ISPOVEST OCA ZLOSTAVLJANE DEVOJČICE: Rekla je, tata bilo je strašno!

SAŠA MRATIĆ, OTAC DEVOJČICE KOJU SU SEKSUALNO ZLOSTAVLJALI OČUH I KOMŠIJE

 

 

Ispričala mi je da ju je očuh odvodio,  i seksualno zlostavljao, u neku kuću kod škole koju je čuvao u Bukovcu i da ju je vodio u njegovu kuću u Bogavi. Zatim mi se požalila da je napadao i jedan komšija iz sela, da ju je odvodio u šumu, skidao joj pantalone

 

Piše: Gradiša Katić

 

Iz medija i od rođaka saznajem da je očuh zlostavljao pet godina, napijao je, vodio po kafanama možda i podvodio, da je majka sve znala i ćutala.

Njihovi najbliži rođaci mi pričaju da je taj isti očuh silovao i taštu i da je Danijela i to znala i ćutala. Tašta je to ispričala jednoj rođaci, žaleći se na zeta

 

 

-Sa Danijelom sam se oženio 2.000. godine posle njenog prvog braka. Bila je šest meseci sa duplo starijim čovekom od nje u Parizu. Sedela je šest meseci i napustila ga. Iako sam znao da bila udavana i sve što joj se dešavalo tamo, i dalje sam osećao ljubav i sažaljenje prema njoj. Na dan slave 21. novembra dovedem je kod mene. Ovako  započinje svoju ispovest za Aferu Saša Mratić, otac S. M. maloletne devojčice koju je pet godina seksualno zlostavljao očuh Vladan Zdravković iz Despotovca.

-Sedela je skoro godinu dana, ostala trudna, bila je u sedmom mesecu, zakazao sam venčanje u Požarevcu, ona je bila otišla kod majke da izvadi licnu kartu i istu čekala dve nedelje. Kada sam otišao za nju ona je odbijala da se vrati, razlog je bio da ne može bez majke i sela, i da je tamo slobodnija. Išla je sa mnom do stanice vodeći rođaka sa sobom, imao sam nadu da će ipak poći. Nije htela još me je njen pijani rođak gurnuo u autobus vičući da ona neće ići, ona je stajala i smejala se, priča nesrećni Mratić.

 

-Dani su prolazili zvao sam je svaki dan, ali nije htela da se vraća. Od tolikog stresa dobijem jaku upalu bubrega i u teškom stanju završim u Požarevačkoj bolnici. Posle u urgentni centar u Beogradu, na kraju i na urološkoj klinici. I u takvom stanju boreći se za život zvao sam je i iz bolnice moleći je da se vrati. Ona mi se smejala želeci mi sve najgore i da me donesu iz bolnice.

U januaru 2002. Danijela se porodila u Ćupriji ne javivši mi, odmah je dala ime ćerki i upisala je na sebe bez oca. Ja sam čuo da se porodila, i sa svojom majkom, sestrom i zetom odlazim u Ćuprijsko porodiliste da vidim ćerku. I tamo sam je molio da se iz bolnice vrati sa ćerkom kod mene, ali je ona odbijala. Ja sam se vratio na kliniku na dalje lečenje. Posle par meseci sa urinarnim kateterom otišao sam u Bukovac da vidim ćerku. Ona je i tada odbijala da se vrati navikavši se na svoj slobodniji život. Par meseci kasnije dobijam tužbu za priznavanje očinstva, očinstvo sam priznao na prvom ročistu, kaže Mratić i nastavlja:

-I dalje sam bio zdravstveno loše i psihički i fizički. U jednom trenutku uoči slave Sv. Alimpija popijem punu šaku bensedina, ujutru me majka i baka našli bez svesti odneli me u bolnicu i nekim čudom sam preživeo. Po otpustu borio sam se za svoj život, par meseci kasnije od toga prvi put posećujem Ostrog. U toku godine još par puta. Bio sam mnogo bolje, sa novom snagom i novom nadom za život, nije bilo ni potrebe za kateterom i bio sam se udaljio od moguće dijalize.

-Danijela je odbijala svaki naš zahtev da dođem da vidim ćerku, pretila je da će nas prebiti njeni prijatelji polupati auto i slične gadosti. Kasnije, čuo sam da se udala i da je čovek nasilan i problematičan. Čuo sam i za život koji se tamo odvijao da joj baba pije bez prestanka i često i Danijela, da kuću posećuju razne sumnjive osobe… Opšti haos!

Odlučio sam da ne viđam ćerku na način na koji bi bio štetan po nju, verujući da bi viđanje sa mnom preko Centra za socijalni rad, odnosno na silu moglo da joj stvori probleme sa očuhom.

Nisam je viđao četrnaest godina!

I tek onda nastaje pravi pakao za Mratića i njegovu porodicu:

-Prošle godine u oktobru njen rođak iz Despotovca mi šalje na fejsbuku vest o petogodišnjem zlostavljanju u Despotovcu. Napisao je da je ta žrtva – moja ćerka. Par dana posle odlazim u Despotovac gde iz policije saznajem da je uhapšen a iz Centra za socijalan rad da je izmeštena u hraniteljsku porodicu, i da nije trenutak da je vidim. Iz medija i od rođaka saznajem da je očuh zlostavljao pet godina, napijao je, vodio po kafanama možda i podvodio, da je majka sve znala i ćutala. Njihovi najbliži rođaci mi pričaju da je taj isti očuh silovao i taštu i da je Danijela i to znala i ćutala. Tašta je to ispričala jednoj rođaci, žaleći se na zeta.

-Traje duga borba sa „socijalnim“ da vidim ćerku. Obraćam se raznim institucijama i napokon sam pozvan, posle pet meseci, da je vidim. Majka za koju se sumnjalo da je saučesnik odmah od sutradan je imala kontakt telefonom i ona je mogla da se viđa sa ćerkom. Priča se da je zbog toga, i njenog uticaja moja ćerka menjala iskaz u istrazi i da se žalila majci.

Najzad posle 14 godina Saša viđa svoju ćerku:

-Prvi susret u prostorijama „socijalnog“, bio je veoma emotivan. Suze, radost, zagrljaji! Malo smo pričali, više su drugi oko nas. Razmenjujemo brojeve telefona, i od tog dana smo stalno u kontaktu. Odmah me nazvala tata! Pričala o životu koji je vodila tamo, o majci koja je samo kritikuje i nervira. Rekla je, tata bilo je strašno! Ispričala mi je da ju je očuh odvodio,  i seksualno zlostavljao, u neku kuću kod škole koju je čuvao u Bukovcu, i da ju je vodio u njegovu kuću u Bogavi.

Zatim mi se požalila da je napadao i jedan komšija iz sela, da ju je odvodio u šumu, skidao joj pantalone. Rekao sam joj da to ispriča hraniteljici da bi javila socijalnom Centru. Takođe sam i ja poslao mejl „socijalnom“ o saznanju ali mi odgovoreno da tužilaštvo zna i da ostavim to njima. Tužilaštvo nije znalo, jer devojčica nije do tada rekla nikome bojeći se tog čoveka i majke. Savetovao sam je da napiše pismo i pošalje „socijalnom“.

Napisala je, ali je imala strah da ode u poštu da pošalje. Onda smo se dogovorili da mi to napiše u „sms poruci“ koju ću ja proslediti na mejlove. Tako je i uradila, njenu „sms poruku“ u kojoj navodi da je napadao i taj komšija, osim očuha i da se majci žalila na oboje, poslata je tuzilastvu i Centru za socijalni rad.

Ćerku ponovo viđam u selu gde sada živi, i dalje smo se svakodnevno čuli telefonom.

-Očuhu počinje suđenje, nastavlja priču Mratić, izjašnjava se da je nevin uz priču da se moja ćerka sveti njemu i majci jer su joj branili udaju. Danijela potvrđuje time braneći njega i sebe, iako protiv nje nije ni pokrenuta istraga o prikrivanju. Baba ćuti da je i ona žrtva. Socijalno od tog dana mi zabranjuje dalje telefonske kontakte sa ćerkom uz obrazloženje hraniteljice da je majka mnogo nervira. Mesec dana nisam čuo ćerku. Ja sam u međuvremenu podneo tužbu za starateljstvo prvo ročiste mi je u julu.

 

Antrfile

Tražim 40 godina za monstruma

 

Monstrumu nastavak suđenja počinje 2. juna pred Višim sudom u Jagodini, očekujem da će biti osuđen na maksimalnu kaznu od četrdeset godina, da će majka odgovarati za prikrivanje. Za ćerku za dve osobe i za majku, i otkrivanje šta se dogadjalo sa tim starijim čovekom koliko i kakvi su bili napadi od njega. Očekujem da će sud moju ćerku poveriti meni jer svaki dalji njen ostanak u toj okolini nije dobar za nju i posledice mogu biti nesagledive po njeno fizičko i psihičko stanje, ali i po njen zivot.

Type a message…

 

Top of Form

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *