INTERVJU ZORANA ARUNOVIĆ: U Tokiju napadam olimpijsko postolje!

INTERVJU: ZORANA ARUNOVIĆ, REPREZENTATIVKA SRBIJE U STRELJAŠTVU

 

 

 

 Potrebno je dosta trenirati i obezbediti svoje mesto u olimpijskom timu Srbije. To je prvi korak, a nakon toga, naravno, napad na postolje. To je cilj na svakom takmičenju

 

 

 

Već godinama, da ne kažemo decenijama, streljaštvo je jedan od najtrofejnijih sportova u Srbiji. Gotovo da ne prođe neko važno svetsko ili evropsko takmičenje a da nas srpski momci i devojke sa okom sokolovim ne obraduju medaljama oko vrata. Jasna Šekarić odavno je ušla u istoriju svetskog streljašstva i sporta, svi pamtimo uspehe Gorana Maksimovića, Aleksandre Ivošev, Stevana Pletikosića…

Poslednjih godina slavu srpskog streljaštva širom planete pronosi Zorana Arunović. Ova rođena Beograđanka, studentkinja ukrajinaskog jezika i svetska prvakinja sa vazdušnim pištoljem na deset metara, jesenas je postala prvi srpski sportista koji je izvadio vizu za Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine.

O Olimpijadi, očekivanjima na najvećoj svetskoj sportskoj smotri i izazovima sa kojima se svakodnevno u svom sportskom životu susreće u intervjuu za Aferu govori srpska šampionka u streljaštvu Zorana Arunović.

Kakav je osećaj biti prvi sportista koji je izvadio vizu za Tokio 2020?

-Biti prvi, drugi, peti ili dvadeset peti je apsolutno nebitno. Bitno je da je započeto građenje tima za Tokio, kao i da ima dosta vremena za dobru pripremu. Naravno da je daleko lakše kada se tako velika stvar završi odmah na prvom takmičenju, međutim, ja bih volela da se, kada se govori o tom Svetskom prvenstvu u Koreji, akcenat stavi na osvojenu medalju, a ne na kvotu. U streljaštvu se Svetsko prvenstvo održava svake četiri godine, te je, u neku ruku, od približnog značaja, kao Olimpijske igre.

 

Šta očekujete od Olimpijskih igara u Tokiju naredne godine?

-Očekujem, za početak, da odemo u Tokio u velikom broju, kako strelci tako i svi sportisti Srbije. Predamnom je jedan duži period gde je potrebno dosta trenirati i obezbediti svoje mesto u olimpijskom timu Srbije. To je prvi korak, a nakon toga, naravno, napad na postolje. To je cilj na svakom takmičenju.

 

Sa Damirom Mikecom proglašeni ste za najbolje strelce u 2018. godini. Koliko vam znači takvo jedno priznanje?

-Već nekoliko godina unazad Damir i ja dobijamo priznanja za najbolje strelce u Srbiji i naravno da je sjajno kada vas vaš matični savez nagradi i prepozna vaš kvalitet. Biti najuspešniji strelac u Srbiji, pored toliko kvalitetnih i sjajnih strelaca je laskavo priznanje, koje veoma cenim.

 

Kada se spomene streljaštvo prva asocijacija je Jasna Šekarić. Koliko je legenda srpskog i svetskog streljaštva i sporta bila i vama uzor?

-Naravno da jeste. Verujem da je Jasna u jednom trenutku bila uzor svakom sportisti Srbije, a ne samo strelcima. Ako nije – trebalo je. Pet olimpijskih medalja definitivno nije mala stvar, čak naprotiv. Jasna je, takođe, bila proglašena za strelca Milenijuma, te je samim tim uticaj, koji je imala na mene konkretno daleko veći. Zapravo, poštovanje koje imam za njene sportske rezultate, kao i zahvalnost za to što je utabala stazu nama, koji smo došli nakon nje, je nemerljivo.

 

Kako izgleda jedan dan Zorane Arunović?

-Nisam sigurna da će ovo pitanje da mi ide u prilog jer su moji dani najčešće poprilično dosadni prosečnom čoveku. Treninzi traju od 09-14h, nakon toga obično odem na istezanje ili fizikalnu terapiju, pa onda trening u teretani i već je oko 18-19h.

Ako osetim da je ostalo još malo života u meni nakon svega toga onda volim da prošetam ili da odem na piće sa prijateljima. U slobodno vreme, koje je daleko zanimljivije, volim da šetam, pecam, da se bavim fotografijom, kuvam za prijatelje i slično

Zašto baš streljaštvo?

-Nekako je to bio prirodan odabir, s obzirom na to da je moja sestra Jelena, koja je već skoro deset godina moj trener, počela da se bavi ovim sportom nekih šest godina pre mene. Nekako mi je bilo logično da krenem njenim putem, ipak mi mlađe sestre mnogo volimo da kopiramo naše starije sestre.

 

Šta je najvažnije za uspešnog strelca?

-Kao i za svakog drugog čoveka, koji želi da bude uspešan u nečemu – da trenira i radi do beskonačnosti, da se usavršava i da gleda da svakog dana bude bar za nijasnu bolji od prethodnog.

 

Kakvo je stanje trenutno u srpskom streljačkom sportu?

-Moj utisak je da je bolje nego što je bilo juče, a da će sutra biti bolje nego danas.

 

Imate li dovoljno vremena za privatni život, kako provodite slobodno vreme?

-Volim da pecam i volim da fotografišem. Nekako je to vrlo slično streljaštvu, potrebna je tišina, fokus i čeka se savršen trenutak za izvlačenje ribe ili za pravljenje savršenog hica. Volim da šetam, volim otvoren prostor, volim šume.

 

Imate li nekih neostvarenih sportskih želja?

-Jednu. Nadam se da će ona 2020 odine biti ostvarena.

 

Srećko Milovanović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *