INTERVJU: PROF. LJILJANA MARKOVIĆ, V.D. DEKANA FILOLOŠKOG FAKULTETA: Zdravstvo, privreda i obrazovanje su temelj razvoja svakog društva!

O aktuelnim pitanjima rada na Filološkom fakultetu razgovarali smo za Aferu sa prof. dr Ljiljanom Marković, v.d. dekana, koja je svoje ekonomsko znanje stekla na Univerzitetu u Kembridžu, a iz oblasti filologije u Japanu.

Kako funkcioniše Filološki fakulet u ovim danima i nedeljama pandemije i vanrednog stanja?

– Filološki fakultet je veoma agilno reagovao na preporuke Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i Rektorata Univerziteta u Beogradu i promptno sprovodio sva uputstva o zaštiti zdravlja studenata i profesora i prelasku na onlajn nastavu. Tako se na Filološkom fakultetu, počevši od 12. marta 2020. godine, ukupna nastava kao i sve ostale aktivnosti, prebacuju u onlajn svet, a svi profesori kao i saradnici u nastavi rade sa studentima od kuće. Koriste se sve mogućnosti koje pruža onlajn nastava preko Moodle platforme, a i stručne službe rade od kuće gde god je to moguće. Pored toga, postoje i redovna dežurstva svakog radnog dana od 10 do 14 časova, dok portirnica Filološkog fakulteta radi od 8 do 16 časova svakog radnog dana i time obezbedjuje, kako Filološki fakultet, tako i Biološki i Geografski fakultet, koji su takodje smešteni u našoj zgradi.

Na koji način se odvija onlajn nastava?

-Onlajn nastava se odvija u najvećem delu korišćenjem Moodle platforme, koja obezbedjuje mogućnost otvaranja pozicije za svaki predmet. Na tu poziciju nastavnik i njegovi saradnici postavljaju sve ono što je neophodno i korisno studentima za praćenje i uspešno savladavanje gradiva na tom predmetu. To su audio i video klipovi predavanja, nastavni materijal, knjige, članci i ostali resursi, koji se u skladu sa standardima Creative Commons License mogu slobodno koristiti za akademske svrhe, u okviru zatvorene Moodle grupe. Svaki student koji uloguje pohadjanje odredjenog predmeta, dobija svoju pristupnu šifru, otvara svoj profil sa fotografijom i svojim ostalim podacima (email adresa, broj telefona), a nastavnici prate dužinu vremena koje svaki student provodi na Moodle grupi. Studentima se redovno postavljaju zadaci po metodu projektne nastave, a studenti čitaju i koriste sve resurse koje nastavnici postave na Moodle grupi, i redovno, u predvidjenim vremenskim rokovima, postavljaju svoje rezultate radova, eseja, odgovora na pitanja ili uradjene domaće zadatke, što omogućava nastavniku i svim njegovim saradnicima istovremeni pristup studentskim radovima i njihovo kvalitetno ocenjivanje. Ovakav vid nastave upotpunjuje se predavanjima preko zuma, skajpa i drugih pogodnih onlajn alata, kao i email korespondencijom i konsultacijama sa nastavnicima i saradnicima.

Kako su studenti a kako nastavnici i saradnici reagovali na nove okolnosti i onlajn nastavu?

-I nastavnici i saradnici, a pogotovo studenti izuzetno dobro su prihvatili onlajn nastavu kao jedini mogući zdravstveno bezbedan vid nastavka akademskog procesa na Filološkom fakultetu. Pri tome, moramo naglasiti da, pošto se već 11 godina korišćenje Moodle platformi u procesu Blended Learning metodologije koriste na velikom broju predmeta na Filološkom fakultetu, ovo je bio vid nastave sa kojim su i većina nastavnika, saradnika i studenata bili već dobro upoznati. Od 12. marta, uz ogromne napore IT službe, otvoreno je još 160 Moodle grupa za one predmete koji do tada nisu koristili Moodle platforme kao dopunu nastavnog rada, tako da je ukupan broj predmeta koji se na Filološkom fakultetu sada drži preko Moodle platformi i grupa 1543. IT služba je organizovala i onlajn obuku 20. marta, u dva navrata, nastavnika i saradnika, za čije su se predmete otvorile nove Moodle stranice. Posećenost svih vidova onlajn nastave je veoma visoka, čime su studenti dokazali svoju zainteresovanost za studije filologije i diplomiranje u predvidjenom roku, jer je posećenost i učestvovanje studenata bilo preko 80 odsto za pojedinačne predmete. Nastavnici su to shvatili kao priliku da kontinuirano inoviraju nastavne sadržaje na relativno jednostavan i delotvoran način, dodajući svake nedelje nove sadržaje koji su kompletno aktuelni u svetskim razmerama didaktike i metodike u filološkim naukama. Mogućnost je prisutna da nastavnik trenutačno predstavi studentima najnovije domete u oblasti koju predaje postavljanjem sadržaja koje je i on upravo pročitao, a što predstavlja novinu u ovoj naučnoj oblasti. To studentima daje krila, raspaljuje njihovu znatiželju i maštu o tome kako i sami mogu da na aktuelan i relevantan način nastave da učestvuju u naučnoj revoluciji koja se pred našim očima odvija izuzetno ubrzanim tempom.

Na koji će način biti održavani ispitni rokovi i prijemni ispiti?

-Završni delovi ispita će, u skladu sa zakonskim odredbama i izričitim instrukcijama Ministarstva prosvete i Rektorata Univerziteta u Beogradu, biti održavani u sedištu Filološkog fakulteta, a takodje, i prijemni ispiti. U vezi sa ovim pitanjem su u stalnom dijalogu Rektorski savet KONUS-a i Ministarstvo prosvete.

Kolike finansijske gubitke ima Filološki fakulet usled posledicapandemije virusa korona?

-U ovom trenutku iznose 53 miliona dinara od kašnjenja u plaćanju školarina od studenata, ali imamo i povećane troškove po osnovu potrebe nabavke materijala sredstava za pojačanu ličnu higijenu, alkohola i drugih sredstava za dezinfekciju. Pored toga, održavanje onlajn nastave zahteva i nabavku novog servera koji bi trebalo da zameni već dosta nefunkcionalan postojeći server.

Šta je to od novina u nastavnom i naučnom planu koje planirate od jeseni na Filološkom fakultetu?

-Nastavni sadržaji Filološkog fakulteta su u postupku samovrednovanja, što predstavlja prvu fazu rada na novoj akreditaciji Filološkog fakulteta. Reč je o obimnom i složenom poslu u kojem se vodi računa da sve korekcije dosadašnjih nastavnih sadržaja budu uskladjene sa svetskim dostignućima u svakoj naučnoj oblasti ponaosob. Novi predmeti koji su u fazi ubrzanog razvoja su hebrejski jezik i azerbejdžanski jezik, koji su od ove školske godine ušli u nastavni program i ponudu Filološkog fakulteta studentima, a dozvolite mi da Vam dam i jednu ekskluzivnu vest, a to je pripreme su u toku za održavanje prvog ciklusa predavanja o Izraelu, njegovoj kulturi i drugim aspektima, koju, sa kolegama iz Izraela, planiramo u onlajn formi, od 19. do 30. maja ove godine.

Pre nekoliko godina bilo je reči o pokretanju katedre za romski jezik, šta se sa tim dešava danas?
Romski jezik kao izborni predmet smo akreditovali 2018. godine, za dvogodišnju nastavu na nivoima od P1 do P4. Medjutim, još uvek nismo imali interesovanje studenata, tako da u narednoj školskoj godini očekujemo da ovaj novi program zaživi.

Koji su jezici na vašem fakultetu najtraženiji poslednjih godina?

-Naši budući studenti i naši studenti veoma pomno prate geopolitička i ekonomska zbivanja, kao i situaciju na tržištu rada u Srbiji, u region i u svetu. Stoga, pored tradicionalno veoma atraktivnih studijskih profila u okviru studijskog programa “Jezik, književnost, kultura”, kao što su anglistika, italijanistika, orijentalistika, iberijske studije, sada studenti sve više traže i ruski jezik, književnost i kulturu, druge slovenske jezike, kao i naročito kineski jezik, književnost i kulturu, i, kao i do sada, japanski jezik, književnost i kulturu.

Kakvu perspektivu u životu i radu može da očekuje svršeni student Filološkog fakulteta?

-Studije na Filološkom fakultetu obezbedjuju našim diplomcima, pored izuzetno kvalitetnog savladavanja struke, i veoma bogat i širok obrazovni profil, što našim diplomcima omogućuje da se uspešno hvataju u koštac sa izazovima novih radnih zadataka, u najširem dijapazonu poslova kojima oni mogu da izaberu da se bave. Tako su naši diplomci izuzetni novinari, kao što su brojni korifeji našeg novinarstva, profesorski pozivi na svim nivoima našeg obrazovnog sistema, karijere u bankarstvu, menadžmentu, diplomatiji, nevladinom sektoru, odnosima s javnošću, u računovostvu i reviziji, menadžmentu u kompanijama svih nivoa i brojnim drugim profesijama. Naši studenti su izuzetno uspešni, jer naviknuti na predan i marljiv kontinuirani rad tokom studija, veoma uspešno i brzo savladavaju sve programe unutar-kompanijskog obrazovanja, koji ih kvalifikuje za bankarske, menadžerske i revizorske poslove.

Kako vidite ulogu univerziteta i akademske javnosti u društvu trenutno?

-Tri osnovna stuba uspešne borbe za prevladavanje ove izuzetne situacije u Srbiji su upravo tri integrisana sistema, a to su zdravstvo, privreda i obrazovanje. U našoj trenutnoj borbi, ne samo protiv pošasti virusa korona nego i uopšte, u konsolidaciji našeg društva, pored zdravstva, koje je naravno ključni oslonac ove borbe za život i zdravlje nacije, obrazovni sistem je dao presudni doprinos prevladavanju teškoća izazvanih pandemijom virusa korona tako što je obezbedio kontinuirani kvalitetan obrazovni rad, okupljajući tako i objedinjujući intelektualne i druge radne kapacitete naših mladih generacija kojima je, zahvaljujući odličnom funkcionisanju univerziteta i akademske javnosti, omogućen neprekinuti naučni i obrazovni rad i ostvarenje svih njihovih karijernih i radnih ambicija po planu koji nije pretrpeo remećenje. Time je visoko obrazovanje dalo tihi, ali odlučan i nemerljiv doprinos očuvanju društvenog tkiva Srbije i uspešnom prevladavanju teškoća koje je sa sobom donela pandemija virusa korona. Zahvaljujući univerzitetu i akademskoj javnosti, putem onlajn nastave i maksimalnog korišćenja mogućnosti koje pružaju nove tehnologije, naša mlada generacija je ostala usmerena na svoje radne zadatke, pri čemu se ni u jednom trenutku nije postavljalo pitanje mogućnosti, svrsishodnosti i cilja posvećenog i kvalitetnog studiranja.

Srećko Milovanović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *