INTERVJU: VLADIMIR ĐUKANOVIĆ: Ova ološ je gora od Titove OZNE!

ADVOKAT I POSLANIK SNS

Drugosrbijanski ološi gori su od onih Brozovih oznaša u kožnim mantilima kada su 1944.godine oslobodili Beograd. Očas posla su svoje političke protivnike oslobodili i života

Ti isti koji danas pljuju besomučno po Njegovoj Svetosti isto su to činilo prema Mitropolitu Amfilohiju. Setite se kako su se sa njim obračunavali. Ipak, onog momenta kada se mitropolit Amfilohije svrstao u red Vučićevih političkih protivnika postao je omiljen kod onih koji su ga do juče tako besomučno pljuvali, a Njegova Svetost Patrijarh Irinej je postao “Vučićev Patrijarh”

G1: Što se tiče ovog “bison”, pa to mi tek ne smeta, jer bizon je velika i snažna životinja, progonjena i od ljudi i od zveri i koja se stalno bori za svoj opstanak. Iznad svega voli slobodu

G2: Što se tiče tipa žena, znate moja supruga je moj tip žene. Kada dođete pred oltar i pred Gospoda i kada se zavetujete da ulazite u svetu tajnu braka to vam je nešto za ceo život i to se čuva kao svetinja

G3: Kada Vučiću psujete dete, vređate brata, vređate mu majku ili ćerku, to je vrhunac demokratije. Dodatno, ako mu zapretite, pa vi ste junak. Obrnuto, kada neko prema njima primeni sličan metod, e taj mora da se hapsi. Kažem vam, u Srbiji odavno nismo jednaki, čak ni u smrti. Glupo zvuči, a i nije ispravno tako reći, ali ipak su neki, a u ovom slučaju ova drugosrbijanska ološ elita, malčice “jednakiji”

G4: Odavno tvrdim da je pravosuđe u Srbiji rak-rana srpskog društva. Sada će neko verovatno ovu moju izjavu da protumači kao pritisak na nezavisnu granu vlasti

U političkoj arena Srbije danas je gotovo nemoguće naći one učesnike koji su spremni ne samo da oštro nastupe protiv suprotne strane već da priznaju i eventualne greške sopstvene političke opcije. Funkcioner i poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović uvek je predstavljao svojevrsni glas razuma Naprednjaka ukazivavši uvek na činjenice. To mu je donelo i veliko priznanje stranačkih kolega na nedavnom Glavnom odboru SNS, ali i podršku šire javnosti.

 U intervjuu za Aferu Vladimir Đukanović govori o aktuelnoj političkoj situaciji u Srbiji, napadima opozicije na njega i vladajuću stranku, izborima i kome toliko smeta da mu se ukida privatni kanal na Jutjubu.

Zašto smatrate da su članovi i pristalice SNS-a danas diskriminisane u Srbiji?

-Zato što najveći deo njih pripada većinskoj Srbiji, onoj domaćinskoj. To su ljudi sa izraženim tradicionalnim shvatanjem kojima je čestitost i obraz na prvom mestu i koji nikada ne bi prodali ono što je za svakog čestitog čoveka sveto – veru, otadžbinu i porodicu, kako bi zadovoljili neke svoje lične ambicije.

Nažalost, Srbijom uporno vlada odrođena elita, tzv. antinacionalna klika, koja po dubini razara sistem i državu i koja je kao kancer okupirala najbitnije institucije i sfere srpskog društva. Protiv nje čestiti srpski domaćin ima malo šanse, jer je ona moćna. Ipak, nas je više, mi smo ta većinska Srbija i moramo da se borimo. Poraz nije opcija.

Lideri i simpatizeri opozicije pričaju sve najgore o režimu, pribegavali su i nasilju, upadu u RTS, rušenju ograde kod Predsedništva… Zašto im vlast sve to toleriše?

-To se i ja veoma često pitam. Razumem da je taktika neizvođenja represivnog aparata na ulice urodila plodom, jer tzv. revolucionari znaju šta će da rade ako se sukobi policija sa njima. Ipak, kada policije nema oni ne znaju šta će sa sobom pa krenu u besmisleno divljanje i nasilje radi nasilja. Zato stradaju saobraćajni znakovi, RTS, nečija imovina, ruže se fasade, blokira se saobraćaj… Razumem gnev pristojnog sveta, ali ako je to cena demokratije da Srbija bude mirna, a da oni koji se ponašaju kao manijaci budu zauvek tako i označeni od običnog naroda, onda ćemo ih istrpeti.

Vama je nedavno ukinut nalog na Jutjubu, kome je to smetalo?

-Očigledno da je smetalo. Nekoliko godina unazad gradio sam sopstveni Jutjub kanal na kome sam emitovao svoje komentare iz emisija koje vodim na televiziji Kopernikus. Došao sam do pet hiljada pratilaca i to je izgleda bila lampica upozorenja onima koji se ne slažu sa mojim pogledima.

Đavo mi nije dao mira pa sam odlučio da se raspitam i pročešljam kome sam toliko smetao. Ubedljivo najveći broj prijava protiv mog kanala došao je iz Hrvatske. I nekoliko mojih poznanika takođe je ostalo bez svojih Fejsbuk ili Tviter naloga samo zato što su napisali nešto vezano za Republiku Srpsku Krajinu ili za ustaške zločine. Kako nisam neko ko lako odustaje, svoje komentare izlagaću na ruskoj platformi “Rutjub” jer nemam nameru da se predam.

Kada je Vojislav Šešelj spaljivao hrvatsku zastavu tužilac je odmah reagovao, dok se za cepanje srpske zastave na bini od strane Branislava Trifunovića ćuti. Zašto?

-Pitajte naše vrlo tužilaštvo. Odavno tvrdim da je pravosuđe u Srbiji rak-rana srpskog društva. Sada će neko verovatno ovu moju izjavu da protumači kao pritisak na nezavisnu granu vlasti.

Na meti napada opozicije je i Njegova Svetost patrijarh Irinej, pogotovo posle dodeljivanja svetosavskog ordena predsedniku Vučiću, traže čak i patrijarhovu smenu. Kako to komentarišete?

-Kao i sve što inače čine – licemerje. Ti isti koji danas pljuju besomučno po Njegovoj Svetosti isto su to činilo prema Mitropolitu Amfilohiju. Setite se kako su se sa njim obračunavali. Ipak, onog momenta kada se mitropolit Amfilohije svrstao u red Vučićevih političkih protivnika postao je omiljen kod onih koji su ga do juče tako besomučno pljuvali, a Njegova Svetost Patrijarh Irinej je postao “Vučićev Patrijarh”. Jednom rečju – bednici.

Napada se i naš istaknuti dramski umetnik Nenad Jezdić samo zato što je glumio na svečanosti povodom otvaranja auto-puta „Miloš Veliki“. Da li je to udar na slobodu umetnosti?

-Naprotiv, oni to smatraju slobodom da brane umetnost. Doduše, samo onu umetnost za koju oni smatraju da se može umetnošću nazvati. Ako neki umetnik podrži Vučića on je onda “seljačina”, “primitivac”, “retrogradna budala”…

Prema takvima je, po shvatanju naših drugosrbijanaca, dozvoljeno sve, pa čak i da im uništavate imovinu. Gori su od onih Brozovih oznaša u kožnim mantilima kada su 1944.godine oslobodili Beograd. Očas posla su svoje političke protivnike oslobodili i života.

Opozicija vređa mnoge srpske akademike, Matiju Bećkovića, Vasilija Krestića… ali im ne smetaju pljuvački tvitovi prema vlasti akademika Teodorovića?

-Zašto bi smetali kada je to vrhunac slobode i lepog izražavanja. Kada Vučiću psujete dete, vređate brata, vređate mu majku ili ćerku, to je vrhunac demokratije. Dodatno, ako mu zapretite, pa vi ste junak. Obrnuto, kada neko prema njima primeni sličan metod, e taj mora da se hapsi. Kažem vam, u Srbiji odavno nismo jednaki, čak ni u smrti. Glupo zvuči, a i nije ispravno tako reći, ali ipak su neki, a u ovom slučaju ova drugosrbijanska ološ elita, malčice “jednakiji”.

Da li se ono što rade Predrag Koraksić i Dušan Petričić može podvesti pod umetničku i slobodu mišljenja?

-Može naravno. Posebno ako svakog naprednjaka prikažu da je svinja, da kolje zarđalim kašikama, da se kupa fekalijama, da je bizon, životinja… To je baš sjajno. Znate, meni je jedan “novinar” pretio javno na Tviteru da će me peći na ražnju. Tužilac je to okarakterisao kao slobodu izražavanja i odbacio je krivičnu prijavu. Ne daj Bože da sam ja to uradio verovatno bih popio zatvor. To vam je današnja Srbija pod “Vučićevom diktaturom”.

Smeta li vam kada vas u javnosti nazivaju „Đuka moler“ i „Đuka bizon“?

-Ne, zašto bi? Ovo “moler” sam ja izmislio, jer sam rekao da sam u dva noću krečio u prostorijama Državne lutrije Srbije. Moler je super zanimanje. Što se tiče ovog bizon, pa to mi tek ne smeta, jer bizon je velika i snažna životinja, progonjena i od ljudi i od zveri i koja se stalno bori za svoj opstanak. Iznad svega voli slobodu. Ubijali su je iz zabave beli ljudi iz vozova i time Indijancima uništavali mogućnost da dođu do hrane preko zime. Navikao sam da budem progonjem i da se svaki dan borim, baš kao bizon tako da sam ponosan na taj nadimak.

Da li ste se pokajali što ste davali prošle godine izjave protiv Novaka Đokovića jer je navijao za Hrvatsku na SP u fudbalu?

-Ne! Nikada neću prihvatiti da neko može da kaže kako će navijati za Hrvatsku u bilo kom sportu, posebno ne u fudbalu. Tim pre jer njihovi reprezentativci svoje pobede slave uz veličanje ustaških koljača pevajući one idiotske i zločinačke Tompsonove pesme. Po tom pitanju ne pravim kompromis i sve bih isto ponovio. Inače, Đoković jeste naš najveći sportista svih vremena i kapa dole za sve što je uradio za Srbiju.

Kako provodite slobodno vreme, imate li ga uopšte? Koju muziku slušate, koje filmove volite, koji je vaš tip žena?

-Slobodno vreme isključivo provodim sa suprugom i decom. Veoma mi je bitno da budem prisutan u njihovom odrastanju. Vodim ih na engleski, upisao sam ih u džudo klub Crvena Zvezda pa ih vodim na treninge, vodim ih da gledamo fudbal, košarku, učim ih da budu ljudi.

Nedelja je nezamenjiva kada ujutru svi porodično idemo na svetu liturgiju kod nas na Banjici u Crkvu Svetog Vasilija Ostroškog. Neretko odemo negde po Srbiji, posebno u Banju Vrujci. Što se muzike tiče, nekada sam imao neki svoj fazon, poput tvrdog roka, panka, pa čak i hevi metala. Da se ne lažemo, voleo sam i kafansku muziku, zatim pravu srpsku izvornu.

Danas slušam sve što mi prija ušima. Mada, moram da istaknem da se divim pevačima koji su fenomeni zbog toga što bez reklame imaju neviđenu publiku. Dvojicu izdvajam – Boban Rajović i Baja mali Knindža. Oni mu dođu nešto poput nekadašnjeg “Južnog vetra”. Ti fenomeni su za ozbiljne doktorske disertacije. Što se tiče tipa žena, znate moja supruga je moj tip žene. Kada dođete pred oltar i pred Gospoda i kada se zavetujete da ulazite u svetu tajnu braka to vam je nešto za ceo život i to se čuva kao svetinja.

U medijima su se pojavile spekulacije da ćete posle prolećnih parlamentarnih izbora biti jedan od ministara u novoj vladi Srbije. Imate li takvih ambicija?

-Nemam. Šta će mi to u životu? Doduše, nisam neko ko beži od odgovornosti, ali biti ministar je nešto što se niti nudi tek tako, a niti se prihvata tek tako. Kada pogledate kroz našu istoriju ko su nam bili ministri, od Nikole Pašića, Laze Pačua, Jovana Avakumovića, Vladana Đorđevića, Milana Stojadinovića i da ne nabrajam dalje, ima li smisla da vi tek tako kažete da ste dostojni da budete ministar?

Ej, ljudi, budimo malo na zemlji sa obe noge. Sagledajmo pažljivo sopstvene kapacitete. Gde sam bre ja za ministra za ime Boga?

Srećko Milovanović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *