ISPOVEST IZ ZATVORA SINIŠE RADOVANČEVA: Evo zašto sam ubio Bilju!

ISPOVEST SINIŠE RADOVANČEVA ČOVEKA KOJI JE PRE 5 MESECI UBIO SUPRUGU BILJANU NA NJEN ROĐENDAN

 

Živeo sam sa nasilnikom,

voleo i ubio ženu nasilnika!

 

Pičko jedna nesposobna, ni dete nije tvoje, govno matoro, mrzim te, ne mogu očima da te vidim, bile su poslednje reči pokojne Biljane

 

Piše: Gradiša Katić

Dva puta sam je prijavljivao policiji. Polomila mi je menjač, polomila lap-top, izgrebala auto, grebala mene, šutirala me, bacila i drugi kompjuter na pod. Nasrnula je nožem na mene i isekla mi jaknu. Moj život sa njom je bio nepodnošljiv, ali sam se nadao da će se promeniti

 

Meni se ovde prekida film i stvarno ne mogu da rekonstruišem kako sam i da li sam uzeo nož. Sledeće čega sećam je hladan vazduh koji me zapahnuo i policajaca koji me vezuju i vode. Ne sećam se to što je rekla Marija da sam zvao policajca i rekao da sam zaklao Biljanu. Da je Biljana usmrćena saznao sam od policajaca.

 

Siniša Radovančev iz Ilandže kod Pančeva koji je 21. novembra prošle godine, jednim ubodom nožem u grudi, ubio svoju nevenčanu suprugu Biljanu Mijatović, nalazi se u zatvoru u Pančevu gde čeka početak suđenja. Pored sina iz prvog braka, redovno ga obilaze i advokati Jelena Zakonović i Miroslav Todorović.

Siniša je suprugu ubio na njen rođendan, a u stanu u tom trenutku je bila i njihova beba stara 20 dana i njena ćerka (11) iz prvog braka. Oba deteta su sada u hraniteljskoj porodici.

On u ekskluzivnoj izjavi za Aferu kaže da “će tek da se sazna prava istina o ovom tragičnom slučaju, i da ima mnogo informacija koje će baciti drugačije svetlo na ovaj događaj”. On kaže da mu najteže pada što mu se “pripisuje da je nasilnik, a živeo je sa nasilnikom”! On tvrdi da ga je pokojna Biljana često napadala fizički i verbalno, da ju je čak i prijavljivao policiji zbog toga što mu je polomila lap-top i menjač na automobilu, ali ne i za fizičko nasilje da je ne bi odvojili od dece. On kaže i da krivicu oseća jedino zbog toga što je sebi dozvolio da se nađe u takvoj situaciji, ali se nada da će istina pobediti.

Radovančev kaže da je pokojnu Biljanu upoznao pre četiri godine, da je radiala kao konobarica, da je tada još bio u braku, ali se ubrzo razveo pošto nije hteo da laže ženu. On kaže da je i ranije imao veze sa ženama, ali da mu ni jedna nije toliko značila kao pokojna Biljana. Znao je da je imala teško i nesrećno detinjstvo, loš brak i par neuspešnih veza, ali je verovao da je ona osoba sa kojom može da se funkcioniše. Sa njima je živela i jedanaestogodišnja ćerka pokojne Biljane, iz prvog braka. Radovančev kaže da je Branislava ubrzo počela povremeno da histeriše, kad je bila besna bacala je i razbijala je stvari, udarala ga, vređala i maltretirala. Da je on nekoliko puta zbog toga raskidao i napuštao stan u Pančevu gde su zajedno živeli. Ali bi ga ona za par dana uvek zvala i molila da se vrati, čak je i dolazila kolima po njega u Ilandžu. Kada je ostala u drugom stanju, verovao je da će se promeniti ta njena agresivnost.

Kritičnog dana Siniša je izdržavao kaznu pritvora od 8 meseci zbog nanošenja teških telesnih povreda u opštoj tuči iz 2006. godine.

Svoju ispovest za Aferu o ubistvu supruge, Siniša započinje samim početkom veze:

-Upoznao sam je dok je radila kao konobarica u kafani Zanzibar, kasnije smo intezivirali druženje dok je radila u kafiću u Maksiju. U početku sam je povremeno vozio kući, popili bismo kafu, ponekad bi ona nešto skuvala da ručamo, a vremenom posle neka dva meseca, preselio sam se u taj njen stan. Zatražio sam razvod od supruge i počeo da živim sa Biljanom. Pre kritičnog događaja živeli smo zajedno oko godinu i po dana, a nepuni mesec ranije dobili smo i ćerku Anju.

Siniša dalje kaže da je imao firmu i dobar biznis, da je opremio taj stan i da je Biljana ubrzo prestala da radi, jer se žalila kako joj je teško pošto se ne slaže sa gazdom:

-Tom prilikom smo imali dogovor da ona svima kaže da je razlog što ne radi moja ljubomora. I taj izgovor da sam ja ljubomoran, koristila je kad god je želela da napusti neko društvo koje joj nije odgovaralo. Jednostavno bi rekla da mora da ide zbog moje ljubomore, pozvala bi me da dođem po nju i ja bih to i učinio. Inače, mislim da nisam ljubomoran više od bilo kog drugog čoveka.

Na početku veze ispričala mi je o njenom teškom detinjstvu, o ocu koji je zlostavljao celu porodicu. Da je bio alkoholičar i zbog pijanstva i drugih žena majku, nju i brata izbacivao iz kuće, da su spavali po šupama. Zbog ovoga ja sam prema njoj osećao sažaljenje, i to je na mene uticalo da joj se stalno vraćam, iako smo stalno imali problem.

Radovančev dalje govori da je Biljani kupovao brendiranu garderobu, skupe telephone, plaćao joj kozmetičke tretmane i imao potrebu da joj ispuni sve želje. I naravno izdržavao joj i ćerku, pošto je sa bivšim mužem vodila rat oko alimentacije.

-Na početku veze je bilo sve u redu, ali je ubrzo počela da ispoljava i neke manje lepe osobine i da me napada bez ikakvog razloga. Na primer, pozove me dok sam na nekom sastanku, ja kažem javiću se za desetak minuta. Ako se javim za 20 minuta, kad dođem kući ona počne da me napada i svašta mi govori. Da sam lažov, da sam pička, da sam govno, pijandura…

Ja inače, nisam pio nešto mnogo, pošto pijem lekove za šećer i pritisak, ali sam boravio po kafanama gde sam se viđao sa ljudima zbog mog posla. Ali kada sam izlazio u provod tada sam pio i viski i pivo i vino. Pio sam i kući, proizvodio sam domaću rakiju pa sam i to voleo da popijem. Ako bi ona spremila ručak za pola 3, a ja zakasnim, imao sam problem. Vikala je, treskala šakom, govorila kako neće da jede hladan ručak, kako će da ga baci. Ovo se dešavalo na dve – tri nedelje, ali je vremenom bivalo sve češće. Verovao sam da je to prilagođavanje i da će proći, ali nije prolazilo, čak je počela i fizički da nasrće. Hvatala bi me za vrat, bacala moj telefon, i naravno sve to uz psovke. Odgurnuo bih je, govorio sam joj da sam jači i da me ne dira, da bih jednim udarcem mogao da je sastavim sa zemljom. Njnena ćerka Marija nije prisustvovala ovakvim ispadima jer sam joj ja rekao da to nikada ne radi pred detetom. Međutim, kasnije kada sam hteo u tim situacijama da napustim stan, ona bi ga zaključavala i krila ključ a ja nisam imao svoj ključ.

-Dva puta sam je prijavljivao policiji, nastavlja svoju ispovest o ubistvu supruge Siniša Radovančev, prvi put zato što mi je izgrebala auto ključem od stana. Nakon jednog nasrtaja, uspeo sam da uzmem ključ i izađem, želeo sam da je napustim. Ključ je ostao u bravi a ona je dotrčala za mnom na parking i tim ključem povukla dve tri linije po zadnjem delu vozila. Policajac je video da sam izgreban i po vratu, pošto me je izgrebala noktima, i pitao me da li želim da prijavim nasilje u porodici. Nisam želeo, samo sam u pratnji policije otišao do stana da uzmem stvari, ali ona nije želela da nam otvori tako da ih nisam ni uzeo. Prespavao sam u Ilandži, a sutradan su stizale poruke u kojima me je Biljana vređala, a kako nisam odgovarao ona je došla kolima u Ilandžu i ubedila me da se vratim u stan. Ovako nešto dešavalo se mnogo puta, sve učestalije i nikada se ne bi izvinila kasnije.

Drugi put sam je prijavio policiji, nastavlja Siniša, kad mi je u besu oštetila auto. Napravila mi je scenu u džipu dok sma je vozio kući. Stao sam ispred zgrade i rekao joj da izađe i da se neću popeti za njom. Nije htela da izađe! Udarila je kasetu ispred svog sedišta i polomila je, a potom je nogom polomila i ručku menjača koja se nalazila kod volana. I tada sam je prijavio za oštećenje, ali ne i za nasilje. Po istom scenariju smo se sutra pomirila, ovakvi ispadi su se desili bar 10 -15 puta. Naravno da sam i ja u tim situacijama bio uzbuđen, podigao bih glas. Rekao bih joj, skloni se budalo, udariću te, ubiću te jednim udarcem! Ali sam više pričom uspevao da je smirim i ubedim da me neosnovano optužuje.

-Jednom prilikom me je udarila tako da mi je polomila zub, pa sam morao da ga izvadim. Tada se i ona sama uplašila kad je videla šta je uradila pa me je pustila da izađem. I tada je došla po mene i opet sam joj se vratio. Jednom je nožem zamahnula ka meni u predelu boka, ja sam se izmaknuo, ali mi je isekla jaknu. Drugom prilikom mi je u nekom svom besu isekla nove cipele.

Ja sam imao najobičniji telefon bez kamere i interneta a njoj sam kupio dva skupa telefona sa svim mogućim opcijama, ona je koristila moj fejsbuk i izbacivala slike jer ja ni šifru nisam znao. Zbog nje sam prestao da se družim bar sa 20-tak prijatelja.

Siniša od početka septembra izdržava kaznu od 8 meseci kućnog pritvora u stanu u kom zajedno žive u Pančevu.

-Od tada se stanje drastično pogoršalo u smislu njene agresivnosti prema meni. Tada je bila još uvek trudna, porodila se 22. oktobra. Tada je shvatila da ja ne mogu, zbog nanogice, da napustim stan kad me napadne i da ne mogu da odem od nje.

Fizički me je napadala, polomila lap-top, tada je pretukla i ćerku i pretila joj da će je poslati u dom i da će tamo biti kurva, a sve zbog ocena. U polomljenom lap-topu su mi se nalazili svi dokumenti za posao, neophodni za funkcionisanje firme. Programeru je trebalo dva dana da mi ubaci podatke u novi kompjuter koji sam kupio. Molio sam je da mi više nikada ne dira kompjuter, rekao sam joj čak da može da mi polomi bilo šta ali da mi to ne dira, a ona je za nekoliko dana opet napravila scenu i taj novi kompjuter bacila na pod. Šutirala je i mene i taj kompjuter, njena ćerka Marija koja je bila prisutna molila ju je da prestane i da to ne radi. Osećao sam se grozno, ali joj nisam uzvratio, niti je prijavio policiji.

Sutradan sam, nastavlja Siniša, odlučio da odem do sudije i da tražim da ostatak kazne izdržavam u Ilandži jer je za mene ovo bilo neizdrživo. Ali nisam to uradio! Bio sam u završnim pregovorima oko kupovine stana za Biljanu, mene i decu. Želeo sam da to bude iznenađenje za nju. Molila me da ne idem kod sudije, jer će nam uzeti bebu ako prijavim nasilje i ja sam popustio. Ali sam tražio da mi obeća da ćemo odmah da se obratiom psihologu ili nekom porodičnom terapeutu i da zatražimo pomoć zbog njenog ponašanja. Obećala je da čemo to učiniti posle njenog rođendana.

I sada dolazi do kobnog 21. novembra kada se desilo Biljanino ubistvo:

-Sve se odvijalo normalno, čestitao sam joj rođendan, skuvao kafu, dogovorili se koga će pozvati na ručak, ja sam naručio roštilj. Tu je ispao problem što sam roštilj naručio za pola jedan, pa sam morao da zovem i naručim za jedan, zato što njen otac ne može da stigne ranije. Kako je bio Aranđelovdan desilo se da roštilj, koji sam doneo zajedno sa tortom, nije bio vruć pa je ona zbog toga počela da negoduje. Opet je proradila nervoza, rekao sam – da nisam ja pekao roštilj. Na ručku smo bili ja i njen jedan prijatelj a kasnije je došao i otac. Ja sam ujutru popio jednu rakiju, a tokom ručka sam popio još dve – tri rakije. Ručao sam normalno i popio još dva piva. Svi su se razišli, a kasnije je trebalo da dođe Biljanina kuma sa mužem. Onda mi je stigla poruka od snaje, žene mog sina, da su legle pare od mleka i tražila je da se nađemo da mi da te pare. Imao sam para kod sebe a nisam želeo da izlazim i odgovorio sam joj da ćemo se videti ovih dana, čak sam je i slagao da sam kod zubara da bih se opravdao. Biljana me je pitala čija je ta poruka, ja sam joj ispričao a ona je pobesnela.

Rekla mi je da sam pička, da im se uvlačim u dupe i da ne smem da uzmem pare. Ne sećam se, ali mi je svašta rekla! Biljana mi je zamerala što brinem o sinu, i smatala je da sav novac koji zaradim za nas, iako ona zna da i on radi u toj firmi i da je gazdinstvo na njega. A ona nije bila ni u čemu uskraćena, ja sam je lično zaposlio u tu firmu da bi mogla da ostvari dodatak na porodiljsko. Sve do porođaja sam joj uplaćivao i platu iako nije radila. Kupio sam joj i automobil!

Tražio sam od nje da se ostavi gluposti, rekao sam – rođendan ti je, deca su tu. Nastavila je da me vređa i govori kako sam nesposoban, kako tapkam u mestu. Da bih izbegao svađu, otišao sam u kuhinju, zatvorio vrata i zapalio cigaretu.

Od poruke do ubistva je prošlo oko pola sata, priseća se Siniša Radovančev i nastavlja:

-Biljana je ušla za mnom, sve vreme nastavljajući da se svađa. Napadala me, ponavljala je da sam pička, dok sam sedeo na stolici rukama me je uhvatila oko vrata, mlatarala je rukama i grebla me noktima. Pljunula me je u lice i rekla:”Pičko, ja se tebe ne bojim!” Nisam joj pretio, a time je htela da kaže kako je hrabra i kako joj ja ne mogu ništa. Rekao sam joj da se skloni od mene i da ću je ubiti. Na to je njena ćerka Marija ušla u kuhinju i pitala – koga ćeš ti da ubiješ? Rekao sam joj da ide da čuva sestru i nisam joj rekao ono što je svedočila – da će ona biti prva koju ću ubiti ako ne ode iz kuhinje. Kad je Marija izašla i zatvorila vrata, rekao sam Biljani: Idi uzmi ono dete, jebale te pare više! Nas dvoje smo stajali na sredini te kuhinje, to je uska a duža prostorija, ona je opet nasrnula na mene i rekla je:”Pičko jedna nesposobna, ni dete nije tvoje, govno matoro, mrzim te, ne mogu očima da te vidim”. Meni se ovde prekida film i stvarno ne mogu da rekonstruišem kako sam i da li sam uzeo nož. Sledeće čega sećam je hladan vazduh koji me zapahnuo i policajaca koji me vezuju i vode. Ne sećam se to što je rekla Marija da sam zvao policajca i rekao da sam zaklao Biljanu. Da je Biljana usmrćena saznao sam od policajaca.

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *