INTERVJU: NEBOJŠA KRSTIĆ: Nisam Vučićev, nisam izdao opoziciju!

INTERVJU: NEBOJŠA KRSTIĆ, LEKAR, MUZIČAR, POLITIČKI ANALITIČAR I UTICAJNI TVITERAŠ

 

Misle da sam Vučičev

čovek i izdajnik opozicije

Umesto da ti kažu da si izdao partiju i Tita, kažu ti da si bot. To je OK. Za njih je čak i to mentalni napredak

 

Razgovarao:

Srećko Milovanović

 

Najnapadaniji učesnik društvenih mreža u Srbiji smatra da “Bog još nije rekao laku noć Srbiji”

 

 

Tviter je postao vrlo snažan medij i moćno sredstvo za razmenu ideja i slanje političkih poruka. A i velika je navlaka.

 

S jedne strane opoziciji, proEU opoziciji, nije ni lako jer im je Vučić zatvorio sve strateške pravce delovanja, a s druge, nije Vučič birao ovu galeriju nesposobnih i bezidejnih lidera koji su antivučićizam izabrali kao jedini pravac svog delovanja

 

Tadić je u međuvremenu u političkom smislu regredirao i ne liči ni na koji način na sebe iz vremena kada je vodio Srbiju. Ovo je zaista njegov novi film, neuporedivo lošiji od onog koji se prikazivao do 2012. godine.

 

 

Početkom osamdesetih predstavljao je jednu od ikona urbanog Beograda i Novog talasa kao član legendarne grupe VIS Idoli da bi se tokom devedesetih i dalje bavio muzikom ali i svojom osnovnom profesijom – medicinom. Posle petooktobarskih promena aktivno ulazi u politiku, a tokom dva mandata bio je savetnik tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića.

Nebojša Krstić Krle, danas je jedan od najuticajnijih političkih analitičara čiji komentari na društvenoj mreži Tviter nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Optužuju ga da je “Vučičev čovek”, da je “izdao opoziciju” i mnogo toga još. Nebojša Krstić u intervjuu za Aferu komentariše sve te priče i objašnjava zašto je opozicija nemoćna pred predsednikom Srbije.

Kako komentarišete hajku koju je list Kurir poveo protiv vas zbog tvita o Čedomiru Antiću i njegovom autističnom sinu kome ER Srbija nije dozvolila da leti njihovim avionom?  Šta ste zapravo tim tvitom želeli da poručite?

-Hajka traje duže, a mislim da sam ja samo kolateralna šteta u hajci koja se vodi protiv predsednika Srbije Vučića. To s Antićem mi je zasmetalo. Pomislio sam, ako ti se već desi takva stvar, normalno je da kao roditelj pokuš da svoje dete ipak odvedeš na more, promenom prevoznog sredstva ili kako god, a ne da kreneš u davanje intervjua protiv Air Serbia svim novinama. Ja ne bih postupio onako kako je Antić, a opet, gledam stvar sa strane i možda sam ogrešio dušu. Ako jesam – izvinjavam mu se.

Da li vas dotiče to što vas pojedini mediji nazivaju „botom“ i „Vučićevim čovekom“?

-Ne smeta mi, navikao sam. Naime, ovde postoji jako izražena sklonost i medija i intelektualne javnosti za jednoumljem, za unisonim mišljenjem. I sad ako neko, ko pripada određenoj sredini, ne misli kao ostali njeni pripadnici to se doživljava danas isto kao i u vreme SFRJ. Samo se danas promenio komunistički žargon. Umesto da ti kažu da si izdao partiju i Tita, kažu ti da si bot. To je OK. Za njih je čak i to mentalni napredak.

Šta je za vas Tviter, mreža za razmenu mišljenja ili ring za najsuroviji politički obračun?

-Ne znam, i jedno i drugo! Verovatno. Na Tviteru pišem svoje mišljenje. Ono često nije dobro po neke učesnike političkog života, pa mi onda i odgovore. Problem je što mi nikad ili vrlo retko odgovore lično, obično napujdaju svoje maskirane botove koji onda prave verbalni linč, psuju, vređaju, prete…

Ali opet, nije ni sve tako crno. Na tviteru ima vrlo finih i inteligentnih ljudi, pa vidite da što se racija u javnom prostoru tiče, Bog još uvek nije rekao laku noć Srbiji. Tviter je postao vrlo snažan medij i moćno sredstvo za razmenu ideja i slanje političkih poruka. A i velika je navlaka.

Ima li opozicija ijednu pravu političku ideju danas ili se sve svelo na mržnju i pljuvanje po Vučiću i SNS-u?

-Ima, ali u tragovima. Da nema Čede i LDP, mogao bih bez razmišljanja da kažem – nema. To je velika šteta. Mislim na to samoubijanje opozicije koje traje već pet godina. Nije to dobro za Srbiju, za politički život, a nije dobro čak ni za vlast. S jedne strane opoziciji, proEU opoziciji, nije ni lako jer im je Vučić zatvorio sve strateške pravce delovanja, a s druge, nije Vučič birao ovu galeriju nesposobnih i bezidejnih lidera koji su antivučićizam izabrali kao jedini pravac svog delovanja.

Imaju li prava javne ličnosti poput Sergeja Trifunovića ili Vlade Georgijeva da najprizemnijim rečnikom vređaju svoje političke neistomišljenike na društvenim mrežama?

-Postoje ljudi, kao reciomo ta dvojica, koji misle da to što tvituju iz svoje kuće i iz svojih papuča, znači da vode nekakav opušteni privatni čet sa drugarima. A ne razumeju da je tvitovanje isto što i konferencija za štampu na kojoj, ako si javna ličnost, ipak treba da budeš umiven, pristojan i eventualno trezan. Ne shvataju da psovačinom i tom svojom agresivnom retorikom ne definišu nikog drugog, već isključivo sebe. A ne razumeju ni da, kao javne ličnosti, ipak imaju obavezu da poštuju neke elementarne norme civilizovanog ponašanja, jer Tviter čitaju i maloletni.

Bili ste politički savetnik Borisa Tadića, kako vidite bivšeg predsednika Srbije kao sadašnjeg opozicionara, šta biste ga danas savetovali?

-Bio sam savetnik predsednika Republike Tadića do 2012. godine. Potom se naši putevi razilaze, praktično od trenutka kada on cepa DS, tri nedelje pre parlamentarnih izbora 2014.

Po mom osećanju za stvari to je nedostojan potez i nezamisliv za nekoga ko je bio predsednik te stranke i predsednik Srbije. No, nevezano za to što ja mislim, Tadić je u međuvremenu u političkom smislu regredirao i ne liči ni na koji način na sebe iz vremena kada je vodio Srbiju. Ovo je zaista njegov novi film, neuporedivo lošiji od onog koji se prikazivao do 2012. godine.

Može li opozicija ugroziti Vučiča i SNS na predstojećim izborima u Beogradu?

-Indikativna su istraživanja koja kažu da ne mogu. Srđan Bogosavljević iz Stratedžik marketinga, elaborirao je situaciju, koja se svodi na to da čak i u idealnim uslovima, a to znači ako opozicija formira zajedničke kolone koji imaju nekakvu logiku u politici i ideologiji, što će se desiti teško – opet ima vrlo male šanse da napravi preokret.

S druge strane, ne znamo kakva će biti Vučićeva strategija, ko će mu biti kandidat, dakle i on ima prostora i za greške i za dobre poteze koji bi mobilisali njegove glasače, ali i neodlučne – da glasaju za listu vlasti. Biće to zanimljiva trka.

Šta mislite o Ani Brnabić kao premijerki?

-O novoj premijerki mislim sve najbolje. Mislim da je to najhrabriji i najbolji Vučićev kadrovski potez od kako je na čelu SNS-a. Brnabić je potpuna suprotnost liku SNS-ovca kakav evo već pet godina u javnosti prave elitni suprematisti, dakle, ljudi koji misle da su bogom dani da vode Srbiju, i da je samo greška prirode to što im se trenutno na putu isprečio nekakav Vučić.

Dakle, čitava matrica po koji SNS ima „glupe“, „nepismene“, „bezube“ i ne znam kakve kadrove, pada u vodu dolaskom na čelo vlade Ane Brnabić, jer je ona antipod svih tih predrasuda i dokaz trabunjanja kvazi elite. Pritom, ona je sposobna, vredna, brzo uči, dobro komunicira sa javnošću, neposredna je, normalna i simpatična žena, i tek je na početku mandata, pa još i nije pravo vreme za ocenu njenog premijerskog učinka.

Šta je danas ta „drugosrbijanska elita iz kruga dvojke“ i zašto za sebe smatraju da su toliko iznad „ostatka Srbije“?

-Naši elitni suprematisti isti su kao i oni iz Šarlotvila u Virdžiniji, samo što oni tamošnji nose zastave konfederacije, a naši crtež patke. Ovi naši misle da su po prirodi stvari bolji i vredniji od onih drugih, onih na vlasti, koji su im „preoteli državu“ (bez obzira što smo imali seriju izbora na kojima je pobednik u više navrata dobio svoj demokratski legitimitet).

I ovi naši „građanski“ suprematisti, baš kao i njihove američke kolege, kad izađu na demonstracije istaknu fotografije političkih protivnika koje će linčovati kad osvoje vlast. I to govore javno, bez ikakvog zazora. To je ozbiljan oblik kulturnog i političkog rasizma koji ovde niko ne registruje i koji je u svojoj suštini antidemokratski i nasilnički, da ne koristim teže reči.

Srećko Milovanović

 

 

Antrfile

 

Brišu me sa fotki “Idola” kao Trockog za vreme Staljina

 

Kako danas gledate na „Idole“ i Novi talas osamdesetih? Da li su „Idoli“ zapravo bili bend izuzetno jakih umetničkih individualaca koji nisu mogli zajedno?

-Idoli su bili neobična grupa, krajnje neshvatljiva za one koji rokenrol vide kroz prizmu Bijelog dugmeta i koji misle da onaj što ima gitaru mora biti šef grupe, dok su ostali manje važni muzičari.

Takođe, novi talas je bio pokret teško shvatljiv ljudima koji rok muziku ne vide kao deo POP arta, već kao specifičan zanatski žanr. Idoli su bili POP art bend, možda jedini takav u ex Jugoslaviji. Inače, postoji zanimljiv fenomen, oni kojima se moje političko razmišljanje ne dopada ulažu velike napore da obezvrede moj učinak u Idolima, pa su počeli i da me brišu sa slika benda, baš kao što su u vreme Staljina brisali Lava Trockog. Komunizam je malignitet od kog se Srbija jako teško leči.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *