INTERVJU SLAVIŠA PAVLOVIĆ:Na Krimu vole Srbe, jer Srbi vole Putina!

KNJIŽEVNIK, GOVORI O ŽIVOTU NA KRIMU

 

 

Za razliku od Krima, gde je održan referendum, u skladu sa međunarodnim pravilima, Kosovo je simbol nepravde i otimanja u savremenom svetu

Srećko Milovanović

 

Tamo se problem izrodio zbog nepravilne raspodele novca, odnosno centralizovane države. Veoma bogata regija, poput Krima, godišnje zarađuje od turizma više nego bilo koja druga regija u Ukrajini. Njihova zarada odlazila je u Kijev, odakle su dobijali samo mali deo, što nije bilo dovoljno a ni pravedno

Kada smo došli u kuću velikog pisca Čehova, kustos muzeja nas je pozdravila sa toliko topline, naglasivši da nam zahvaljuje jer smo predsednika Putina dočekali u Beogradu na poseban način. Stekao sam utisak da im naša podrška mnogo prija

Ono što je Putin uradio od Rusije, nakon odlaska Jeljcina, zavređuje svako poštovanje. Statistika je, uostalom, i najbolji pokazatelj napretka Rusije. Treba uporediti koliko su zarađivali pre njega, a koliko danas. Oliver Stoun, radeći na dokumentarnom filmu o Putinu, uputio je niz pohvala za Putina, što zaista potvrđuje da je ruski predsednik možda i najveći državnik današnjice

 

Srpski književnik Slaviša Pavlović jedan je od najpoznatijih naših pisaca u Ruskoj Federaciji, pogotovo na Krimu gde često odlazi i čiji su romani odlično prihvaćeni od ruske čitalačke publike. Posle vraćanja Krima pod okrilje Rusije koje Rusi doživljavaju kao oslobođenje a Ukrajinci i zapadni svet kao nasilnu aneksiju od strane Moskve, Slaviša Pavlović u intervjuu za Aferu govori o životu na Krimu i koliko se život običnog čoveka tamo promenio posle odlaska iz sastava Ukrajine.

Kada ste prvi put posetili Krim i kakvi su bili vaši utisci tada?

-Tokom 2015. godine, učestvovao sam na međunarodnoj konferenciji mladih novinara “Krim. Pogled iz drugog ugla” koja je održana u Jalti i Sevastopolju. Prestonica Krima – Simferopolj, prilično je bio zapušten – rupe na asfaltu u centru grada, propale fasade, kao da ništa od osamdesetih godina nije urađeno, u šta sam se kasnije i uverio, kroz razgovor sa građanima i studentima Fakulteta za novinarstvo.  Zapravo, tamo se problem izrodio zbog nepravilne raspodele novca, odnosno centralizovane države. Veoma bogata regija, poput Krima, godišnje zarađuje od turizma više nego bilo koja druga regija u Ukrajini. Njihova zarada odlazila je u Kijev, odakle su dobijali samo mali deo, što nije bilo dovoljno a ni pravedno. U prestonici Ukrajine nisu imali sluha za njihove problema, pa su se građani organizovali i napravili referendum. Sve ostalo što se govori o tome jeste najobičnija propaganda.

Koliko se život ljudi na Krimu promenio posle prisajedinjenja Rusiji?

-Mnogo, tim pre što je Rusija uložila novac u razvoj Krima. Standard je bolji, plate i penzije su povećane. Rusi jesu većinsko stanovništvo, ali sam razgovarao i sa Ukrajincima, Nemcima i Tatarima koji tamo žive i svi su želeli isto – da se odvoje od Kijeva, koji im, kako kažu, udara reket i onemogućava razvoj. Koliko sam mogao da primetim, ima mnogo građana koji su iz mešovitih rusko-ukrajinskih brakova, tako da je nacionalizam kao problem u potpunosti isključen.

Na Zapadu je povratak Krima pod okrilje Rusije prikazan kao čin agresije i aneksije Moskve, da li ljudi na Krimu imaju osećaj da su „doživeli neku agresiju“?

-Naravno da ne. Oni su se demokratskim putem, na referendumu, izjasnili šta žele. To je u skladu sa međunarodnim pravom. Za razliku od Ukrajine, gde je ruski jezik bio ukinut u školama, na Krimu se baš obraća pažnja kako bi pripadnici svih nacija bili zadovoljni.

Kako tamošnje stanovništvo reaguje na Srbiju i Srbe, kakva su vaša iskustva?

-Kada smo došli u kuću velikog pisca Čehova, kustos muzeja nas je pozdravila sa toliko topline, naglasivši da nam zahvaljuje jer smo predsednika Putina dočekali u Beogradu na poseban način. Stekao sam utisak da im naša podrška mnogo prija. Upoznao sam i čoveka čiji su se preci posle Kosovskog boja preselili u Rusiju, ali se u porodici i dalje čuva predanje o srpskom poreklu i knezu Lazaru.

Da li je Putin zaista najveći državnik današnjice kako ga mnogi kod nas doživljavaju, šta vi mislite o tome?

-Ono što je Putin uradio od Rusije, nakon odlaska Jeljcina, zavređuje svako poštovanje. Statistika je, uostalom, i najbolji pokazatelj napretka Rusije. Treba uporediti koliko su zarađivali pre njega, a koliko danas. Oliver Stoun, radeći na dokumentarnom filmu o Putinu, uputio je niz pohvala za Putina, što zaista potvrđuje da je ruski predsednik možda i najveći državnik današnjice.

Da li se može povući paralela između Krima i Kosova?

-Za razliku od Krima, gde je održan referendum, u skladu sa međunarodnim pravilima, Kosovo je simbol nepravde i otimanja u savremenom svetu. Na kraju 20. veka, Srbija je bombardovana osiromašenim uranijumom, a proizvod bombardovanja je stanje na Kosovu, gde ratni zločinci, trgovci drogom i organima, vode nepriznatu „takozvanu  državu“. To „poštenoj“ međunarodnoj zajednici uopšte ne smeta, što ujedno i govori u kakvom svetu živimo. Ipak, zbog takvog stanja na Kosovu, i mi snosimo veliku krivicu, jer decenijama nismo obraćali pažnju na pripremu albanskog lobija da otkine deo srpske teritorije.

Planirate li da napišete neki roman o Krimu?

-Svoj poslednji roman „Apisov apostol“ završio sam scenom odlaska glavnog junaka priče na Krim, a napisao sam i objavio nekoliko putopisa o Jalti i Sevastopolju. Sada sam okrenut izlasku nove knjige u kojoj predstavljam nekoliko najboljih ratnika Velikog rata – vojvodu Vuka, majora Tankosića, Kostu Vojinovića, Jovana Babunskog, Mustafu Golubića…

Koliko su Srbi danas svesni svoje istorije i tradicije i kakvi su Rusi po tom pitanju?

-Veoma je teško odgovoriti, s obzirom da nisam pristalica generalizovanja. Koliko znam, Rusi imaju zamagljenu sliku o Velikom ratu, usled Oktobarske revolucije i dolaska komunista. Nažalost, kod nas se istorija često zloupotrebljava ili koristi da bi se napravila paralela sa nekim savremenim događajima, iako to često ne bude dobro, jer svako vreme nosi drugačije uslove, pravila i saveznike.  U udžbeniku za 6. razred piše da je „Obilić na prevaru“ ubio Murata. Autor udžbenika se služio izvorima iz narodne poezije ili filmom, a ne istorijskim izvorima, koji govore da je nešto takvo bilo nemoguće. To treba da nas zabrine, jer školstvo je osnova razvoja svakog društva.  U svakom slučaju, mislim da smo svesni svoje istorije, ali da, osim divljenja prema slavnim precima, nismo otišli korak dalje da ih prevaziđemo, što treba da nam bude cilj.

One thought on “INTERVJU SLAVIŠA PAVLOVIĆ:Na Krimu vole Srbe, jer Srbi vole Putina!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *