lopova: Braća Simović, Vlada Budala, Bajić… To su sve kriminalčići iz Zemuna koje su Spasojević i Luković uzeli uz sebe i zahvaljujući Čumetu su preskočili stepenicu od običnih ološa i kriminalaca su postali malo ozbiljniji. Uhvatili su se droge.

Znači li to da su se ozbiljno bavili prodajom droge?

– Oni su se dobro bavili prodajom droge, za mene je posle bilo iznenađenje kada sam od ljudi koje smo ispitivali, saznali na koji način su oni radili. Ja sam petnaest godina radio u odeljenju za droge i video sam da su oni vrhunski prekopirali stil rada sa Zapada i Amerike. Tako su vešto razgranali mrežu, imali su pet-šest svojih ljudi koji su držali određena područja Beograda i Novog Sada najviše, nešto malo i u Požarevcu. Nisu oni drogu prebacivali u inostranstvo kao što je rečeno da su prodavali po zapadnoj Evropi sve su ovde radili. Oni su osmislili maloprodaju.

U kom smislu maloprodaju?

– Kada im stigne količina od pedeset kilograma heroina iz Novog Pazara i Rožaja, oni odmah tokom jedne noći naprave sto kila sa smešama koje su pogodne da bi heroin i dalje bio kvalitetan. Odmah u toku noći svih sto kila podele. Znači, Opačiću daju petnaest kilograma, Konstadinoviću daju deset kilograma, Đuri Mutavom daju dvadeset kilograma i drugim saradnicima po Zemunu. Tokom noći više ništa nema kod njih. Znači oni su u kontaktu sa drogom bili samo te noći i njih više nigde nema. A onda ovi drugi koji su preuzeli drogu organizuju uličnu prodaju.

Da li je Čume znao da se oni tako ozbiljno bave drogom?

– Čume ih je i povezao sa tim. Lično on se nikada nije bavio tim poslom. Inače, on je u to vreme znao sve šta su oni radili. Čume je bio „ tata“, ništa oni nisu radili bez njegovog znanja.

Kako je jedan klan postao jači od države?

– Uh, to je strahovito duga priča. Njihov prvi skok je Čume a drugi veliki skok je bilo poznanstvo sa Legijom.

Odkud to poznanstvo sa Legijom, tada je on bio komandant  JSO?

– Legijina žena, Šucina bivša žena, Aleksandra sa kojom je on počeo da živi, je bila drugarica žene Dušana Spasojevića. Oni su se upoznali na nekim dečijim proslavama, rođendanima, i svideli su se očigledno jedan drugom. Njih nikada niko nije video da se sastaju osim na tim nekim slavljima kojih nije bilo puno ali su imali onda tajne sastanke, imali su svoje neko mesto koje su zvali „klupica“, to je u nekom parku u Zemunu, tamo su se viđali. Legija nije voleo telefone on je imao svoje kurire.

Kada je došlo do većeg kontakta između njih?

– Legija je dobio zadatak od države da otkrije Arkanove ubice i da im se osveti. Više da se osveti jer Legija nije bio policajac da bi on nešto mogao da otkrije. Država je rešila da treba to raščistiti i da se treba osvetiti tome koji je ubio Arkana jer je on godinama bio značajan za Državnu bezbednost, za službe, za politiku… E tada su Zemunci napredovali jer Legija nije mogao taj zadatak da poveri njegovim ljudima. Oni su bili za šumu, nisu bili za gradske kombinacije.

Šta biva kada je Legija angažovao Zemunski klan?

– Oni su seli, napravili spisak na koji su međutim dodali i neke svoje neprijatelje. Tada počinju ubistva što se znalo. Od Ćande, Koleta, Dugog, i cele te serije. Onda rasčišćen je Novi Beograd od onih koji su se bavili prodajom droge kao i oni. Recimo, Bata Trlaja koga su jurili po Novom Beogradu i ubijali ga pola sata, on im je bežao pa su ga na kraju stigli. Ubijali su i svoje protivnike zbog banalnih stvari. Jedna presuda je glasila „Kurčio se po Zemunu“.

Priča se da su ubili i Jovana Cunera?

– Cuner je bio stari kriminalac koji ih uopšte nije zarezivao u stilu: Vi ste samo kriminalci iz Zemuna. A on je već bio ozbiljna faca i kriminalac u Zemunu koji je držao do sebe. Njega su ubili jer su se plašili da će pomoći Čumetu, jer kada je ovaj bio u bekstvu, i kada je počeo da ih blati, da daje priče novinarima o njima ko su i šta su, te napravio kontakt sa policijom i rekao da će biti prvi koji će ih razotkriti, kao što je i postao prvi svedok saradnik, jedan od ljudi koji je mogao da bude podrška Čumetu, je po mišljenju Zemunaca bio i Cuner. I onda su ga likvidirali. Oni su u periodu 1998. do 2003. godine počinili oko trideset ubistava.

Odakle ideja da se ubije Premijer i šta bi se time postiglo?

– To je skoro neverovatno objasniti. Jedna grupa ovakvih kretena odlučuje da ubije premijera i šta oni hoće posle? Ubistvo premijera je zajednička odluka Legije i njih. Kada su odlučili da ubiju Đinđića, Legija uzima svog čoveka od poverenja, Zvezdana Jovanovića, koji je bio izuzetno odan i veran kroz sve te njihove akcije i ratove koji su prošli. Onda su imali dve ozbiljne sačekuše Bubanj potok i hala Limes. Bilo je čekanja kod Skupštine ali tu se ništa nije dogodilo.

Kako to da država nije reagovala posle hale Limes?

– To je teško objasniti. Kako nije podignut najveći stepen bezbednosti premijera. E tu su omanule službe koje bi trebalo time da se bave. Ne može kriminalistička policija to da radi. Najodgovorniji su oni koji su upravo bili odgovorni za njegovu bezbednost.

Premijer je ubijen. Kako je za jedan sat napravljena poternica za deset članova bande?

– To je jedno od najtežih pitanja koje ja odlično znam, ali koje ljudi neće da prihvate i shvate. U januaru mesecu je formirana jedna posebna ekipa od kriminalistiških policajaca Beograda i UBPOK-a da razotkrije Čumetove priče. S druge strane se pojavljuje Bagzi i Čumetova žena koji pričaju drugu priču. Onda se formira grupa da se otkrije šta je od toga tačno. A Čume je pričao o otmicama i ubistvima sa jednom zadrškom, a nedelju dana pred ubistvo je dao Joci Prijiću, tužiocu, tu čuvenu izjavu na oko dvadeset strana. Na osnovu te Čumetove priče trebalo je da počne akcija i da se oni uhvate i uhapse.

Zašto nije sprovedena akcija?

– Njih jednostavno nije bilo nigde. Od kraja januara do februara, nisu bilu stanovima, niko ih nije video, oni su već počeli da prate Đinđića. Nijedan telefon koji su imali nije bio u funkciji. Oni su očigledno prešli na te svoje specijalne telefone. Ideja je bila da im se zakaže ročište na sudu, jer oni su se odazivali na sva suđenja o otmici, zezali se tamo, ismevali. Kada se zakaže ročište i oni se pojave, mi bi ih pohapsili. Dok se sve to priprema, Joca Prijić nekoliko dana pre ubistva dolazi sa tom konačnom zadovoljavajućom Čumetovom izjavom. Akcija se obustavlja.

Te noći nakon ubistva Đinđića na sastanku Saveta za bezbednost kreće priča ko stoji iza ovoga, tužilac Joca Prijić, policijski deo i verovatno državna bezbednost su bili jedinstveni da jedini ko može da stoji iza toga su Zemunci plus Legija. Na tom Savetu za bezbednost je bio i Beba Popović koji je insistirao da se krene sa poternicom.

Vi ste ipak videli Bebu Popovića?

– Ne, ja nisam bio na tom sastanku, i nisam mogao da ga vidim i nikada ga nisam video. To je skoro neverovatno ali istinito.

Zašto na toj poternici nije bio i Zvezdan Jovanović?

– Za njega niko nije znao. Mi smo pobrojali samo one za koje smo znali. Apsolutno niko nije znao za njega, dok nam Đura Mutavi nije ukazao na Zvezdana koga je on znao kao Zveki. Kada smo čuli, odmah smo shvatili o kome se radi.

Akcija „Sablja“ je prilično satanizovana, privedeno je oko dvanaest hiljada građana?

– Jeste, i to sam više puta pokušao da objasnim ali niko ne veruje. Akcija „Sablja“ je bila na celom terenu. Svi OUP i stanice milicije Srbije su svoje dnevne aktivnosti prikazivali kroz akciju. Zato su brojke tako naduvane. Gde god je neko nekoga priveo u Srbiji, on je to prikazao da je to urađeno po akciji „ Sablja“. Devedeset od sto ljudi nema veze sa akcijom, ali u vanrednom stanju je policija dobila ovlašćenja da može da hapsi bez tužilaštva. Onda su svi iskoristili to da raščiste svoje kriminalce.

Znači nisu svi koji su bili privedeni i pritvoreni?

– Ne, bili su samo privedeni, od toga je pritvoreno od tri stotine do četiri stotine ljudi i od toga je najveći deo ostao u pritvoru zbog toga zbog čega su privedeni.

Zašto je pevačica Ceca Ražnatović  bila u pritvoru četiri meseca?

– Ceca se neposredno pred Limes, zajedno sa sestrom, videla sa Dušanom Spasojevićem i Miletom Lukovićem koji su došli na stadion „Obilić“. Tada su oni sa njom obavili razgovor i tražili alibi od nje jer su posle Limesa hteli da ih podrži Ceca i da kaže da su ona i njena sestra u to vreme bile sa njima. Ceca i njena sestra su bile u frci jer su im oni rekli „desiće se nešto, kada se desi mi ćemo doći kod tebe“. Međutim, povod hapšenja Cece je potpuno drugi. Kod nje su, što je glupo, našli Arkanovo oružje i to joj nakačili. A i privredni kriminal je krenuo da istražuje neke malverzacije u vezi sa fudbalskim klubom Obilić. To je bio osnov za pritvor. Glavni razlog je bio što je ona obećala da će dati alibi.

Postoji teorija „trećeg metka“. Vaše mišljenje o tome?

– Hiljadu puta ispričano i nigde ne postoji trag. To je priča koju su izmislili Veruović, Đinđičev telohranitelj koji je ranjen i njegova ekipa. Po meni, oni su bili u velikoj frci jer jedini zadatak koji je trebalo da urade je bio da sačuvaju život premijera. Oni tvrde da su čuli tri pucnja. Onda je veštak balističar dva, tri puta na sudu objasnio da su oni čuli tri zvuka ali oni su ostali pri svojoj priči. Međutim, postoji dvadeset šest nezavisnih svedoka koji su čuli dva pucnja. Samo ta činjenica se minimizira.

Godinama tvrdite da atentat na Zorana Đinđića nema političku pozadinu a upravo je Beba Popović svedočio na specijalnom sudu da je pozadina politička?

– Beba Popović je imao više priča na sudu. I minimizirao je svoju ulogu u tim dešavanjima. Ne kažem da je on odgovoran za išta, čovek je bio Đinđićev odani partner, ali da iza ubistva stoji neka politika, to nikada nije utvrđeno niti će se ikada utvrditi. Politička pozadina može da bude Koštuničina ekipa ili Šešelj. Međutim Šešelj je u januaru, mesec ipo pre ubistva, otišao u Hag, tako da je to teško.

Osim Sablje radili ste i na ubistvu Ivana Stambolića.Ko je naredio njegovo ubistvo?

– Za to je napisana krivična prijava Slobi Miloševiću, Radetu Markoviću i drugima. Sigurno da lično Milošević nije naredio ubistvo, ali njegovo okruženje, poltroni oko njega, da. Kada se desilo šta se desilo pretpostavljam da je saznao. Samo ubistvo Stambolića je rešeno tek u akciji „Sablja“.

Zašto je formirana jedinica „Poskok“ i da li je napravila neke rezultate?

– Jedinica „Poskok“ je formirana dve nedelje posle 5. oktobra, Boža Prelević je bio kooministar ispred Dosa, jedan od tri. On je došao na ideju da se formira jedna ekipa koja će da istrži nerešena ubistva, pre svega Ibarsku magistralu, pokušaj ubistva u Budvi Vuka Draškovića, nestanak Stambolića…

Zadatak je dobio tadašnji advokat, bivši policajac Ljuba Milanović koji je vraćen u službu, pošto on dugo nije bio u službi došli su na ideju da ja rukovodm sa tim faktički. Skupila se grupa ozbiljnih policajaca iz grada i iz Vojvodine. Nas petnaestak je počelo da radi, dali su nam sva moguća ovlašćenja da možemo da radimo čak je i na teren otišla depeša da ako se mi pojavimo bilo gde da nam daju kompletnu podršku. Krenuli smo da radimo ove slučajeve i rešena je Ibarska magistrala. Najmanje podataka smo imali o otmici Ivana Stambolića. Recimo u slučaju Slavka Ćuruvije se još niko nije pomakao od podataka do kojih smo mi došli.

Kao iskusan policajac šta mislite da li postoji neka nova jaka kriminalna grupa u podzemlju Srbije danas?

– Postoji verovatno pod nekom drugom kontrolom. Nije tako drastično kao što je bilo devedesetih do dvehiljaditih godina. Ali svi vidimo da nema rešenja u sukobu dva crnogorska klana.

Vi pričate o „škaljarskom“ i „kavačkom“ klanu i šta mislite o tome?

– Moje mišljenje je da je to preterano. Sada se sva ubistva i sve što se dešava pripisuje sukobu ova dva klana.

Kako je uopšte počeo sukob Bojović – Šaranović?

– Oko otmice sina od kuma ili rođaka Šaranovića. Onda su oni bili zapeli da to reše a u stvari taj dečko je otet pa ubijen posle i onda je došlo do sukoba. To ko je kome blizak sada je toliko zapetljano da se više ne zna ništa.

Prema Vašem mišljenju kako rešiti sukob?

– To se veoma teško sada može rešiti jer ovde a i u Crnoj Gori nema autoriteta kao što je nekada kod nas bio Arkan. U Crnoj Gori verovatno bi mogao da se nađe neki autoritet koji će da ih skupi i da im objasni kao u filmovima, u Srbiji ne znam da postoji neko sa tolikim autoriteom da skupi sve i kaže: „Ej bre ljudi štetite svima nama, ne možemo da se bavimo našim kriminalnim poslovima“. U policiji i sudstvu takođe ne postoji autoritet koji to može da uradi. Očigledno ni u politici ne postoji niko.

Vas su u Crnoj Gori napali neki mediji da ste jedan od vinovnika „ lažnog državnog udara“ te likvidacije Mila Đukanovića?

– Svaka čast crnogorskim opozicionarima kako su to lepo osmislili. To je tako sve lepo i vešto spakovano da sam oduševljen. Ja da sam to radio, ne bih bio tako dobar.

Vezuju Vas za izvesnog Sašu Sinđelića. Ko je taj čovek i da li ga zaista poznajete?

– Saša Sinđelić je dvehiljadite godine bio vojnik u Kraljevu na straži sa koje je pobegao sa puškom. Potom je oteo auto nekome, policija ga je jurila, napravila zasedu, on je pucao na patrolu i uspeo da pobegne. Vratio se u svoje selo negde kod Šapca i tu se krio. Neposredno posle toga prešao je na hrvatsku stranu pošto je njegovo selo bilo blizu granice. On ubija seljaka koji ore njivu i uzme mu traktor. Delo je počinio sa puškom koje je otuđio iz vojske. Vratio se traktorom u svoje selo. Ja dobijam zadatak da sa Kraljevom radim ovaj prvi deo od bekstva iz vojske i pucanja na policiju. U medjuvremenu, upadne nam depeša iz Hrvatske o ovom ubistvu i da sumnjaju da je on to uradio. Uhapsimo ga u njegovom selu, nađemo pušku i sve rešimo. Pošto je bio vojno lice, pripadao je vojnom tužilaštvu i vojska ga je pritvorila, za sva ta krivična dela, u Spuž u Crnoj Gori.

Vi ste navodno išli da ga posetite?

– Kao policajac odlazim sa svojim kolegama da ga saslušam na ove okolnosti, zašto bi posećivali Sašu Sinđelića, on tada ima dvadeset godina. On je dobio dvadeset godina u Hrvatskoj u odsustvu. E sada, ovi iz crnogorske opozicije iskopaju to i prikazuju da sam mu ja došao u posetu samo ne kažu da je to bilo dvehiljadite godine, nego kažu da je to bilo skoro.

Šta se sa njim dešavalo kada je odslužio kaznu?

– Uopšte ne znam ni gde je on bio ni šta se sa njim dešavalo a šta su oni tamo montirali: Da sam ga ja tada vrbovao. On nije bio kriminalac, bio je budala, kreten, koji je ubio seljaka da bi mu uzeo traktor. Ja takvog čovek da vrbujem za nešto ozbiljno a on pritom tada ima dvadeset godina.

Takođe se u Crnoj Gori tvrdi da ste desna ruka Bebe Popovića?

– Odlično, to su tako lepo spakovali, oni kažu da je ovom akcijom rukovodio Beba Popović i onda im je ovo super: Beba Popović i Mile Novaković i eto priče.

Da li je ikada dokazana ova priča vezana za vas?

– Ko to može da dokaže. Tog  Sašu niko nije ni pita za mene niti bi se on mene setio dve hiljadite godine. Sve je to izmišljeno. Katastrofa koliko je to zapetljano.

 

 

Čaba Der će uništiti Škaljarce!

 

Uhapšen je „nasmejani ubica“ Čaba Der koji je navodno ponudio saradnju policiji. Da li bi on mogao da raskrinka „škaljarski“ klan?

– Može ako hoće! Čitao sam u novinama samo ne verujem da je ponudio saradnju posle dva dana. Ne može on da ponudi saradnju Češkoj policiji. On će da ponudi saradnju našoj, mađarskoj ili holandskoj policiji, jer je u tim zemljama izvršavao ubistva. Kada bi on pričao, stvarno bi mogao da otkrije ko su nalogodavci svih tih ubistava u kojima je učestvovao. To bi bila“ bomba“.

Takođe u zatvoru je i Slobodan Kašćelan, navodni vođa kavačkog klana. Da li njegovo svedočenje može da razbije tu organizaciju?

– Čuo sam to da postoji u Crnoj Gori neki njihov svedok saradnik koji priča o tim ubistvima i ko stoji iza njih. Crnogorska policija je pohapsila jedan deo tij njihovih. Medjutim, veoma je teško, jer koga god uhapse njihovo najbliže okruženje preuzima rad na tome i od toga nema ništa. Crna Gora je specifična, kod njih kompetna omladina nekog kraja ništa ne radi, kriminalci ih pokupe i oni počinju da se bave kriminalom. Tako je to bilo i kod Šarića, tako je i kod ovih a osnova njihovog posla na kraju je – droga.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

One thought on “Intervju MILE NOVAKOVIĆ, PUKOVNIK POLICIJE Čume je bio „Tata“ mafije, a onda se pojavio Legija!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *