INTERVJU: NEBOJŠA KRSTIĆ: Očekuje nas histerična jesen!

INTERVJU: NEBOJŠA KRSTIĆ, LEKAR, MUZIČAR, POLITIČKI ANALITIČAR

 

Ukinuta su mi dva Tviter naloga u samo desetak dana, prvi sam vodio godinama. Time sam ja postao jedina osoba u Srbiji kojoj je zabranjeno da iznosi političke stavove, dok svi oni koji svakodnevno kukaju na Vučićevu cenzuru, mogu slobodno i nesmetano da pišu šta god požele

Opozicioni protesti „1od5miliona“ su mrtvorođenče od samog početka i prevara građana. U početku su se „lideri“ SZS skrivali iza glumaca, sportista i drugih popularnih ličnosti, pa je određeni broj građana dolazio na ta okupljanja. U trenutku kad su se „lideri“ ukazali narodu i uhvatili mikrofona, građani su se razišli i sada je ostao samo prazan šator u Pionirskom parku

 

 Opozicionari leti ne rade, jer tada se odmaraju na svojim luksuznim destinacijama od Briona do Maldiva. E, kada se početkom septembra vrate sa odmora, onda požele da opet malo „ruše“ Vučića. A šta bi oni radili kad ne bi rušili Vučića? Za šta su sposobni? Šta drugo znaju da rade?

 

U svojoj životnoj karijeri bio je muzičar, član legendarnog benda „Idoli“, bio je lekar, savetnik predsednika republike, sada je marketinški stručnjak i politički analitičar ali je nekako kod najšire javnosti najprepoznatljiviji kao uticajni Tviteraš. Nebojša Krstić-Krle svojim tvitovima nikoga ne ostavlja ravnodušnom na politiko-društvenoj sceni o čemu svedoče i dve nedavne blokade njegovog naloga. O tome kome smeta na Tviteru ali i o najvažnjim političkim temama trenutno u intervjuu za Aferu govori Nebojša Krstić.

 

Zašto ste postali nepoželjna osoba na Tviteru?

-To se i ja pitam. Uljudan sam, poštujem neistomišljenike, ne ulazim u prepucavanja, pišem samo ono što mislim, najčešće o pojavama, retko o ljudima, a i o njima jedino ako su javne ličnosti, ali obazrivo i nežno kako ne bih uznemirio njihove delikatne dušice. Međutim, izgleda da je neka od tih dušica ekstremno osetljiva na drugačije mišljenje pa je odlučila da me cenzuriše. Kako god okrenete, ukinuta su mi dva Tviter naloga u samo desetak dana, prvi sam vodio godinama. Time sam ja postao jedina osoba u Srbiji kojoj je zabranjeno da iznosi političke stavove, dok svi oni koji svakodnevno kukaju na Vučićevu cenzuru, mogu slobodno i nesmetano da pišu šta god požele. Neki među njima, isključivo najgore prostakluke, uvrede i psovke.

Ko vas je zapravo blokirao na ovoj društvenoj mreži, da li ste dobili neko obrazloženje blokade naloga?

-Posle zabrane mog prvog naloga, Jovana Gligorijević, urednica Vremena i „borkinja“ za slobodno novinarstvo, hvalila se da je ona zaslužna za cenzurisanje mog profila. To je zanimljiv fenomen jer pokazuje da se ti lažni borci za slobodu ne bore zaista za slobodu, već za sebe – za to da oni budu cenzori i da od njih zavisi ko sme da se pojavljuje u javnom prostoru.

Ko se to plaši vaših tvitova?

-Ne razumem zašto bi se iko plašio. Tviter je otvoren za sve i poligon sa javnu debatu. Svako može da odgovori, da demantuje, ta tuži ako smatra potrebnim. Ali izgleda da su neki osetljivi na istinu, istina ih boli i istinu treba zabraniti po svaku cenu.

Čini se da su opozicioni protesti zamrli, imate li i vi takav utisak?

-Opozicioni protesti #1od5miliona su mrtvorođenče od samog početka i prevara građana. U početku su se „lideri“ SZS skrivali iza glumaca, sportista i drugih popularnih ličnosti, pa je određeni broj građana dolazio na ta okupljanja. U trenutku kad su se „lideri“ ukazali narodu i uhvatili mikrofona, građani su se razišli i sada je ostao samo prazan šator u Pionirskom parku kao spomenik SZS, organizacije bez politike, ideje, programa, koja od sadržaja ima samo privatni interes onih koji je vode i koji se lažno predstavljaju kao „lideri“.

Plaši li se opozicija izbora?

-Kao đavo od krsta. S jedne strane, sasvim opravdano. Opoziciju vode kompromitovane ličnosti za koje ne glasa ni najbliža rodbina. S druge strane, žale se na nepovoljne izborne uslove, a te su uslove, uzgred govoreći, pisali upravo oni dok su bili vlast. Po tim „lošim“ uslovima je SNS pobedio njih 2012. godine.

Ko je u stvari pravi vođa opozicije, Đilas, Boško, Jeremić ili neko četvrti?

-Trenutno, to se pitanje javno ne postavlja jer vlada lažna harmonija. Kažem lažna jer postoji samo zato što nema plena koji treba između sebe da podele. Ali pitanje ko je vođa, tačnije gazda, svima njima – nije nezanimljivo. Boris Tadić je donedavno tvrdio da je Đilas Miškovićev eksponent, a da je Vuk Jeremić radikal šešeljevskog tipa. Međutim, sad se i Tadić priključio ljudima prema kojima je pokazivao prezir i netrpeljivost, tako da zaključujem da ili su se oni popravili, ili se on pokvario.

Hoćemo li do kraja ove godine videti nešto makar nalik rešenju krize na Kosmetu?

-Trenutno deluje kao da za to nema šansi, a opet moguće je ako Amerikanci odluče da nateraju Prištinu na određene ustupke. Za Srbiju bi kompromis, o kome Vučić govori, bio najbolja vest od šestojanuarske diktature naovamo. Bez kompromisa, ostaćemo da tavorimo u zapećku istorije, a uz rešenje kosovskog problema Srbija ima šansu da dramatično pospeši svoj razvoj i poboljšanje životnog standarda građana. Upravo to i jeste razlog zašto SZS toliku energiju troši kako bi Vučića sprečilo u tome da razreši istorijski konflikt između Srba i Albanaca. Oni svoju šansu vide samo u razvoju nepovoljnih okolnosti, u eventualnim sukobima i destabilizaciji koju bi svojim populizmom pokušali da iskoriste za preuzimanje vlasti. U uslovima mira i razvoja, SZS je potpuno irelevantna grupa luzera.

Kome smeta gradnja i renoviranje po Beogradu?

-Samo budalama i onima čiji je interes da se oni ugrađuju u sve javne radove na način na koji su to radili dok su bili vlast. Građanima je u interesu da se delovi grada renoviraju, da postaju lepši i atraktivniji za turiste, pa čak i kad moraju zbog radova neko vreme da zaobilaze centar grada.

Kakvu jesen očekujete na političkoj sceni Srbije?

-Očekujem histeričnu jesen, po običaju. Opozicionari leti ne rade, jer tada se odmaraju na svojim luksuznim destinacijama od Briona do Maldiva. E, kada se početkom septembra vrate sa odmora, onda požele da opet malo „ruše“ Vučića. A šta bi oni radili kad ne bi rušili Vučića? Za šta su sposobni? Šta drugo znaju da rade?

Da li ste dobili nekad ponudu od neke stranke da zvanično pojačate njene redove?

-Otkako sam izbačen iz DS, nemam naročitog interesa da budem stranački aktivan. To je za mlađe ljude. A i suviše sam svojeglav da bih trpeo stranačku disciplinu. Uloga slobodnjaka mi više odgovara.

Srećko Milovanović

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *