ISPOVEST ŽENE UBIJENOG RADOJEVIĆA! „Nije rekao „Ljubice“, tada sam shvatila da 100 posto nije živ!“

Neposredno pred otmicu Zdravka Radojevića, žrtve svirepe grupe Veljka Belivuka zvanog Velja Nevolja i Marka Miljkovića, poznatijeg kao Mare Zver ižvrljan je mural posvećen njegovom pokojnom bratu, navijaču Crvene Zvezde. Nacrtan polni organ preko lica uz poruku: “Zdravko pič.. j….. ti sve”.

Zdravko je nestao 10. novembra 2020, a nekoliko narednih dana, dok supruga nije prijavila policiji nestanak, na vezi je bila sa Radojevićevim bliskim prijateljem. Upravo on, Nemanja Lakićević igrao je ulogu zabrinutog prijatelja, a zapravo je omogućio da Radojević bude otet i potom svirepo ubijen.

Beogradski mediji prenose svedočenje supruge ubijenog, ali i delove optužnice protiv zloglasne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića u kojima je navedeno kako je Radojević namamljen, ubijen i ko je u tome učestvovao.

– Zdravko se kockao i uglavnom smo od toga živeli. Zajedno sa njim i njegovim drugom V. išla sam na granicu sa Makedonijom u Đevđeliju su kockali, a držao je i “igru” četvrtkom u Cerskoj. Poslednjih godinu ipo dana Zdravko je sa prijateljem držao auto plac – svedočila je nevenčana supruga ubijenog Zdravka Radojevića. Ona i pokojni Radojević imaju maloletno dete.

Radojević se družio sa Lakićevićem. U optužnici stoji da su u ubistvu učestvovali: Belivuk, Miljković, Lakićević, braća Budimir, Vlada Draganić, Bojan Hrvatin, Nebojša Janković, Nemanja Đurić, Dejan Tešić i Srđan Lalić. Svako od njih imao je zadatak. Prema navodima optužnice Radojević je ubijen iz koristoljublja. Pratili su ga Braća Budimir – Marko i Miloš, a Lakićević je zloupotrebljavajući poznanstvo i poverenje i izazivajući sumnju za bezbednost, dao žrtvi svoj automobil marke „pasat“. Fotografija vozila je poslata Marku Miljkoviću, scenaristi svih otmica. Radojevića je tako bilo lako pratiti. Mreža oko Radojevića pravljena je deset dana počev od 30. oktobra do dana otmice.

Marko Miljković zvani Mesar ili Zver slao je poruke Radojeviću u kojima se predstavljao kao prodavac oružja i tako namamio žrtvu. Na zakazani sastanak sa Radojevićem u blizini J.P. Lasta odlazi Nebojša Janković koji „uživo“ izigrava prodavca oružja. Sa navodnim prodavcem oružja Radojević ulazi u drugi automobil. Vozilo kojim je Radojević odvežen u Ritopek pratili su Bojan Hrvatin i Marko Budimir i u jednom trenutku blokirali uključenje na auto put kako bi vozilo sa Radojević prošlo sa automobilima koji su ga tajno pratili. Nemanja Đurić je išao u vozilu odmah iza, a ispred je bilo vozilo kojim je upravljao Tešić. Pratnja je trebalo da obezbedi siguran prolaz ka kući strave u Ritopeku.

Draganić je obezbedio da specijalno sazidana prostorija unutar kuće bude “spremna”. To znači prekriveni zidovi najlonima, spremne lisice, trake za vezivanje, rukavice, čizme, radna odela…sredstva za čišćenje…

U toj prostoriji su već Belivuk, Miljković, drugi brat Budimir – Miloš, Lalić, i Draganić čekali dolazak žrtve. Savladali su ga i vezali na spratu kuće. Potom su ušli i Hrvatin i Marko Budmir. Svi su ga isprva tukli kako bi iznudili informacije o drugim kriminalnim grupama, njegovim vozilima koje poseduje…. Radojevića su čak naterali da uzme pištolj u ruke. To veče iz istog oružja su pucali u kapiju Marka Budmira kako bi Radojević bio okrivljen, a potom lažno prikazali da je zbog toga navodno nestao. Po dogovoru kako stoji u optužnici Lakićević, prijatelj, treba da šalje poruke supruzi Radojevića kako bi je uveravao da je živ, ali da ima problem zbog čega mora sva vozila da preda nekim licima.

Za razliku od svedoka, člana grupe koji je ispričao detalje ubistva Radojevića, njegova supruga kao oštećena ispričala je šta se s druge strane događalo prošlog novembra, kada nije ni slutila da joj je suprug ubijen i da je njegov prijatelj po planu obmanjuje. Upravo njeno svedočenje još jedan je dokaz svireposti članova ove kriminalne grupe.

– Bio je sa Nemanjom Lakićevićem baš u prisnim odnosima i u njega imao poverenja. Oni se znaju više od 20 godina jer je Nemanja bio dobar drug sa Zdravkovim pokojnim bratom… U Kotežu je mural Zdravkovog pokojnog brata navijača Zvezde i deset dana pred nestanak išaran je mural. Zdravko je prekrečio, ali sledeće noći opet isto. Pitala sam ‘da li smo u problemu, nemoj neko bombu da mi stavi na auto vodim svako jutro dete u vrtić’. Zdravko mi je rekao da nema problema da nikad nije bio mirniji… – ispričala je supruga Radojevića.

Zamenio automobil par dana pre sastanka

Ipak kako dodaje odlučio je da skloni sva svoja kola sa auto placa jer su bila skupa. Nedelju dana pre nestanka uzeo je da vozi „pasat“ Nemanje Lakićevića.

– Uzeo je od Nemanje kola jer u kraju gde živimo taj auto niko ne zna – verovala je supruga.

Dana kada je otet Radojević ostavlja telefon na punjaču. Baš kao i sve žrtve. Nosi samo „Skaj“. Supruzi govori da se vraća oko deset časova. Telefon zvoni zove Lakićević i supruga se javlja jer ga poznaje. Pita gde je Zdravko i u trenutku govori “a evo vidim ludaka”. Lakićević će međutim, u svom iskazu tvrditi da je slučajno seo da jede i video Radojevića kako prolazi u njegovom „pasatu“.

Od Radojevića ni traga

Međutim, Radojević se ne vraća kući ni u vreme kada je rekao niti tokom dana. Sutradan ujutro supruga zove Lakićevića, on se ne javlja. Zove suprugovu snajku:

– Nešto nije u redu, Zdravko nije došao juče ceo dan, celu noć kući.

Lakićević je izbegava za viđenje i navodi da ide u Mladenovac. Javlja se popodne. Nalaze se na pumpi.

– Pitam gde je Zdravko, on kaže ‘ne znam’, počinjem da se smejem i kažem ‘nemoj mene da lažeš, reci mi gde je Zdravko’ i on opet ‘ne znam’. Pitam da li mu se javio, odgovara mi ‘ne znam idem tu po kraju… da li nešto neko pa javljam ti se’. Nije prošlo ni sat zove me da siđem. Kaže mi da se dopisuje sa Zdravkom i pita šta da ga pita. Kažem pitaj šta da radim, da li da ostajem u stanu, šta se dešava… Prenosi mi da je Zdravko rekao da bacim telefon u reku i da odem iz stana. Sve sam to i uradila – svedočila je supruga.

Uveče iznova zove Lakićevića, ali on joj ne odgovara. Dva sata iza ponoći joj šalje da je zaspao i da je sve ok.

Četvrtak ujutro:

Zove Nemanja (Lakićević). Supruzi saopštava da treba da se vide i da nema dobre vesti. Ona silazi sa malim detetom.

– Nemanja se tu pogubio. Pitam ga šta je bilo, a on “ne… ne… ništa… ništa… idem vidimo se posle”. Dolazi ponovo oko 17 časova i kaže da su sa auto-placa 20 ljudi sa maskama uzeli sva Zdravkova kola. Pitam kako kada ste vi pre sedam dana pred Zdravkov nestanak sklonili sva kola. On mi onda objašnjava da mu je Zdravko pustio poruku da sva kola vrati na plac. Još je i dodao ‘moramo da damo i jednu škodu, moramo da predamo ovaj auto sad će drug da dođe po nas’. Kažem da ne dam auto jer su već uzeli kola u vrednosti od 200.000 evra – navodi supruga.

„Tada sam shvatila da Zdravko 100 odsto nije živ…“

Tada je Lakićeviću tražila da čuje Zdravkov glas i da poruka koju bude poslao bude glasovna.

– Nemanja piše “M. ne veruje da si ti”. Kažem mu pitaj ga kako se nas dvoje međusobno zovemo. Na to stigne poruka upućena meni “daj sva kola u problemu sam”. On nikada ne bi tako napisao već “Ljubice koji ti je đavo bre u problemu sam”… zvali smo se međusobno “Ljubice”. Tada sam shvatila da Zdravko nije živ 100 odsto – priča supruga.

Potom se čula sa prijateljem supruga sa kojim je držao plac. On joj između ostalog navodi kada je Lakićević vratio automobile njenog supruga na plac a koji su potom oteti. Shvata da to nije isto vreme koje joj je prijavio Lakićević.

Zove Lakićevića. On joj odgovara da je na pecanju i da je ne čuje.

Odgovorila mu je: „OK. Sad idem u policiju da prijavim…“

(Alo)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *