INTERVJU: NENAD PAGONIS: Bokseri nisu surovi

INTERVJU: NENAD PAGONIS, KIK BOKS ŠAMPION I ZVEZDA TLZP

 

Bokseri nisu surovi

 

Desetostruki svetski kik-boks šampion oduševio javnost imiticajima muzičkih zvezda

 

Najdraža imitacija mi je bila sigurno Đorđa Balaševića. Emocija i poruke koje njegove pesme nose su vanvremenske

Klub sam osnovao pre par godina godina sa željom da prenesem znanje i svoje iskustvo deci, naravno i da ih u meri koliko je to moguće sklonim sa ulice. Veliku podršku u tome sam imao od gradonačelnika Novog Sada i mog prijatelja Miloša Vučevića

 

Iza njega je deset svetskih i domaćih šampionskih titula u kik-boksu, a pored toga što je jedan od najuspešnijih srpskih sportista Nenad Pagonis je poslednja dva meseca i jedan od najzapaženijih učesnika muzičkog šou programa “Tvoje lice zvuči poznato” gde je uspešnim imitacijama muzičkih zvezda i glasovnim umećem pobrao sve simpatije publike. O svom učešću u TLZP, sportskoj karijeri i razvoju kik-boksa u Srbiji u intervjuu za Aferu govori Nenad Pagonis.

 

Šou program Tvoje lice zvuči poznato, šta vam je to iskustvo donelo?

-Gledam kao lepo iskustvo. Stvarno je lep osećaj raditi nešto što voliš, a pritom pomoći nekom kome je pomoć potrebna. Muzika je moja velika ljubav. Pored prilike da pomognem bolesnoj deci, ujedno sam i razbio predrasude o bokserima kao surovim ljudima.

 

Kako je uopšte došlo do vašeg ulaska u TLZP?

 

-Pozvao me je producent Emoušna, i nagovorio da prihvatim. Kao prvi i jedini sportista koji je učestvovao u ove dosadašnje četiri sezone Tvoje lice zvuči poznato.

 

Mnogi su bili iznenađeni u početku vašom odličnom glumom, transformacijom, ali i pevačkim mogućnostima. Kako ste uskladili sportske obaveze sa učešćem u TLZP?

-Bilo je zaista teško. U vreme snimanja sam odradio dva meča u profesionalnom boksu u Nemačkoj. Paklena su bila zadnja dva meseca. Svaki dan treninzi, probe vežbe, snimanja… Jak tempo ali sam navikao već, tako da je sve ok. Najteze od svega mi je palo svaki dan putovanje na relaciji Beograd-Novi Sad.

Koja vam je dosad imitiacija bila najdraža a koja najteža za izvođenje?

-Najdraža imitacija mi je bila sigurno Đorđa Balaševića. Emocija i poruke koje njegove pesme nose su vanvremenske. Pogotovo jer su mi se na sceni pridružila deca koja su pevala tako moćnu poruku…”Samo da rata ne bude”. Najteže za izvođenje je bila prva epizoda gde sam bio Luis Fonsi i pevao “Despacito”. Imao sam kratko vreme da naučim tu pesmu na španskom.

 

Da li se plašite da će vam posle demonstrativnog skidanja haljine na kraju imitacije Končite Vurst prišiti etiketu „homofoba“?

-Naravno da se ne plašim, a i da mi stave taj epitet ja znam da to nije istina i to je jedino bitno. Imam svoj stav da mi je devijantno da vidim muškarca u haljini sa bradom i sve šminkom i stojim iza toga. Nijednog trenutka nisam rekao da mrzim nekog ili uvredio bilo koga. To što se neki smatraju prozvanim neka reše prvo probleme u sebi samima.

 

Jedan ste od najuspešnijih srpskih sportista i čak desetostruki prvak sveta u kik-boksu! Da li je TLZP bila neophodna da i najšira javnost čuje za vas, da li je estrada u zemlji Srbiji jača od sportskih uspeha?

-Programiranje svesti i nametanje pogrešnog sistema vrednosti današnjoj omladini kroz pogrešne idole je razlog zašto danas „šoubiz“ ljudi imaju veći medijski prostor nego sportisti. Neki ljudi iz šoubiznisa su spremni na sve zarad ličnog uspeha i interesa. Uopšte nemajući u vidu društvenu svest. To je bio jedan od razloga zašto sam dozvolio sebi da narušim privatnost koju sam toliko dugo čuvao, a to je da pokažem ljudima primer da jedan sportista može biti svestan, zdrav, razuman, sa ogromnim osećajem empatije prema celom čovečanstvu.

Zašto je dobro baviti se kik-boksom, kako biste ga preporučili mladima?

-Dobro je baviti se bilo kojim sportom jer sport kod dece razvija disciplinu, samokontrolu, osećaj za timski rad. Sve što je u domenu rekreativnog sporta  ja bih preporučio deci. Profesionalni sport je nešto drugo. To je već biznis.

 

U Novom Sadu osnovali ste svoj klub „Pagonis tim“?

-Klub sam osnovao pre par godina sa željom da prenesem znanje i svoje iskustvo deci, naravno i da ih u meri koliko je to moguće sklonim sa ulice. Veliku podršku u tome sam imao od gradonačelnika Novog Sada i mog prijatelja Miloša Vučevića. Zajedno smo prepoznali tu potrebu i dugujem mu veliku zahvalnost na podršci tokom svih ovih godina moje karijere. Volim što imamo čoveka koji voli i čuva svoj grad. A kako na deci svet ostaje…moj klub je jedan od načina da usmerimo decu u nešto pozitivno.

 

Kakvi su uslovi u Srbiji za razvoj kik-boksa?

 

-Sada su odlični. Sportski savez Srbije zaista besprekorno radi svoj posao. Ranije je bilo dosta teško jer je kikboks dugo tražio svoje mesto pod suncem. Ja sam bio jedan od pionira koji su uneli jednu drugu dimenziju dotadašnjeg kikboksa, mojim odlaskom u Holandiju učeći od najboljih.

 

Srećko Milovanović

 

 

 

Antrfile

 

Grk sam po dedi

 

Vaše prezime Pagonis „vuče“ na grčko poreklo, odakle su Pagonisi?

 

-Moj deda je došao posle Drugog svetskog rata iz Soluna za Srbiju i ostao da živi u Novom Sadu. Oženio se Srpkinjom i dobio mog oca. Ja sam 25 posto Grk. U Solunu imamo familiju od dedinog brata. U kontaktu smo sa njima i veoma smo bliski. Grčka je moja velika ljubav i sve što je vezano za nju. Moja ćerka je dobila ime po gradu Solunu. Tesa od Thesaloniki  a sin mi se zove po ocu, Vladimiros.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *