IZ UGLA DB: Bakir prisluškuje Dodika i Čovića

 

Neviđeno u praksi obaveštajnih sistema je da na prostoru bivše Jugoslavije sada deluje preko 70 različitih službi, agencija, bezbednosni aparati, instituti, različite namene i zvanja

Piše: Boža SPASIĆ

Naspram velikog bezbednosnog aparata svaka državica bivše Jugoslavije stvorila je svoje službe bezbednosti. Neviđeno u praksi obaveštajnih sistema je da na prostoru bivše Jugoslavije sada deluje preko 70 različitih službi, agencija, bezbednosni aparati, instituti, različite namene i zvanja. Svaka država  bivše Jugoslavije ima nekoliko službi pa onda se modernizovalo pod uticajem Zapada, da se ne zovu službe nego agencije, i te agencije se samo gomilaju. Ono što je  karakteristično za ove agencije da su uglavnom usmerene na špijuniranje ili kako se to sada kaže, obaveštajno istraživački rad prema svojim susedima. A susedi, ili ljudi koji rade u tim agencijama su nekada bili kolege i sedeli u istim kancelarijama.

Dakle, na ovim prostorima špijunira svako svakoga i špijunira se sve. Nisu to samo političke obaveštajne igre nego i ekonomska špijunaža, vojna, čak se prate  rođaci rođaka ili kumovi kumova. Prave male porodične službe bezbednosti.

Utoliko je opasnije ako je zemlja u fazi raspadanja, kao što je to slučaj sa Bosnom i Hercegovinom, jer  u takvim okolnostima nema šanse da ni mnogo discipinovanije ili razvijenije zemlje postignu jedinstven sistem bezbednosti.

U Bosni je stvoren takozvani “špil špijunskih  službi” koje nemaju poverenje prvo same u sebe a onda ni u najuže okruženje. Dobitnih karata nema, igra traje niko ne gubi, niko ne dobija.

Godine 1991. dakle nekoliko meseci ili nedelja pred rat bio sam upućen u Mostar u okviru savezne akcije „Jedinstvo“ kojom je Predsedništvo SFRJ mislilo da može da utiče na tešnje povezivanje već formirane tri službe, Srba, Hrvata i muslimana. Pri samom ulasku u Mostar, primećujem da  hrvatski policajci na šapci nose šahovnice, Srbi ne nose ništa a muslimanski policajci još uvek imaju crvenu petokraku. U centru državne bezbednosti separatno, nema nikakve koordinacije. Odmah vidi čovek da je vrag odneo šalu. Još ovi naši iz savezne službe nam dali neke novokupljene aparate za komunikaciju /bačene pare/ da izveštavamo kakvo je stanje na terenu.

Sreća pa mi ustaše miniraše automobile isto veče kada sam doašao u Mostar, verovatno je u planu bilo još nekih akcije te se moja akcija “Jedinstvo” završi za  28 sati.

Iz današnje perspektive od 1991. godine do sada dok pišem ovaj tekst, u Bosni i Hercegovini se ništa, apsolutno ništa, nije izmenilo.

Ima Bosna ustav i odrednice o jedinstvenoj službi bezbednosti, ali to je mrtvo slovo na papiru.

Centralna obaveštajna agencija OSA / OBA se nalazi u Sarajevu ali ona je pretvorena u porodični obaveštajni aparat Bakira Izetbgovića i družine oko njega pa se čak spominje da i Bakirova supruga daje  zadatke centralnoj agenciji. Na čelu te službe nalazi se Osman Mehmedagić, već istorijski prijatelj porodice Izetbegović. Navedeni Mehmedagić je počeo da se muva po miliciji još 1984. godine, gotovo nezapaženo, ali nisu ostala nezapažena njegova putovanja u Ankaru i Teheran što sa Alijom Izetbegovićem, što po specijalnim zadacima. Postoje verodostojni podaci da je sadašnjeg direktora OSA /OBA Mehmedagića nešto pre početka rata vrbovala tada moćna turska služba MIT, čije je sedište u Ankari i koja Bosnu smatra svojim prioritetom i veoma je zainteresovana za bilo kakav podatak. Turska služba MIT je naredila Mehmedagiću da za svo vreme rata u Bosni bude u svojstvu telohranitelja, zapravo obaveštajca sa specijalnim zadacima. On je kontrolisao Aliju Izetbegovića 24 sata dnevno, a izveštaje je predavao turskom  obaveštajcu najčešće na relaciji zelene transverzale od Sarajeva pa do Novog Pazara a vidjen je i u Prištini.

Izetbegovići nikada ne zaboravljaju svoje subaše ili kako se već zovu pa je sad Bakir Izetbegović rešio  da na čelu bezbednosnog aparata postavi nekadašnjeg telohranitelja svoga tate. Problem o kome Izetbegović nije ni sanjao je da turska služba MIT sumnjići Mehmedagića da je čovek Gulena Fetulaha. Završio je njegove škole, nedavno ga je posetio čak i američki general David Petreus koji se smatra za glavnog zaštitnika ovog muslmanskog sveštenika, koga Taip Erdogan, predsednik Turske, sumnjiči da stoji iza prošlogodišnjeg pokušaja državnog udara.

No,  na sve se zatvaraju oči, jer je OSA/OBA razvila  doduše provaljeni sistem da je najvažnije prisluškivati Srbe i Hrvate u Bosni. Tako se Milorad Dodik konroliše 24 sata, što elektronski, što  ubačenim agentima. Od pre nekoliko meseci Izetbegović je izdao nalog da se prisluškuje i Dragan Čović, vodja Hrvata u Bosni. I to od onog momenta kada je Kolinda Grabar Kitarević prozvala Izetbegovića da štiti u Bosni džihadiste i ostale muslimanske teroriste. Dakle, vraćam se na poečetak ovog teksta. Kada Milorad Dodik pa i Dragan Čović javno saopšte da znaju da ih prate i prisluškuju, onda je jasno da se u Bosni sve zna i ništa ne događa. Zapravo, špijuniraju svi sve. Porodične službe su nam 1991. godine došle glave. Nek se raja zabavlja šta joj drugo preostaje. Još kada se tu umešaju CIA, iranski Vevak, neizostavni Mosad, i još po neki radoznali obaveštajac, čovek bi rekao, operacija  “Sarajevski ćevap” može da počne  u punom intezitetu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *