IZ UGLA BIA: Totalni špijunski rat

IZ UGLA SLUŽBE DRŽAVNE BEZBEDNOSTI

 

Totalni špijunski rat

 

Te 1948. godine su prvi put zaratili Rusi i Srbi, ali obaveštajno. Srećom to je prošlost koje se nerado prisećamo i mi i Rusi. Kako kažu bilo pa prošlo. Ne ponovilo se

 

Piše: Boža Spasić

 

Pre sedamdeset godina, 1948. godine počeo je i nezapamćeni obaveštajni i kontraobaveštajni rat između tadašnje moćne  sovjetske službe NKVD, Nacionalnog komiteta unutrašnje bezbednosti, koji je bio centralna služba za obaveštajni rad i unutrašnje poslove SSSR-a i naše UDB-e , Uprave službe državne bezbednosti, koja je formirana 1946. godine i koja je organizaciono zamenila na poslovima bezbednosne zaštite države – OZNU.

Ovaj obaveštajni rat tada jedne moćne službe NKVD i njenih satetlita iz gotovo svih tajnih policija zemalja koji su nam bili susedi ostaće zapamćen kao rat bezbednosnih službi u do tada neviđenim razmerama koji je proizveo i brojne žrtve, političke posledice, patnje i štete po sve učesnike u ovom obaveštajnom obračunu.

Naše tajne policije su nakon drugog svetskog rata gotovo bez rezervi prihvatile da se metodologija, poslovi i prioriteti obaveštajnog i kontraobaveštajnog rada kopiraju od sovjetskog sistema.

U te svrhe u jednom momentu se u SSSR-u, našlo između pet i sedam hiljada vojnih oficira koji su se obučavali za vojne i obaveštajne poslove, nekoliko stotina pripadnika OZNE i UDB-e su prošli koroz centralu NKVD-a u Lubjanki, čuvenom sedištu ruske tajne policije.

No obaveštajni podaci naših službi su bili puni izveštaja o nasrtajima, pretnjama pa čak i ucenama prema gotovo svim polaznicima i studentima koji su se obučavali tada u Moskvi, Lenjingradu ili Kijevu od strane oficira NKVD. Radilo se o neizbežnom i klasičnom pokušaju da se naši ljudi vrbuju da rade za sovjetske tajne službe, dostavljaju podatke o stanju u zemlji, pomažu pri određivanju meta  ka visokim državnim i vojnim činovnicima.

Stvari su pred 1948. godnu kulminirale jer je NKVD, uočavao da tadašnje jugosovenske vlasti pa i tajne policije, civilne i vojne žele veliki stepen samostalnosti i da ne pristaju na puku podređenost sovjetskim službama.

Tadašnje jugoslovensko rukovodstvo je uz pomoć UDB-e i KOS-a, počelo aktivno da prati rad sovjetskih agenata na prostoru Jugoslavije, da preduzimaju kontraobaveštajne mere što nije ostalo nepirmćeno kod NKVD.

Ako je rezolucija Informbiroa kako se tada zvala i pismo sovjetskog rukovodstva za smenu vlasti u Jugoslaviji bila politička akcija, onda je deo te političke akcije bio i totalni špijunski rat.

Nažalost, naša obaveštajna služba nije imala kapaciteta pa čak ni fizičkih mogućnosti da špijunira šta se sprema u glavi Staljina, Brije, Mikojana i ostalih sovjetskih stratega ali je zato UDB-a mogla vrlo komotno da kontoliše rad sovjetskih agenata u Beogradu i na drugim prostorima naše zemlje.

Naša obaveštajna služba je imala tačne podatke o tome da su u Bukureštu i drugim gradovima Rumunije, Poljske Čehoslovačke neposredno pred napad na Jugoslaviju skidaju iz zvaničnih ustanova slike Tita, što je bio jasan znak da se nešto sprema. Neposredno pred napad na Jugoslaviju naša UDB-a je imala informacija da će  sovjetski vojni i civlni eksperti, a bilo ih je na hiljade u celoj zemlji, napustiti Jugoslaviju preko noći.

Sovjetski agenti i NKVD je bila prisutna u svakoj instituciji naše zemlje. Uspeli su da vrbuju visokle državne činovnike , čak i ministre i članove CK. Najpoznatiji primer tog vrbovanja je bio slučaj tada poznatog revolucionara, visoko pratijski pozicioniranog Sretena Žujovića, koga su agenti NKVD predali direktno na kontakt tadašnjem ambasadoru Moskve u Beogradu Lavrentijevu, kome je Žujović, kao član najvišeg državnog rukovodstva prenosio sve zaključke i materijale koji su bili naznačeni kao državna tajna. Slična je sudbina i Andrije Hebranga iz Zagreba, za koga su agenti NKVD imali informacija da je negde tokom rata bio u kontaktu sa ustaškim vlastima u Zagrebu.

Udba je odmah aktivirana kao kontraobaveštajni aparat i kao represivni aparat.  Žujović i Hebrang su odmah uhapšeni što je izazvalo veliko nezadovoljstvo kod Staljina i NKVD-a. Duž granica sa Rumunijom i Mađarskom, Bugarskom i Albanijom, UDBA je rasporedila na stotine agenata jer su na tim tzv. zelenim graničnim prelazima ubacivani agenti NKVD-a ali  za našu službu je bilo mnogo značajnije da hvata i sprečava bekstva naših građana koji su vrbovani od NKVD-a i pokušavali su da prebegnu u Moskvu.

Poznat je slučaj da su negde 1948. godine celi komiteti Zaječara, Kladova i još nekih mesta duž granice sa Rumunijom po planovima agenata NKVD-a, pripremali male čamce i brodove na Dunavu za bekstvo preko granice. Po pravilu su se ta bekstva završavala tako što je naša vojska i UDB-a otkrivala te planove i aktere upućivala u zatvore ili likvidirala.

Pri državnom vrhu tadašnje Jugoslavije mete NKVD-a su bili Tito, Edvard Kardelj, Milovan Đilas, Aleksandar Ranković i Boris Kidrić. U to vreme Kidrič je upravljao privredom, Svetozar Vukmanović Tempo vojskom, Ranković policijom a propagandom Đilas.

Naravno da je glavna meta napada agenata NKVD bio Tito. Ostalo je zabeleženo u službenim beleškama da je u  vreme rata sovjstske službe i naše UDB-e bilo preko trideset planova i pokušaja atentata na Tita što su naši organi efikasno sprečavali.

Veliki rat NKVD-a i  UDB-e i KOS-a, korišćen je i na Zapadu za napade na Jugoslaviju. Te 1948. godine, odlično pripremljene ustaške bande pokušavaju da iz pravca Austrije prodru na našu teritoriju. Operacija Zapada za upad ustaša zvala se Gvardijan a predvodio je jedan od komandanata ustaškog logora  Jasenovac Ljubo Miloš i Božo Kavran. Veštom igrom naše obaveštajne službe u zemlju su stvarno ubačene, ali u ruke UDBE i KOS-a 19 grupa ustaških zločinaca da bi na kraju i sam komandant operacije Ljubo Miloš bio uhapšen na samoj granici.

Gotovo je neverovatno kako su naše službe bezbednosti sinhronizovale operacije na istoku i zapadu.

Registrovano je da su američki bombarderi i izviđački avioni oko 30 puta povređivali vazdušni prostor Jugoslavije. Duž granica sa Rumunijom i Mađarskom  stajale su sovjetske tenkovske jedinice. Rat je pretio našoj zemlji sa nepredvidivim posledicama.

U zemlji je UDBA dobila tzv partijski zadatak da izoluje  gotovo svakog građanina koji je stao na stranu rezolucije IB. Računa se da je samo u Crnoj Gori oko 52 hiljade građana registrovano kao pristalice IB. U Srbiji je UDB-a hapsila i išla u administrativni postupak prema nekoliko hiljada ljudi. Niti jedna republika nije bila imuna na  pojavu kako se tada zvalo „unutrašnjih neprijatelja“.

Nakon smrti Staljina i promena u SSSR-u, nije prestao tajni rat između sovjetskih i jugoslovenskih tajnih policija. Sve negde do sredine sedamdesetih godina, naša tajna policija je registrovala da sovjetske službe prate naše građane, poslovne ljude i da čak imaju kontakte i sa pripadnicima ustaške emigracije. Naša služba je prilikom upada ustaške grupe 1972. godine, operacija Raduša, registrovala da je neko od ustaških vođa iz porodice Jelić u Nemačke predao pismo memorandum sovjetkom ambasadoru u Bonu sa molbom da se podrži eventualni ustanak u Jugoslaviji.

Naravno od ustanka nije bilo ništa jer ih je naša SDB eliminisala no sovjetska služba nije ni diplomatskim ni na drugi način obavestila našu državu i rukovodstvo o ovoj ustaškoj akciji.

Već osamdesetih godina, smanjuju se tenzije između naših i službe tadašnjeg Sovjetskog saveza. Kada je SSSR transformisan u Rusiju, službe počinju intenzivniju saradnju da bi se ona početkom devedesetih godina pretvorila u veoma bliske službe. No kada je obaveštajni rat u pitanju a on nikada ne prestaje treba uvek biti oprezan jer je svaka obaveštajna služba stvorena da bi štitila svoju zemlju. Srećom tihi rat između ruskih i srpskih tajnih službi ne postoji i to je dobra činjenica. Naprotiv saradnja je intenzivna i ravnopravna. Stari ratovi su zaboravljni. Ili kako bi smo rekli te 1948. godine su prvi put zaratili Rusi i Srbi, ali obaveštajno. Srećom to je prošlost koje se nerado prisećamo i mi i Rusi. Kako kažu bilo pa prošlo. Ne ponovilo se.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *