INTERVJU: Vladan Glišić: Kako su Amerikanci uništili Dveri, Boška i nacionaliste!

INTERVJU: Vladan Glišić lider Narodne mreže i osnivač Dveri

 

Vučić je trebalo da preuzme Dveri, a onda Boško Obradović odlazi sam u Ameriku gde ga preuzima Jasmina Vujić i američka nuklearna bezbedonosna agencija

 

Kod stranaka smo uočili liderski model, preko koga ih stranci kontrolišu. Dakle, u ovom partijskom sistemu sa masovnim strankama, sa diktatorskim liderima koje kontrolišu Zapadni ambasadori. To smo shvatili i namerno smo insistirali da nemamo jednog lidera, nego kolegijalni organ “starešinstvo”

 

 Imali smo ozbiljnu podršku SPC, pomagali su nas i finansijski. U jednom trenutku smo imali podršku i DSS, tada je Koštunica bio premijer

Drugosbijanci su prepoznali da DSS, preko nas dobija mladu radikalnu snagu i onda su krenuli napadi na nas

 Miki Rakić jeste slao svoje ljude, ne mogu da ih pominjem jer nije korektno. Oni su bili emisari čak nisu neke pritiske ni sprovodili. Nije ni Miki Rakić radio pritiscima, radio je ponudama. Oni su dolazili i nudili meni da ja preuzmem Dveri

 

Dveri su nastale kao jedna vrsta omladinskog pravoslavnog pokreta, i nisu ni bile predviđene da budu politički pokret. Kao jedna vrsta odgovora na veliki pritisak na pravoslavne i nacionalne snage. Već godinu – dve posle 5. oktobra bilo je jasno da je rušenjem Miloševića srušeno mnogo više od Miloševića. Da se udarilo na narod i na državu, kaže na početku intervjua za Aferu Vladan Glišić čovek koji je ponovo probudio srpski nacionalizam sa Dverima a sada vodi Narodnu mrežu.

Ko je bio duhovni otac Dveri?

-Kao časopis Dveri nastale su na Filološkom fakultetu i tu su bili Brnaimir Nešić i Boško Obradović, oni su pokrenuli Dveri kao fanzin, kao samizdat. Međutim, od 2003. godine od sabora u Studenici kada sam im se priključio, pokrenuli smo ideju o nevladinom sektoru. Imali smo mlade ljude, tribune, jednu atmosferu, imali smo pravu nevladinu organizaciju koja je sama nikla, a koja je bila sve suprotno od onoga što je htela “Druga Srbija”.

Bila je i pravoslavna i nacionalna, dakle sve suprotno od onoga što je taj nevladin sektor hteo da uveze sa Zapada. I to je bio dobar model, sa tim modelom mi smo došle dotle, da smo 2010. godine izveli 20 000 ljudi na ulicu protiv gej parade.

Imate veliku podršku i od vlasti?

-Tada kreću i tribine na Mašinskom fakultetu. Na Filološkom su imali podršku u početku, ali su brzo izbačeni. Međutim, professor Nedeljković i ekipa na Mašincu nam daje podršku, otvorena vrata. Imali smo tribine na kojima je bilo po hiljadu mladih ljudi. Prepoznali smo potrebu nacionalnih ljudi da imamo tribine na koje dolaze vladike SPC, nacionalni intelektualaca koji nisu mogli nigde da se pojave. I tu svakog četvrtka bude po hiljadu mladih ljudi.

Bez reklama, bez ičega?

Imali smo organizaciju koja je plakatirala po crkvama, po fakultetima da čisto podseti koje su teme. Ali to je dobilo inerciju. Imali smo ozbiljnu podršku crkve, pomagali su nas i finansijski. U jednom trenutku smo imali podršku i DSS, tada je Koštunica bio premijer. Nacionalno krilo DSS je bilo uz nas i pomagali su nas. Dobar deo naših ljudi je bio zaposlen u Patrijaršiji. To je trajalo sve dok “žuti” nisu preuzeli vlast a DSS pukao, u tom trenutku i Crkva se malo povukla od nas jer su krenuli pritisci.

A Vaš cilj je bio?

-Da omladina prihvati svetosavske vrednosti, odnosno svetosavlje kao srpski izraz pravoslavlja. Mi smo to hteli da proguramo i to je bilo zanimljivo jer smo mladim ljudima davali poseban smisao života i vraćali veru u svoju naciju. Vraćali smo neke vrednosti koje je Zapad hteo da obriše.

I to se primilo?

– I nas je iznenadilo, mi organizaciono nismo imali kapacitete da to nosimo. To se kasnije pokazalo.

Imali smo jedan organ koji se zvao “starešinstvo” koji nije mogao to da vodi, jer većina ljudi tu, nije znala ni političke tehnologije, niti je idejno bila utemeljena, niti je znala u šta se uplela. Realno, bilo je par ljudi koji su mogli da vode i koji su i vodili glavnu reč.

Drugačiji ste od svih ostalih?

– Bilo je bitno da smo kod stranaka uočili liderski model preko koga ih stranci kontrolišu. Dakle, u ovom partijskom sistemu sa masovnim strankama, sa diktatorskim liderima koje kontrolišu Zapadni ambasadori. To smo shvatili i namerno smo insistirali da nemamo jednog lidera, nego kolegijalni organ “starešinstvo”.

Lideri se nekako ipak izdvoje?

-Realno gledano u političkom smislu Boško i ja smo bili najistaknutiji. U izdavaštvu to je bio Branimir Nešić, u saradnji sa pokojnim Predragom Dragićem Kijukom. U organizacionom smislu najbolje sa ljudima je radio Radovan Tvrdišić. Verovali smo jedni drugima i to je funkcionisalo.

Koje godine postajete ozbiljna snaga koja može da zapreti državnim vlastima?

-U suštini ta Druga Srbija je nas prepoznala kao problem još dok je Koštunica bio na vlasti. Prvu kampanju protiv Evropske unije vodili smo još 2007. gde smo prikazali da je ulazak Srbije u EU u stvari eutanazija naše države i naroda. Drugosbijanci su prepoznali da DSS, preko nas dobija mladu radikalnu snagu i onda su krenuli napadi na nas. Peščanik, B92 kreću na nas, radili su onaj čuveni insajder gde su govorili da smo preko Kolubare dobili pare.

Jeste li dobili?

-Jesmo dobili, Dragan Tomić nam je pomogao da štampamo časopis i radimo kampanju, ali to su bile pare za kampanju. Potpuno legitimna stvar, tako se sve nevladine organizacije finansiraju.

Kada je DSS izgubila vlast ostajete bez para?

-Da, ali smo u tom trenutku krenuli sa kampanjom protiv gej parade. I tu smo našli pravu meru. Ne nasilje, ne napadi na te ljude, nego samo na ideologiju koja uništava naše prave vrednosti. I zaštita porodičnih vrednosti. Mi 2010. dan pre gej parade, kada je pretio malte ne građanski rat u Beogradu, mi smo izveli porodičnu šetnju, šetale su porodice sa decom, bez ijednog razbijenog prozora. A 20 000 ljudi je bilo iza nas. Tada vlast prepoznaje da smo im veliki problem i tada počinju i pritisci ali i neke veze ka nama. Pokušavaju da nas zastraše a istovremeno i da nas pridobiju za neke svoje projekte. Tada je nama taj kolegijalni organ „starešinstvo“ najviše pomogao, a vlasti su najviše išle na mene jer su mene prepoznali kao nekog političkog vođu.

Reci konkretno zvao me Miki Rakić, ili ko već?

-Miki Rakić jeste slao svoje ljude, ne mogu da ih pominjem jer nije korektno. Oni su bili emisari čak nisu neke pritiske ni sprovodili. Nije ni Miki Rakić radio pritiscima, radio je ponudama. Oni su dolazili i nudili meni da ja preuzmem Dveri. Znao sam, ako to prihvatim da Dveri više nisu Dveri a ja sam čovek koga će držati u fioci. I ja sam se izvlačio na „starešinstvo“.

Ko je tada napadao na Boška?

-Njega tada nisu dirali, koliko ja znam jer su očekivali da ću ja preuzeti Dveri. Drugo 2012. „žuti“ su imali svoje probleme, izgubili su i vlast i nisu mogli više da me pritiskaju, inače ko zna šta bi bilo.

E onda na Boška prvo kreće pritisak iz naprednjačkih struktura i on pravi neki dil sa njima. Suštinski 2014. on sa Jasminom Vujić odlazi u Ameriku. To je bila naša velika bezbedonosna greška. Uvek na takve puteve je išlo troje i više ljudi. On je otišao sam, i iskreno verovao sam mu kao čoveku.

Zašto je otišao?

-Otišao je da vidi sa dijasporom oko finansija da nekako preživimo, nismo imali nikakve prihode. On odlazi, Jasmina Vujić ga preuzima i ja mislim da je tada napravljena neka veza sa američkim strukturama.

Zato Vučić i dan danas njemu ne može to da oprosti. Prvo je Vučić krenuo sa njim da preuzme Dveri, a onda je Boško pobegao na drugu stranu. I Vučić u Bošku prepoznaje istu matricu kakav je on, i zato  ga tako ne voli i ima poseban pik na njega.

U suštini Boško je od Dveri napravio privatnu stranku i sve ono protiv čega smo se borili i što nam je davalo manevarski prostor. Mogli smo da imamo pokret koji je mogao da bude politička alternativa strankama. On je sve to sasekao, da bi sebe pretvorio u čoveka koji će biti na plakatima.

Kako si ti prepoznao to da je Boško prešao na stranu Amerikanaca i te Druge Srbije?

-Dobro, on misli da će nadigrati Drgu Srbiju i da će ih pobediti. On misli da je previše pametan, kao što su svi oni mislili, a na kraju završili u njihovom džepu.

Odjednom kad se Boško vratio iz Amerika, primećujem da on i Srđan Nogo prave statut koji je klasičan liderski, diktatorski, privatni. Starešinstvo počinje raspravu sa njima, govorimo da to nisu Dveri, a oni da to tako mora. Pošto su mi bili prijatelji nisam ni pomišljao da postoji drugi razlog sem ideološkog. Čak sam za Boška glasao da bude predsednik stranke!

Odjednom vidim da ga je statut ovlastio da sve drži pod kontrolom. Zašto? Zato što je morao da garantuje da će sprovesti ono što je obećao Jasmini Vujić i ovima u Americi. Sa “starešinstvom” to nije mogao da garantuje. Cela beogradska organizacija je stala iza mene, mogli smo da ih izbacimo na ulicu. Ali ja nisam hteo da se cepamo, predložio sam da se unutar organizacije dogovorimo oko promena statuta.

E onda se dešava da mene izbacuju iz Dveri. Nije bilo nikakvog disciplinskog postupka, ništa mi nisu rekli. Samo su preko medija objavili kako sam ja samovoljno napustio pokret. To je Boško uradio! Direktno! Čak nije imao hrabrosti ni da me pogleda u oči.

Tada meni dolaze ljudi iz naše i ruske službe i obaveštavaju me šta se desilo. Ja saznajem da Jasmina Vujić od 2011. radi za nacionalnu nuklearno bezbednosnu agenciju Amerike, koja između ostalog naoružava njihovu mornaricu sa nuklearnim bojevim glavama. Ona je nas pomagala iz dijaspore, ali se uvek zalagala za nuklearne tehnologije dok smo mi bili za zdrave tehnologije i naš je stav, zbog toga, bio da ona ne sme da dođe ni na kakvu važnu funkciju. Međutim, kada je Boško počeo da pravi stranku ona odjednom postaje potpredsednik stranke.

Američke strukture su rekle, ova organizacija raste i potrebno je da se kontroliše, i tako su ubacile Jasminu Vujić da kontroliše Boška! Ona je Boška preuzela kada je otišao tamo, a i danas je potpredsednik stranke. Ponavljam, mi tada nismo znali da ona tamo vodi projekat od 25 miliona dolara. A Amerikanci ne daju takve projekte nekome ko vodi antiameričku stranku u Srbiji.

Od tog trenutka, ja počinjem oštro da ih napadam u javnosti. Ja sam odgovoran za ljude koji su glasali za Dveri. To je kao da smo pravili vrtić za decu, i sada odjednom u vrtiću ne rade pedagozi nego – pedofili! Imam odgovornost, i zbog toga sam tako radikalno krenuo na njih i otvorio ih.

Boško Obradović je čovek koji se zaklinjao pred Metodijom na ikonu da nikada neće biti lider stranke, sada je lider privatne prćije od stranke.

Gde su sada Dveri na političkoj mapi?

-Oni su formalno nacionalni i desno, sve što zastupaju normalan desničar bi potpisao. Ali je problem, a to smo gledali sto puta… Problem kod Boška je što su svi ovi to uradili kad su došli na vlast, a on je to uradio i pre. On je prihvatio da mu potpredsednik bude žena koja je direktno u američkim obaveštajnim strukturama.

Dveri napuštaju borbu protiv parazitskog političkog sistema. Razradili smo metode kakve stranke treba da budu i kako da se razbije sadašnji partijski sistem. Tu treću dimenziju su Dveri Boška Obradovića potpuno izdale i on se potpuno uklopio u sadašnji sistem partokratije. Nema reforme partijskog sistema, a na tome upravo radimo mi u Mreži.

Gde je danas srpska desnica?

-Posle 5. oktobra imali smo jedan ozbiljan nacionalni pokret: radikali, DSS, Dveri, crkva, Obraz… Greška je bila što smo narodu obećavali da imamo snage da se sami suprotstavimo okupacionom sistemu. Tu smo bili nerealni. Zato smo poraženi svi zajedno, jer smo narodu obećali nemoguću misiju! Da smo uzeli neke manje ciljeve, kao na primer promena porodičnog zakonodavstva, možda bismo imali više uspeha. Sačuvali bi porodični model društva koji je sada razbijen.

Ali je realna činjenica da gejevi postoje i da im to ne možete ni oduzeti, ni izlečiti, ni promeniti?

– I ja možda volim da imam pet žena, ali ne mogu sa tim da paradiram jer je ovo monogamno društvo. Svako od nas ima pravo da u svoja četiri zida radi šta hoće, ali ne sme da od toga pravi ideologiju. Promocijom tih vrednosti ti direktno uništavaš porodične vrednosti, koje treba da daju natalitet zemlji koja upravo umire.

Mreža sada radi sa malim grupama, napada lokalne samouprave i lokalne izbore. Tu jedino imamo šansu da ostvarimo male pobede koje će nas ojačati.

Na natalitetu radi i Vlada Srbije, konkretno Slavica Đukić Dejanović?

-Sa njom nisam uspeo da uspostavim saradnju, ona je lično savetnik gej strejt alijanse, i mislim da ona neće ozbiljno da se bavi temama nataliteta.

Ali Boško je u ozbiljnom sukobu sa vlastima?

-Boško, za razliku od Mreže, ima tu kurčevitu ideju. On ide u sukob sa Vučićem pošto nema ideju šta da uradi korisno, a Dveri su ostale ljuštura od onoga što su nekada bile. Srbiji je dosta takvih gluposti, avanturista i ložača, Srbiji su potrebni ljudi koji će da rade konkretne male stvari. Zato mi i nemamo neki konkretan antivučićevski stav.

Narodna mreža nastupa da nas Vučić ne interesuje kao persona. Nas interesuje sistem koji proizvodi Vučiće i koji će proizvoditi još gore posle njega. Taj sistem treba da se razbije. Pre Vučića smo imali Tadića. Tadić je takođe bio čovek koji je napravio kulise za ličnu diktaturu. Samo nije imao vremena da je razvije. Ono što može da smeni Vučića mora da bude mnogo gore od njega. Mi ne smemo da dozvolimo da se pravi takav sistem. Tako da nama Vučić kao Vučić, nije problem.

Druga Srbija kaže da Vučića može da smeni samo neko ko će biti još veći nacionalista od njega?

-Da, Vučić to zna,! Zato se potrudio da razbije sve patriotske organizacije jer zna da srpski birači neće neke kompromise da progutaju. I oni znaju da nema smene Vučića bez patriotske priče.

Ali patriotizam koji kaže Vučić je svo zlo i treba ga smeniti po svaku cenu, a onda ćemo rešti sve problem, nije patriotizam! To je samo folklor, koji će uraditi isto ono što su ovi uradili posle Slobe u odnosu na Slobu, pa i ovi u odnosu na Đinđića, pa Vučić u odnosu na Tadića, a to bi i onaj koji bi da smeni Vučića. I taj će uraditi ono što Vučić ne sme, u tom nacionalnom smislu.

A šta Vi kažete?

-Mora sistem da se promeni. Ono što oni nama ne pričaju je da ovaj partijski sistem koji je kod nas, nije jedini mogući. I da u Britaniji najbolje funkcioniše, zato što je on organski proizvod britanskog naroda, kroz vekove. Oni imaju gomilu institucija i struktura koje uopšte ne zavise od partija. Bez obzira koja je partija na vlasti. Imaju kontituitet sistema, bez obzira koja je partija na vlasti,

Kad se promeni vlast, partija menja sve urednike BBC-ija?

-Da, ali ne menja suštinu. Ti urednici ne završavaju na ulici. Oni i dalje imaju svoje stavove, ugledni su članovi društva. Ovde kad se menja vlast vrši se lustracija, svaki put. Opstaju samo oni koji su povezani biznisom ili nekim drugim poslovima.

Ko je ovde osuđen i lustriran osim Dulića i Miškovića, a nisu valjda samo njih dvojica bili lopovi?

-Ta klasa je toliko povezana fiokama, da niko ne sme da otvori jednu fioku, jer će se sve ostale otvoriti. Ali je po dubini ovde uvek atmosfera građanskog rata. Svi su izdajnici osim moje partije, toga u Britaniji nema.

Šta je drugačije u Britaniji?

-Njihove partije nisu masovne kao naše. Tamo vrlo mali broj ljudi ima članske karte partije. U kampanjama učestvuju simpatizeri koji imaju neke svoje poslove i neće da dođu u poziciju da ih neko otpušta i zapošljava. Evo CDU Angele Merkel u narodu od 80 miliona ljudi, ima samo 500 000 članova. SNS u narodu od sedam miliona ljudi, ima isto 500 000 članova. Pa vidite da tu nešto nije u redu. To je nenormalno. Naš narod se ponaša kao jedna horda koja samo gleda kako da za sebe izvuče što više, kad dobije izbore. Naprednjaci su to doveli do ludila, do maksimuma.

Isto je bilo i u vreme Slobe?

-Nije, tada smo imali kontinuitet, jaku partiju sa kadrovima koji su to mogli da nose. Danas ni jedna partija nema taj kadrovski kontinuitet. To je veliki problem. Zato moramo da preskačemo partijske ograde i komuniciramo sa ljudima iz svih partija, a da sistem napravimo takav da više ne forsira masovne partije, one su kancer demokratije.

Ali kako ćeš nekom da zabraniš da se učlani u DS ili SNS?

-Ne možeš da zabraniš, ali ima modela. Prvo, mora da postoji jedinstven registar svih članova partije.

Znam ljude koji su članovi svih partija?

-Tako je, ne možeš da budeš u više partija. I još jedna mera za koju se Narodna mreža zalaže je da partiju možeš da napustiš samo kad je na vlasti, a da se učlaniš u nju samo kad je u opoziciji. Odmah ste preletače zatvorili.

Podržavam ovo?

-To je samo jedna od ideja u promeni partijskog, medijskog i izbornog sistema. Mora da se glasa za narodne tribune a ne za delegate. Ima parlamentarnih ideja koje postoje i koje su mnogo prihvatljivije za naš narod. Drugo, pred izbore moraš da kažeš koji ti je izborni cilj, koliko glasova. Ako ne ostvariš – ideš! Kod nas bi mnogi otišli da je tako, ovako niko ne ide.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *